Uredba o sportu, koju je podržala vlada Giorgia Meloni i podržao ministar sporta Andrea Abodi, deo je želje da se obnovi italijanski sportski sistem na institucionalni i ekonomski način. Cilj mu je da uvede niz strukturnih reformi: stvaranje nezavisne komisije za finansijski nadzor profesionalnih klubova, imenovanje vanrednog komesara za sportsku infrastrukturu, strožu regulaciju ponuda za velike međunarodne događaje, ograničenja mandata za predsednike federacija i reviziju pravnog okvira za sponzorstvo kockanja. Iza ovih mera stoji jasna strategija: uspostaviti red, ojačati transparentnost, olakšati administrativne blokade i modernizovati italijanski sportski ekosistem s obzirom na velike događaje (Euro 2032, Mediteranske igre 2029, Kup Amerike, itd.). Za vladu je to poluga za imidž, konkurentnost i teritorijalnu koheziju.
Ali ovaj dekret je izazvao intenzivne političke i institucionalne rasprave, jer je uticao na osetljive ravnoteže između države, federacija i republičkih institucija. Kvirinale, sedište Predsedništva Republike koju je zastupao Serhio Mattarella, bio je rezervisan, posebno u svetlu amandmana kao što je onaj o autonomiji Serije A, koji se smatra suprotnim neutralnosti koju zahtevaju statuti međunarodnog sporta. Nasuprot tome, Čigi palata, sedište Saveta koje predstavlja Đorđa Meloni, brani više intervencionističku viziju: za Meloni i Abodi, država više ne može da ostane pasivna pred sistemskim zloupotrebama. Uredba se takođe smatra pokušajem političke recentralizacije, što izaziva tenzije čak i unutar većine, posebno između tehnokrata i regionalnih predstavnika, i podstiče nepoverenje u sportske federacije, koje se plaše gubitka autonomije. Ovo potezanje konopa otkriva širu liniju rasjeda na mestu koje italijanska država treba da zauzme u upravljanju sportom – jednostavan sudija ili pokretačka snaga.
Odlučujuća nedelja za Sportski dekret
Ova nedelja je bila veoma odlučujuća za budućnost Uredbe o sportu, podseća Corriere della Sera, prenosi Calcio e Finanza. Tekst, nakon turbulentnog parlamentarnog putovanja, stiže u Senat na drugo čitanje, pod vremenskim pritiskom. Ako se ne objavi do 29. avgusta, ona će isteći. Ali ulozi prevazilaze sportski sadržaj uredbe. To je prava politička trka sa vremenom, jer je Kvirinal izrazio ustavne rezerve na nekoliko članaka, prijeteći da će dekret vratiti u parlament čak i nakon povoljnog glasanja. Andrea Abodi i Giorgia Meloni stoga pokušavaju da prilagode tekst u poslednjem trenutku kako bi izbegli institucionalnu blokadu. Ciljane su dve mere: jedna koja se odnosi na zapošljavanje osoblja u okviru buduće komisije za finansijski nadzor klubova, a druga o nadležnosti sudova koji su pozvani da rešavaju sporove sa ovom komisijom. Ove tenzije odražavaju ravnotežu snaga između palate Chigi i Kuirinale, u kontekstu zasićenja letnjim uredbama-zakonima, što iritira predsednika Mattarella. Ako izvršene korekcije nisu dovoljne, uredba bi mogla biti odbijena, prisiljavajući vladu da ponovo otvori ceo dosije sredinom leta, scenario koji većina želi da izbegne po svaku cenu.
I nakon intenzivnih institucionalnih pregovora, vlada Meloni je bila primorana da popusti prigovorima Kuirinale-a na nekoliko ključnih tačaka Sportske uredbe, delimično ispraznivši tekst svojih najkontroverznijih odredbi. Preokret je usledio nakon dana obeleženog kašnjenjem, političkim tenzijama i unutrašnjim neslaganjima unutar većine. Pored dve odredbe koje su već ciljane, izvršna vlast je nameravala da sačuva veliki članak: onaj kojim se javnom preduzeću „Sport e Salute“ poverava prošireno upravljanje sportskim događajima koji prelaze 5 miliona evra u javnom finansiranju. Ali ova mera je izazvala najjaču reakciju predsednika Mattarelle, koji je smatrao da nije u skladu sa kriterijumima hitnosti nametnutim dekretima-zakonima. Suočen sa nefleksibilnosti Kuirinale, i uprkos otporu Abodi, ministar odnosa sa parlamentom, Luca Ciriani, dobio je zadatak da prenese predsedničku crvenu liniju. Razmatran je pokušaj povlačenja putem određenog zakona, a zatim blokiran od strane opozicije. Iste večeri, usvojen je amandman da se izbriše članak o „Sport e Salute“, zapečativši jasan korak unazad za vladu.
Dekret, koji je sada lišen tri najpolitičkija člana, odobren je uveče u Senatu dizanjem ruku, i još će morati da prođe poslednji put u Predstavničkom domu da bi bio konačno proglašen. Ali se pojavio oslabljen i depolitizovan: uklanjanje spornih odredbi neutrališe ambicije vlade da strukturira centralizovano upravljanje velikim sportskim događajima kroz „Sport e Salute“, dok usporava pokušaje ubrzane reforme sportske državne službe. Za izvršnu vlast, tekst ostaje simbolički važan, ali gubi svoju stratešku komponentu na institucionalnoj kontroli sporta. Vlada sada namerava da se vrati na optužbu na jesen, podnošenjem strukturiranijeg zakona, ovog puta izvan okvira za vanredne situacije, kako bi se te iste mere usvojile nakon letnje pauze. Ovo povlačenje, primorano budnošću Kuirinalea, označava trenutak snažne institucionalne napetosti u odnosima između predsednika Mattarelle i vlade Meloni.
Direktan uticaj na fudbal
Sportska uredba uvodi sistem bez presedana za finansijski nadzor profesionalnih klubova preko nezavisne komisije, stavljen pod okrilje države, a ne više samo sportskih saveza. Ova mera direktno cilja na računovodstvene zloupotrebe koje su uobičajene u italijanskom fudbalu, obeležene klubovima koji posluju sa gubitkom, sa netransparentnim bilansima stanja, poreskim zaostatkom ili rizičnim investicijama. Komisija bi imala ovlašćenje da analizira račune klubova Serie A, B i C, da upozori u slučaju ozbiljnih neravnoteža, ili čak da nametne sportske ili administrativne sankcije (odbijanje licenci, ograničenja transfera). Za neke, ovo bi moglo dugoročno profesionalizovati sektor, smanjiti bankrote i zaštititi ekosistem. Za druge, uvodi državno tutorstvo koje bi moglo biti u sukobu sa autonomijom liga. U svakom slučaju, to bi primoralo klubove da budu rigorozniji u svom budžetu, što bi možda usporilo trenutne investicije, ali bi ojačalo njihovu čvrstinu u srednjem roku.
Drugi stub uredbe odnosi se na obnovu sportske infrastrukture, istorijski jedna od slabih tačaka italijanskog fudbala. Imenovanjem posebnog komesara za stadion, vlada želi da deblokira projekte koji su često godinama blokirani administrativnim kašnjenjima ili sukobima nadležnosti između klubova, opština i regionalnih vlasti. Cilj je dvostruk: da omogući Italiji da bude spremna za Euro 2032 (koji će zajedno organizovati sa Turskom), ali i da obezbedi klubovima sa modernim, isplativim stadionima koji su u skladu sa UEFA standardima. To bi omogućilo klubovima da generišu stabilnije strukturne prihode (prodaju karata, gostoprimstvo, imenovanje, vansportske događaje) i privlače strane investitore. Ali ova tranzicija zahteva značajna sredstva, a uredba ne garantuje masovno javno finansiranje: klubovi će često morati da pronađu privatne partnere ili samofinansiraju renoviranje, što bi moglo da naglasi nejednakosti između klubova na severu (Inter, Milan, Juventus…) i onih perifernijih ili južnih.
Konačno, uredba predviđa reviziju regulatornog okvira oko sponzora koji se odnose na sportsko klađenje, ublažavajući veoma strogu „Dignita dekret“ iz 2018. godine, koja je zabranila oglašavanje kladionica u sportu. Ova zabrana je lišila italijanske klubove – posebno u Seriji A – desetina miliona evra prihoda po sezoni, za razliku od njihovih španskih ili engleskih kolega, gde ovi sponzori ostaju sveprisutni. Novi tekst predlaže da se ponovo odobri ova vrsta sponzorstva pod određenim uslovima (plafoni, etička povelja, zaštićeni sati), što bi moglo omogućiti klubovima da pronađu moćne partnere, posebno na azijskom i digitalnom tržištu. Istovremeno, uredba ograničava mandat predsednika federacija, koji ima za cilj da rebalansira institucionalnu moć, posebno između FIGC i vlade, ali otvara latentni sukob sa međunarodnim telima kao što su UEFA i FIFA, koji su veoma neprijateljski raspoloženi prema bilo kakvom političkom uplitanju. Ako se ovo natezanje konopa ne kontroliše, Italija bi se teoretski mogla suočiti sa sankcijama (kao što je isključenje iz takmičenja), čak i ako se pregovara o kompromisu kako bi se smirile tenzije.
