3. februara, Italijanski fudbalski savez (FIGC) će izabrati svog novog predsednika i nije sigurno da će Gabriele Gravina, sadašnji šef institucije, ostati na njegovom mestu. Široko kritikovan i napadnut sa svih strana, očekuje se da će se trenutni broj 1 Fudbalskog saveza kandidovati za treći mandat, ali poslednjih dana pojavilo se ime sposobno da ga izazove, a možda čak i pobedi. To je Alessandro Del Piero, spreman da uđe na listu kandidata za najpoželjnije mesto u italijanskom fudbalu. Za sada, još uvek nije bilo zvaničnog saopštenja, ali kandidatura bivšeg kapitena Juventusa mogla bi biti zvanična za nekoliko nedelja. Prema La Repubblica, Del Piero je već prišao da prouči njegovu moguću dostupnost i on nije negirao svojoj pratnji da je odbacio napredak lidera i bivših igrača italijanskog fudbala.
Zaista, Alessandro Del Piero bi bio odlučan da prihvati izazov u dobrim uslovima. Još nije poznato ko će ga zvanično podržati, ali legenda njegovog kalibra, svetski šampion 2006. godine sa Italijom Marsela Lippija, sigurno bi imao neophodne zahteve za imidž da bi igrao tako važnu ulogu, čak i na međunarodnom nivou: „Voleo bih da vidim Del Pjera kao predsednika Fudbalskog saveza. Svi znamo da je on važan lik, da vidimo šta će se desiti. Bio bih srećan zbog njega ako bi odlučio da preduzme ovaj važan korak. Naravno, voleo bih da ličnosti koje razumeju fudbal budu deo ovih relevantnih institucija. Alek može da uradi bilo šta jer je važan i čist lik. On će odlučiti i mi ćemo čekati. Naravno, moj glas je tu bez oduzimanja bilo čega od osobe koja trenutno zauzima ovu poziciju„, rekao je njegov prijatelj i bivši rival AS Rome.
Del Pjero je proglašen velikim spasiteljem!
Već nekoliko meseci, Gabriele Gravina se našao u oku oluje sa popularnom tutnjavom o nekoliko tema. Kandidatura Alesandra Del Pjera, ako bi se materijalizovala, mogla bi da uživa snažnu podršku unutar Fudbalskog saveza, trenera ili možda čak i dela Lega Serije A, koja se često našla u ratu sa Gravinom. Predsednik Lacija Klaudio Lotito je jedan od najvatrenijih neprijatelja Gravine i stoga bi mogao da podrži projekat Alesasndro Del Piero: „Nijedan član, čak ni udruženje fudbalera, nije me zamolio da to uradim. Ako vas ne pozovu, ne možete se pojaviti, morate biti dovedeni od strane nekoga. Reći ne nije istina, ali do današnjeg dana nema ništa konkretno. Upoređivali su me sa marginalnom grupom, a ne sa drugom i to nije kao ja, ne radim ni protiv koga, posebno na FIGC-u, takođe sam osvojio Svetsko prvenstvo. Upravo sam okrenuo 50. Nisam ustao ujutru i nisam odlučio. Da biste se prijavili, potreban vam je neko da vas odvede i nijedan od članova, pitao me je, šta da kažem, ako vas ne pozovu, ne možete da se pojavite„, objasnila je legenda o Juventusu. Na ovu glasinu, Gabriele Gravina, koji je svoju kandidaturu za sopstvenu sukcesiju učinio zvaničnim, ironično je komentarisao glasine o Del Pjeru: „Neko mora da ga podrži da bi se kandidovao». Treba napomenuti da Alessandro Del Piero takođe ima podršku Giuseppea Bergomija, svetskog šampiona 1982. godine.
Mogući dolazak Alesandra Del Pjera, koji je nedavno proslavio svoj 50. rođendan, u kancelarijama federacije bio bi njegova prva pozicija u svetu fudbala od kada je okačio kopačke 2014. godine nakon čarolija u Australiji i Indiji. Do sada, samo glasina o njemu da uđe u menadžment Juventusa posle Andree Agnelija izazvala je protok mastila: „Kao fudbaler, ja sam sve. Ovakva situacija mora se uzeti u obzir sa najvećim poštovanjem prema institucijama. Za mene, tim je fundamentalan i mora postojati timski duh, još više za FIGC. Reći da je to lažno ne bi bilo tačno, ali morate da sedite za stolom sa nekim ko vas želi, i do današnjeg dana nema ništa konkretno. Već sam govorio o predsedništvu drugog tima u prošlosti kada nije bilo ništa konkretno. Ponavljam, nijedna komponenta FIGC-a, pa čak ni udruženja fudbalera me nije pozvalazaključio čovek sa 705 utakmica i 289 golova sa Bianconeri. Između prodaje TV prava u inostranstvu, kompromitovana organizacija Euro 2032 sa Turskom, natezanje konopa sa Italijanskom asocijacijom sudija (AIA), kriza reprezentacije na Svetskom prvenstvu, oronuli stadioni u četiri ugla zemlje, niska upotreba mladih italijanskih igrača ili izgradnja velike reforme prvenstva, sledeći predsednik će imati svoj posao iseći za njega da revoluciju u Calcio.
