Nakon pada na terenu, ponor van terena: Inter Milan verovatno prolazi kroz najgoru nedelju u svojoj novijoj istoriji. Brutalno poniženje u Ligi šampiona protiv PSŽ-a, skori odlazak Simone Inzaghi, trener istorijskog ciklusa, a sada, eksplozivni izveštaj koji baca hladno svetlo na finansije kluba: Inter Milan prolazi kroz mračnu sekvencu. Poverljivi dokument, koji je napisao finansijski savetnik koji radi u Gradu Londonu, otkriva mehanizme finansijskog upravljanja koji se smatraju neregularnim, zabrinjavajuću blizinu uticajnih grupa i institucionalno uplitanje velikih razmera. Između fiktivnih sponzorstava, kreativnog računovodstva i navodne intervencije FIGC-a kako bi se izbeglo isključenje iz prvenstva, to je čitav sistem koji je, čini se, omogućio klubu Nerazzurro da ostane na vrhu uprkos ekonomskoj stvarnosti koja je, prema izveštaju, trebalo da dovede do likvidacije, isključenja iz Serije A ili čak degradacije u niže divizije. Ovaj poverljivi izveštaj koji je napisao londonski bankar – savetnik grupe zainteresovane za kupovinu Intera iz Milana – baca oštro svetlo na finansijsku praksu kluba tokom prvih godina predsedavanja Suningom (2016-2019). Objavio italijanski sajt Affaritaliani.it Takođe je preneo u televizijskom izveštaju Rej, dokument dovodi u pitanje čvrstinu i legitimitet nekih prihoda zabeleženih u to vreme, posebno onih koji su povezani sa azijskim sponzorima.
Skoro 300 miliona evra iz Kine
Čim je preuzeo klub 2016. godine, kineska grupa Suning uspostavila je mrežu „regionalnih sponzora“ koji su generisali skoro 300 miliona evra prihoda tokom tri sezone (2016-2019). Cifra koja predstavlja 27% ukupnih prihoda Intera u ovom periodu, navodi se u izveštaju. Od toga, 131,4 miliona evra dolazilo bi iz ugovora unutar Suning grupe, a još 165,6 miliona evra od partnera trećih strana, koje je autor analize opisao kao „sumnjive“. Prihod od ovih ugovora, često privremeni i teško pratiti, predstavljen je kao poluga za veštačku podršku računima kluba i ispunjavanje zahteva UEFA-e u kontekstu finansijskog fer-pleja. Za zapisnik, Inter je sankcionisao evropsko telo u KSNUMKS-u zbog nepoštovanja ekonomskih pravila, što je dovelo do sporazuma o poravnanju kojim se nameće povratak u ravnotežu do KSNUMKS-a. Pod Suningovim predsedavanjem, troškovi kluba su naglo porasli. Troškovi vezani za igrače i osoblje porasli su sa 124 miliona evra u 2016. na 192 miliona evra u 2019. godini, a ostali operativni troškovi skočili su sa 211 miliona evra na više od 310 miliona evra u istom periodu.
U tom kontekstu, tradicionalni prihodi (TV prava, prodaja karata) nisu dovoljni da nadoknade deficit. Jedini brz i značajan manevarski prostor je tada u komercijalnim i sponzorskim ugovorima, posebno onima potpisanim sa kineskim kompanijama. Među pomenutim partnerima su FullShare Holding (turistički sektor), King Dovn Investment (online putovanja), iMedia (sportski marketing), kao i javno preduzeće koje je platilo startninu od 10 miliona evra i godišnji ugovor od 25 miliona evra za promociju brenda Inter u jugoistočnoj Aziji. Prema izveštaju, neke od ovih kompanija nemaju jasnu vezu sa fudbalom, a nekoliko nikada nije objavilo javne finansijske informacije. Pre dolaska Suninga, Interov osnovni prihod (isključujući kapitalne dobitke od transfera) iznosio je oko 176 do 186 miliona evra po sezoni. Tri godine kasnije, klub je zabeležio povećanje prihoda za 46%, uglavnom zahvaljujući ovim azijskim partnerstvima, koja su donela 297 miliona evra od ukupno 651,5 miliona evra. Ovo je spektakularan porast, ali obeležen mnogim sivim zonama o sledljivosti, stvarnoj ekonomskoj prirodi sponzora i njihovoj nezavisnosti od vlasnika.
Brz rast, ali doveden u pitanje
Pored atipičnih prihoda ostvarenih preko kineskih sponzora, izveštaj o analizi evocira širi skup strukturnih disfunkcija oko Inter Milana. On ukazuje na nesigurnu finansijsku situaciju, upitne prakse upravljanja, kao i navodne institucionalne intervencije koje bi doprinele održavanju kluba u funkciji uprkos bilansu stanja koji se smatra neodrživim. Dokument se odnosi na kompaniju u stanju negativnog kapitala, koja je, prema italijanskim standardima, trebala biti predmet sudskog postupka likvidacije. Ova tvrdnja se zasniva posebno na postepenom pogoršanju nivoa kapitala i duga kluba koji se smatra nespojivim sa poslovanjem. Veštačka proizvodnja gotovine putem „fantomskih sponzorstava“ i ugovora bez ekonomske logike osuđuje se kao mehanizam za zaobilaženje računovodstvenih standarda i pravila finansijskog upravljanja koja su nametnuli FIGC i UEFA. Prema izveštaju, vršen je pritisak na COVISOC, finansijski čuvar italijanskog profesionalnog fudbala (italijanski ekvivalent DNCG u Francuskoj), kako bi se sprečilo isključenje Intera iz Serije A. Bivši član ovog tela je rekao da je osudio namerni nedostatak kontrole, nakon spoljnih intervencija.
Prema dokumentima, FIGC je uspostavio standarde Ad hok što bi favorizovalo lombardski klub, u kontekstu u kojem su drugi klubovi sankcionisani zbog sličnih ili manjih činjenica. Izveštaj takođe podiže nedostatak transparentnosti u vezi sa konačnim akcionarima kluba, kao i lancima kontrole kroz offshore jurisdikcije, uključujući i Kajmanska ostrva na crnoj listi. Situaciju je javno komentarisao ministar sporta Andrea Abodi, koji je pozvao na „potpunu transparentnost, poput stakla“, direktno povezujući navodne propuste sa potrebom naručivanja COVISOC-a. Deo izveštaja se fokusira na Giuseppe Marotta, sadašnji generalni direktor Intera. Pominje se za direktne pregovore sa klupskim ultras grupama, posebno u trenucima krize. Fraze kao što su „Marotta popušta pritisku“ ili „rezolucija zahvaljujući Marotti“ koriste se za opisivanje njegovog posredovanja u unutrašnjim tenzijama. Analiza povlači paralele sa Marottinim vremenom u Juventusu, spominjući redovne sastanke sa ličnostima povezanim sa organizovanim kriminalom, na privatnim mestima, a da to nije dovelo do zvaničnih istraga. Nije potvrđeno učešće suda, ali je zabeleženo ponavljanje ovih kontakata.
U izveštaju se navodi kontrast između javnih priznanja danih klubu — kao što je Ambrogino d’Oro koje dodeljuje gradonačelnik Milana Giuseppe Sala, ili pobeda Etoile — i tekućih istraga o vezama sa određenim grupama ultrasa. Tajming nekih javnih prezentacija, posebno advokata Ignazia La Russe zajedno sa novinarom Fabriziom Biasinom, nekoliko dana nakon izbijanja afere ultrasa, takođe je istaknut kao značajan. Konačno, predsednik Stiven Džang je opisan kao fizički odsutan iz ključnih procedura, ne može da putuje zbog nedostatka pasoša, što podstiče pitanja o operativnom upravljanju klubom. Ono što proizilazi iz čitanja izveštaja prevazilazi jednostavnu računovodstvenu nepravilnost. On ocrtava sistem finansijskog, političkog i institucionalnog saglasnosti koji bi omogućio gigantu italijanskog fudbala da odstupi od pravila bez preuzimanja posledica. Ako se potvrde činjenice, to bi jednostavno bio najveći skandal u italijanskom fudbalu od Calciopoli u 2006 i Parmalat finansijskog kraha u 2003. Obim optužbi, navodna uloga FIGC-a i COVISOC-a, priroda ubrizganih prihoda, offshore mreže i političko samozadovoljstvo mogli bi uzdrmati ne samo Inter, već i integritet čitavog italijanskog fudbalskog sistema.
