Finale Lige šampiona 2025. će ostati zapamćen kao jedna od najbolnijih epizoda u novijoj istoriji Intera. Suočeni sa blistavim PSŽ, Nerazzurri su potonuli 5-0 u Minhenu, neviđeno poniženje u finalu takmičenja. Ovaj jasan rezultat istakao je granice grupe koja je ipak bila čvrsta, ali vidljivo bez daha, i fizički i mentalno. Italijanska štampa je bila nemilosrdna: „taktički poraz“, „kolektivni kolaps“, i iznad svega, „uznemirujuće upravljanje utakmicama Simone Inzaghi“. Ovaj neuspeh označio je prekretnicu. Uprkos titulama osvojenim u poslednjih nekoliko godina pod Inzaghi (jedan Skudetto, dva kupa Italije, tri Superkupa), Inter je ušao u krizu samopouzdanja, kako u svlačionici tako i u gornjim ešalonima menadžmenta. Raskid je već bio latentan, ali ovaj evropski šamar je ubrzao rasplet. I nekoliko dana nakon finala, Inzaghijev odlazak je postao zvanični „zajedničkim dogovorom“ između dve strane. Diplomatski termin koji ne krije slabost.
Ubrzo su se glasine pojačale: dogovor između trenera i Al Hilala je zaključen i pre finala Lige šampiona, što će Inzaghi polovično priznati u intervjuu datom na Svetskom klupskom prvenstvu. On tvrdi da je doneo odluku „sa odmornom glavom“ Posle „dao sve što je mogao Interu“, dodajući da je zvanično saopštenje objavljeno tek nakon finala u Minhenu „Iz poštovanja prema klubu i konkurenciji“. Ugovor je kraljevski: dve godine sa procenjenom platom od 25 miliona evra po sezoni, suma koju Inter očigledno ne može da parira. Ako je izbor odlaska u Zaliv je razumljiv sa lične tačke gledišta, to je tajming ove obaveze koji čini Milan naježiti. Interno, neki rukovodioci Intera bi saznali vest uoči finala, što bi doprinelo opštoj demobilizaciji tima.
Sjekira nije zakopana!
Predsednik Đuzepe Marota, uticajna ličnost u klubu, govorio je sa pozornice Svetskog klupskog prvenstva, gde Inter Kristijana Čivua pokušava da započne svoju rekonstrukciju. Tokom razmene na mikrofonu OMILjENO, Marota je rekao sa lažnom smirenošću: „Mi ne komentarišemo određene stvari, svi znaju šta su uradili. Ono što je važno je da se otvori novi ciklus. » Rečenica teška sa insinuacijama, koja sugeriše da je Inzaghijev odlazak ostavio gorak ukus. Iza kulisa, verzija uprave je jasna: oni veruju da su zadržani van pregovora između njihovog trenera i Al Hilala, što je, u trenutku tako ključnom kao što je finale Lige šampiona, moralna greška. Činjenica da je Inzaghi ćutao sve do posle poraza protiv PSŽ-a smatra se pokušajem da se diskretno izvuče, bez pretpostavke psiholoških posledica po ekipu. «Ako je to cena koju treba platiti za četiri godine u Interu, srećan sam što to radim. Dobio sam mnogo više nego što sam dao: navijače, menadžere, igrače. Znam da će mi sve nedostajati, čak i najnepravednije kritikeInzaghi je zaključio. Ovaj osećaj izdaje je još jači jer su Marota i Ausilio podržavali Inzaghija čak i u najkritičnijim trenucima prethodnih sezona.
Srž sukoba počiva na osnovnom pitanju: da li je Inzagijev prerani odlazak sabotirao pripreme za finale? Iako nema direktnih optužbi su napravljene, nekoliko bivših igrača, pod uslovom anonimnosti u kolonama Gazzetta dello Sport, pomenuto „Čudna atmosfera“ kako se meč približavao. Neki kažu da je poslednjim treninzima nedostajao intenzitet i da je osoblje izgledalo kao da je „mentalno negde drugde“. Inzagi je, u svoju odbranu, insistirao na tome da je „Pripremljen za finale kao i svi ostali“, ali njegova objašnjenja ne ubede sve. Poverenje između njega i menadžmenta je vidno slomljena mnogo pre početka finala. Za tifose, nelagodnost je opipljiva: ako prepoznaju doprinos tehničara – posebno u nokaut mečevima – sada krive bivšeg trenera što je privilegovao svoje lične interese na štetu institucije koja ga je nepogrešivo podržavala. Klub je već okrenuo stranicu, predajom uzde Kristijanu Čivuu. Ali senka ovog loše upravljanog razdvajanja verovatno će dugo vremena uticati na budući odnos između Intera i njegovih trenera.
