AS Monako prolazi kroz jedan od najmračnijih perioda u svojoj novijoj istoriji. Sportski, Kneževina klub je zaglibio u negativnoj spirali koja nastavlja da se pogoršava. Sedam poraza u poslednjih osam utakmica, neslavni istorijski rekord, loš učinak protiv Lorienta na Louis-II i 9. mesto na tabeli koje ne odražava ni ambicije ni sredstva prikazana u poslednjih nekoliko sezona. Publika, obično odmerena, konačno je pukla, zviždeći igrače i menadžere i zahtevajući odgovornost usred utakmice. Kaskadne povrede ne objašnjavaju sve, jer je takođe važno naglasiti nedostatak intenziteta, pasivnost i nemogućnost stvaranja šansi su duboko zabrinjavajuće. Nekoliko dana pre opasnog putovanja na Santjago Bernabeu protiv Real Madrida u Ligi šampiona, Monako izgleda mentalno oslabljen, bez izvesnosti, i već pod maksimalnim pritiskom do kraja sezone.
U ovom eksplozivnom kontekstu, letnje regrutovanje sada izgleda kao jedan od simbola ove slabosti. Uprkos više od 100 miliona evra u prodaji, ASM je uložio samo smešnu sumu u odnosu na svoje standarde, ostavljajući neuravnotežen tim koji je prekratak da igra na nekoliko nivoa. Očekivana pojačanja nisu nadoknadila velike odlaske, a neki izbori su brzo pokazali svoje granice. Zima je stoga trebalo da bude dašak svežeg vazduha. Za sada, to nije slučaj. Početak zimskog prelaznog roka može se sumirati dolaskom Vout Faes, na pozajmici iz Lestera, odbrambeno pojačanje koje je svakako korisno, ali daleko od rešavanja svih nedostataka identifikovanih. Za razočarane navijače, koji su se nadali trenutnom elektrošoku, ovaj stidljivi prelazni rok više liči na priznanje nemoći nego na ambiciozno ponovno pokretanje.
Prodajte pre nego što kupite
Jer iza nedostatka kretanja leži prava finansijska glavobolja. Generalni menadžer Thiago Scuro priznao je to otvoreno pretpostavljajući da je Monako morao da proda pre leta ili će se suočiti sa sankcijama UEFA. Izjava koja je ohladila očekivanja i istakla zabrinjavajući paradoks. Kako može klub koji je masovno prodao u poslednjih nekoliko meseci ponovo biti prisiljen? Odgovor leži u razlici u čitanju između DNCG i UEFA. Tamo gde francuski finansijski čuvar obezbeđuje sposobnost kluba da završi sezonu, evropsko telo analizira račune tokom tri finansijske godine i nameće sada mnogo stroža pravila, posebno o odnosu između sportskih troškova i prihoda. Sada ograničen na 70%, ovaj odnos stavlja Monako u delikatnu poziciju, bez obzira na čvrstoću svog akcionara. Prava srž problema leži u strukturi monegaških prihoda.
Za razliku od drugih francuskih klubova, ASM i dalje u velikoj meri zavisi od TV prava, koja su propala u poslednjih nekoliko sezona. Kraj ugovora sa CVC-om i drastičan pad domaćih prihoda smanjili su budžet za nekoliko desetina miliona evra, mehanički ograničavajući manevarski prostor na transfer tržištu. Uprkos značajnim marketinškim naporima, Monako još uvek ne generiše dovoljno komercijalnih prihoda da nadoknadi. Kao rezultat toga, klub je primoran da proda da diše, čak i usred sportske krize, i da razmotri smanjenje svojih plata u srednjem roku. U tom kontekstu, zimski prelazni rok postaje manje sredstvo za rekonstrukciju nego balansiranje, gde svaki potez diktira finansijska vanredna situacija, a ne neposredne sportske potrebe. Pakleni nered, na svim spratovima.
