OM izlazi iz zimskog prelaznog roka koji je gust koliko i sadržajan, baš kao sezona koja ne ostavlja predah. Što se tiče dolazaka, klub iz Marseja je zabeležio potpise Tochukvu Nnadi, Kuinten Timber i Himad Abdelli, dok je ponudio pozajmicu Ethan Nvaneri, grumen Arsenala, za 1.5 miliona evra. Aktivnost koja stavlja OM među najaktivnije klubove zime, samo Lion je uradio više sa pet regruta, čak i ako je Martin Satriano imao samo kratak period pre odlaska u Getafe. Ovaj prelazni rok je održan u posebno teškom kontekstu sa nedavnom eliminacijom iz Lige šampiona, ogromna frustracija nakon povratka primljen protiv Paris FC (2-2) ovog vikenda u Jean-Bouin, i napeta unutrašnja klima. Murillovo degradiranje u rezerve, svađa između Kondogbije i Vermeerena, pretnja ostavkom Roberta De Zerbija nakon Briža, nakon čega je usledio dugi noćni sastanak sa Medhijem Benatiom i Pablom Longorijom, ilustrovali su turbulentan period u kojem se svaka odluka računala dvostruko. U ovom turbulentnom pejzažu, uporno se pojavljuje zajednička nit: sve bliže veze između OM i Italije, a posebno sa Sasuolom.
Za nekoliko sezona, Serija A je postala privilegovana zemlja prolaza za klub iz Marseja, da li da regrutuje ili da proda. Što se tiče stalnih odlazaka, OM je posebno zaključio prodaju Robinio Vaza AS Romi, ali i onih Darrila Bakole i Ismaila Konea, obojica u Sasuolo za 10 miliona evra svaki. Krediti sa opcijom kupovine takođe su prekinuli ovaj transalpski odnos sa zajmom Ulissesa Garsije, čija je opcija kupovine postavljena na 4 miliona evra, Neroverdiju. Podsećamo, OM je poslednjih godina umnožio prodaju u Italiju: Derek Kornelijus i Faris Mumbage u Kremoneze, Ruslan Malinovski, Kevin Štruman i Vitinha u Đenovu, Sid Kolašinac u Atalantu, Luis Henrike u Inter, Džonatan Rou u Bolonju, Nemanja Radonjić u Torino, Samuel Gigot i Mateo Guendouzi u Lacio, a da ne pominjemo Arkadijusa Milika u Juventus, ili pozajmica Pol Lirole Frosinoneu. Potezi koji su ojačali ovu italijansku naviku, dok je Maksim Lopez, prodat Sasuolu 2020. godine, već simbolizovao ovaj most tokom ere Longorije.
Tri nove prodaje ove zime
Ove zime, Sasuolo se ponovo etablirao kao privilegovani sagovornik, gotovo prirodan, da finalizira određene dosijee iz Marseja. Prodaja Bakole, Garsije i Konea iskristalisala je ovaj odnos. U slučaju Ismaila Konea, veza je već bila čvrsto uspostavljena. Pozajmljen ranije, vezista je ubedio italijanske lidere, koji nisu oklevali da iskoriste opciju kupovine čim se otvori prelazni rok. Ista logika važi i za Ulissesa Garsiju, profil cenjen zbog svoje svestranosti i iskustva, u finansijski kontrolisanoj operaciji. Za OM, ove transakcije su omogućile da se oslobodi račun za plate, da se obezbedi trenutna likvidnost i da se nastavi rebalans tima koji je postao neophodan u krhkom sportskom kontekstu. Za Sasuolo, to je bilo pitanje jačanja svog projekta sa igračima koji su već praćeni, poznati i integrisani bez većeg rizika. Dobitna kombinacija koja počinje da izgleda kao rutina.
Ovaj utisak o prijateljevom klubu ne duguje ništa slučajnosti i zasniva se na veoma jakim ljudskim i strukturalnim vezama. Prvo ime koje se izdvaja je očigledno da je Roberto De Zerbi, bivši amblematični trener Sasuolo, gde je ostavio trag sa svojom smelom igrom i njegovom sposobnošću da razvije mlade igrače. Italijanski tehničar i dalje održava bliske odnose sa predsednikom Giovannijem Carnevalijem, menadžerom poznatim po svojoj čvrstini u poslu, ali i po svom veoma emotivnom funkcionisanju. Unutar odbora Marseja, prisustvo Đovanija Rosija, bivšeg sportskog direktora i De Zerbijeve desne ruke u Sasuolu u vreme kada je Pablo Longoria bio direktor regrutacije, dodatno jača ove mostove. Ovome se dodaju Federico Balzaretti, izuzetno poštovana ličnost u Italiji, i Medhi Benatia, bivši izvršni direktor Juventusa, čija je transalpska mreža gusta i aktivna. Toliko profila koji govore istim jezikom, dele iste reference i olakšavaju brze pregovore, često diskretne, ali efikasne.
Konačno, Sassuolo ima poseban identitet koji objašnjava zašto ovi odnosi traju izvan jednostavnih tržišnih prilika. U ovom malom gradu od 40.000 stanovnika (ekvivalentno Montelimaru), Neroverdi su osnovani 1920. godine. Postao je profesionalac tek 1969. pre nego što je prvi put otkrio Seriju A 2013. godine pod podsticaj Ma grupePEI, klub ima netipičan model uspeha. Iza ovog uspona stoje dva čoveka: počasni predsednik Karlo Rosi i pre svega Đovani Karnevali, arhitekta projekta zasnovanog na stabilnosti, razvoju mladih ljudi i stvarnoj blizini između menadžera, igrača i trenera. U ovom klubu, stari igrači ostaju bliski, odnosi se neguju tokom vremena, a poverenje često ima prednost u odnosu na kratkoročno. Francuska je takođe zauzela posebno mesto već nekoliko godina, sa dugom listom igrača koji su prošli kroz Francusku: Jeremie Boga, Armand Lauriente, Gregoire Defrel, Maksim Lopez, Janis Antiste, Andrea Gravillon… Toliko primera koji pokazuju da Sasuolo i OM sada dele mnogo više od jednostavne istorije transfera, ali pravu zajedničku kulturu transfer tržišta.
