To je ime koje sledbenici Ligue 1 dugo nisu čuli. Nakon impresivne godine sa Remsom sa samo 22 godine, Remi Oudin se pridružio Bordou za ček od 11 miliona evra. Transfer koji je trebalo da pokrene svoju karijeru u klubu koji je želeo da igra u Evropi. Ali to nije bio slučaj, naprotiv sa nastupima ispod očekivanja. I tako brak sa Bordoom, koji je postepeno potonuo i sportski i ekonomski, nažalost nije bio uspešan. Pozajmljen, a zatim prodat u Lecce tokom spuštanja kluba u Ligue 2, 29-godišnji ofanzivni vezista sada igra u Seriji B sa Catanzaro gde je igrao samo 8 utakmica ove sezone (ponovo je došao ove subote). Dok je čekao projekat ovog leta, bivši igrač Remsa pristao je da govori o svojoj avanturi u Italiji i godinama u Bordou.
FM: Kako napreduje vaša sezona u Italiji?
RO: Iskreno, veoma je komplikovano ove sezone. Otišao sam pre 3 i po godine u Lecce u Seriji A. Bio sam na pozajmici i prošlo je prilično dobro. Nekada sam igrao više kao 8 ili 10, to je pozicija koju sada više volim. Volim da budem u srcu igre. Lecce me je odmah kupio i imao sam drugu sezonu u kojoj sam se zabavljao. A onda u trećoj sezoni, nakon 6 meseci, bio sam pozajmljen Sampdoriji.
FM: Zašto ste izabrali da idete u Seriju B?
RO: Lecce je želeo da nastavi dalje, oslanjaju se mnogo na mlade i želeli su mlađe igrače. I napravio sam porodični izbor, sa svojom bolesnom majkom, napravio sam ovaj izbor da budem bliže Francuskoj. A onda je Sampdorija, uprkos svemu, mitski klub u Italiji. Ali prošlo je 6 komplikovanih meseci u sportskom smislu, ali to je neverovatno iskustvo, klub, grad, veličanstveno je i ne žalim zbog toga. I očigledno u fudbalu kada ste u Seriji B i nemate sjajnu sezonu, nemate više izbora koje ste želeli. Tako sam sleteo u Catanzaro. Imao sam odjeke igrača koji su bili u Lecceu. Igrali su za promociju u Seriju A. To je slučaj ove godine i imao sam obećanja za ovu sezonu, ali nažalost nije išlo uopšte kako mi je rečeno.
FM: Kako to misliš?
RO: Stigao sam do kraja pripreme, tako da sam se dogovorio sa trenerom na mesec i po dana pripreme sa starterima. I on se složio. Dobro smo se slagali na terenu, rekao sam sebi da će to biti puna sezona. Na kraju, kada sam bio fizički spreman, bez previše razloga, bio sam ostavljen po strani i zamoljen sam da odem u zimskom prelaznom roku. Dok je trener uveravao da računa na mene. Danas, još uvek ne znam razlog, to je najteži deo. Došao sam da ponovo igram i uživam, a to nije slučaj. Nakon toga, ne žalim ni zbog čega. To je iskustvo. Nisam imao nikakvih povreda, psihički, to je iskušenje tako da radim na svojoj strani, znam da je uskoro gotovo i zato radim za sledeću godinu.
FM: Niste imali priliku da se vratite u Francusku posle Leccea?
RO: Više nisam bio za povratak u Francusku. Nakon toga, nećemo lagati jedni druge. Moje vreme u Bordou takođe je značilo da su u Francuskoj ljudi ostali na tome. To su takođe bili poslednji utisci koje sam ostavio koji su možda to učinili … Nakon toga, ekonomska situacija u Francuskoj predstavlja mnogo problema. Poslednjih nekoliko godina, pored ekonomskog i finansijskog nivoa, mislim da to nije uspelo.
FM: Upravo vaše vreme u Bordou, nakon što ste objavili sezonu sa 10 golova u Ligi 1 sa Remsom sa samo 22 godine, kako objašnjavate?
RO: iskreno, u Remsu, to je bio moj dom. A onda sam imao ovaj prekinuti transfer u Fiorentinu 2019. godine. Takođe me je malo povredio. Kada imate sezonu sa 10 golova, nadate se … Pa, nisam ni želeo da odem jer sam se osećao prijatno u Remsu. Ali Fiorentina u to vreme, to je bio sjajan tim, to vam daje malo udarac. Na kraju, odlazim u januaru odmah nakon. Idem u Bordo, koji je mitski u Francuskoj, pa čak i u Evropi. Nažalost, stigao sam u situaciju da sam potpisao i dva dana kasnije, imali smo meč koji nas je već gurnuo u krizu (napomena urednika: protiv Liona). Kažem sebi da ću morati da budem mentalno jak. Osećao sam se dobro tamo jer je to neverovatan klub u smislu infrastrukture, navijača… Onda su tu bile sve te priče, promena pStanovnik i problemi, to nije pomoglo. Ali mislim da sam i ja, u smislu fudbala, nakon činjenice, trebalo i moglo da uradim bolje u određenim aspektima. Mogao sam da pronađem nivo koji sam imao u Remsu. Imao sam uslove za to.
FM: Težina i pritisak vašeg transfera, 11 miliona svejedno, zar to nije igralo ulogu?
RO: Možda je odigrao ulogu, ali kada odem, ne osećam to. Ne obraćam pažnju na to, još uvek sam klinac, izlazim iz Remsa gde nema finansijskog pritiska. I sletim u Bordo gde imate mnogo veći pritisak. I na kraju, ljudi su bili ti koji su me naterali da osetim taj pritisak. 11 miliona ranije, nije bilo kao sada. Ljudi su očekivali trenutne rezultate. To je više ono što je vršilo pritisak na mene dok sam išao, ponavljajući to sebi. Na početku sam sebi rekao „promenio sam klub“, a ne „koštao sam klub 11 miliona“, nisam razmišljao o tom fudbalu.
FM: U ovim trenucima, kako podižete glavu iz vode?
RO: Istina je da je mentalno bilo komplikovano. Ja sam igrač koji želi da pomogne timu, bilo da se radi o golovima ili asistencijama. Kada ste u komplikovanom trenutku, želite da to uradite još više, ali ne možete to da uradite. Bilo je previše frustrirajuće. Imao sam mentalnog trenera, moju porodicu, pokušao sam da radim na tome. Želite da dokažete, ali imate trenutke sumnje. A onda mnogo stvari dolazi u igru. Što se tiče kolektiva, bilo je komplikovano, nećemo reći da smo imali 10 akcija po utakmici, bili smo više podvrgnuti mečevima. Posle toga, trebalo je da budem više vođa, menadžeri su trebali uzeti stvari u svoje ruke više od toga. Nakon toga, lako je razgovarati nakon činjenice. Ali kada igrate u Bordou, želite da vratite ljubav koju ste dobili. Svaki dan, čak i kada sam razgovarao sa ljudima, igrate za Girondins. To je najviše frustrirajuća stvar što nisu uspeli da odvedu Bordo na vrh. Jer kada potpišem, mi smo i dalje Bordo koji cilja na Ligu Evrope.
FM: Da li ste osetili ovaj pad kluba iznutra?
RO: Osećali smo to jer je bilo, čak i na vansportskom nivou, uvek je bilo problema. Uvek smo čuli stvari. Svake nedelje, to je bio film. Klub je uložio sredstva za evropska mesta, ali iznutra smo osećali da se sve tako brzo pogoršalo. Imali smo trenutke kada smo rekli sebi „ovo je utakmica u kojoj ćemo dobiti glave iznad vode“. Postoji jedna utakmica, mislim da je to Strazbur, pobeđujemo i kažemo sebi: „to je to, moguće je ako napravite seriju“. I na kraju, izađete iz utakmice, čujete stvari o sportskom i ekstra-sportskom i kažete sebi da čak i tako, to će biti teško. Šta god da smo mogli da uradimo, to će biti komplikovano. Bilo je utakmica, kada stvari nisu išle dobro, ništa nije išlo kako treba za nas. Mogao si da uradiš bilo šta, preuzmeš vođstvo, i na kraju se okrenuo protiv tebe. Gol Džimija Brajanda, otkazan u poslednjoj sekundi, odete u svlačionicu sa glavom pod vodom, kažete sebi da vam to ne bi pomoglo da se spasite.
FM: Kada smo pogledali ekipu Bordoa, bilo je teško reći da će tim igrati za opstanak…
RO: istina je da je na papiru, ekipa je bila bolja od nekih Ligue 1 klubova. Postojao je kvalitet i imali smo sve da uspemo. Ali to nije sve. Bilo je ekipa koje nisu bile tako dobre kao mi, ali koje su stvorile nešto kolektivno, grupu, sa zdravijim klubom, sa manje problema. Još uvek to vidimo. U ligama, postoje ekipe koje uspevaju da to urade jer je to grupa i oni su stvorili nešto u sezoni.
FM: Da li ekstra-sportski aspekt zaista ima uticaja na performanse terena?
RO: Da, naravno. Nakon toga, istina je da su igrači na terenu i ako sve ide dobro na terenu, zaboravićemo na ekstra-sportske probleme. Ali to je posebno kada stvari ne idu dobro da to osećate. Dolazim u Bordo, znam dva predsednika, tri trenera, promena sportskog direktora. Kada stvari ne idu dobro, sve izlazi na površinu. Otvorili smo novine u sobi za odmor i uvek smo pronalazili novu priču o Bordou. Prolazi kada sve ide dobro, ali inače vas opterećuje i ne pomaže da vas razveseli.
FM: Poznavali ste Vladimira Petkovića, Paula Sousu i Davida Guiona, koji vas je najviše obeležio?
RO: Stigao sam sa Paulom Sousom. To je bio 5-a-side sistem koji nisam znao. Ali on je zaista trener koji poznaje fudbal i zna šta radi. Stavio je sve na svoje mesto. Sve je bilo kvadratno i igre su išle onako kako je planirao. Imamo garazumeo i mi smo se pridržavali njegovog fudbala. Bilo je utakmica u kojima smo bili daleko iznad drugog tima jer smo sve pripremili i integrisali njihov stil. Uživao sam radeći sa njim. Posle Davida Guiona, poznavao sam ga iz Remsa. Stigao je u teškom kontekstu i on je takođe bio važna promena kluba. Uvek sam ga voleo, ali posle toga, bilo je komplikovanije za njega.
FM: Da li još uvek pratite vesti o Bordou u N2?
RO: Još uvek pratim klub čak i u N2. Naravno, kada prođete kroz ovaj klub, pa čak i ako ste sledbenik francuskog fudbala, tužni ste zbog situacije. Nije normalno da je ovaj klub u N2. Njegovo mesto je Liga 1. Nakon toga, došlo je do lošeg upravljanja. Mogli smo to da vidimo i osećali ste da sve nije jasno. Ono što je dosadno su poslednjih nekoliko sezona. Niste došli daleko od promocije prošle godine. Ove sezone, uprkos dva nedavna poraza, niste daleko čak i ako ništa nije odlučeno. To je sramota. Ovaj klub je bio kao porodica, išli ste u dvorac, bili ste sa svojom porodicom. Tužan sam zbog njih i zbog navijača koji zaslužuju da odu na stadion da vide klub iz Lige 1. Za Žerar Lopez, on je preuzeo klub kada stvari nisu išle dobro. Ne možemo ništa reći. Nakon toga, to su svi problemi koji su izazvali ovaj klub da bude ovde. Ali to je tužno. Voleo bih da se klub odmah vrati iz Lige 2 u Ligu 1. Pogotovo jer sam uradio pripreme sa njima i sve je bilo mapirano po mom mišljenju, ekipa je bila kvalitetna. Bilo je neizbežno da će se vratiti. Ali remi protiv Anesija znači da… Nadam se da će se sa Žerardom Lopezom ili bez njega, klub brzo vratiti na pravi put.
