4. novembra 2025. godine, tokom okršaja Lige šampiona protiv Bajerna iz Minhena, Luis Dijaz je odlučio da sezonu Achrafa Hakimija preokrene naglavačke. Kolumbijski napadač stavio je napad na gležanj Marokanca koji je izašao nakon veoma ozbiljnog uganuća. Slike Marokanca koji napušta teren u suzama su kružile društvenim mrežama nekoliko nedelja pre domaćeg AFCON-a sa Marokom. Ogroman udarac za Atlas Lionse i čoveka, izabranog za afričku Ballon d’Or 2025, koji je trebalo da predvodi izbor za njihov prvi AFCON od 1976. godine.
Ostalo je sada poznato. Marokanski desni bek je odlučio da nema operaciju, što je znatno ubrzalo njegovu rehabilitaciju kako bi bio spreman za AFCON. „Žrtva“ prisetio se njegov trener Valid Regragui. Veoma rizična opklada koja je bila blizu da se isplati sa ovim finalom izgubio od Senegala 18. januara. Ali po sadržaju, njegov povratak takmičenju u finalu nije ubedio. Jer ne iznenađuje da je Hakimi odlučio da igra veoma daleko od svog najboljeg. Predaleko. Daleko od svojih uobičajenih trčanja na desnom krilu, manje oštar u odbrani, Marokanac je igrao smanjeno i očigledno mu je nedostajao ritam da pronađe svoj najbolji nivo. I Luis Enrike, kada je došlo vreme da vrati svog igrača, brzo je upozorio da mora da nastavi da se vrati u formu, u poslednjem sprintu sezone.
Povratak pravog Hakimija
Njegov povratak u takmičenje protiv Strazbura je bio veoma delikatan sa crvenim kartonom lišen ga klasika protiv OM. Nazad i kapiten prošlog vikenda protiv Rena, Marokanac je ponovo propustio poraz od svog tima sa poteškoćama na odbrambenom i tehničkom nivou, ali sa poboljšanjem fizički. Večeras protiv Metza, kapiten malo rekonstruisanog tima između dve evropske utakmice protiv Monaka, Hakimi je bio prisutan. Naravno, protiv donje strane Metz, bez pobede više od tri meseca u ligi, to treba staviti u perspektivu. Ali Marokanac je i dalje bio sveprisutan po tome što je igrač koji je oporavio najviše lopti (7) i drugi igrač koji je dodirnuo najviše lopti (90) iza Zair-Emerija (111). Stalno pronađen u hodniku, oštar u svojim trčanjima (čak je igrao i više od Desire Douea ponekad), 27-godišnji bek je izgledao kao da je pronašao drugi vetar i napadačku slobodu koju mu je Luis Enrike dao u poslednje dve godine. Bez izvesne nespretnosti pred golom, mogao je završiti golom u kontri.
A ako je završio sa rukama na kolenima nakon mnogih povrataka u svoju traku, Hakimi je bio ohrabrujući. Prozor je sada savršen. U sredu na Parku prinčeva, PSŽ domaćin Monako za revanš plej-ofa Lige šampiona sa malom prednošću zahvaljujući zapanjujućem uspehu u Kneževini pre pet dana. Luis Enrike će trebati Hakimi sjajnih noći, onaj koji može da zaključa pravi koridor dok donosi opasnost u napadačkim fazama. Uspon Marokanca kao PSŽ stiže u najvažnijem trenutku svoje sezone je nužno veoma pravovremeno. Jer bez velikog Hakimija, PSŽ će imati teško vreme da se takmiči protiv velikih evropskih timova. Povratak koji dolazi u pravo vreme …
