RC Strazbur je putovanje u Nicu na Matchdai 17 Ligue 1 McDonald’s je bio deo posebnog konteksta, i sportski i ekstra-sportski, za alzaški klub. Na terenu, Liam Rosen ljudi prišao ovom meču sa ambicijom da potvrdi ukupnu solidnu prvu polovinu sezone, uprkos gustom rasporedu i nastavak posle božićne pauze uvek teško pregovarati. Iza kulisa, međutim, vesti iz Strazbura bile su oživljene upornim glasinama koje su poslale Roseniora u Čelsi, gde njegov moderni profil i njegov dubinski rad nikoga nisu ostavili ravnodušnim. U ovoj klimi koja meša neizvesnost i maksimalnu koncentraciju, Strazbur je stigao na Allianz Rivijeru sa pravim igračkim identitetom, odlučan da nametne svoje principe protiv OGC Nice u rekonstrukciji po prvi put Claude Puel na klupi.
Na terenu, Strazbur je brzo pokazao zašto su postali jedan od najkonzistentnijih timova u ligi. Start je bio kontrolisan, sa dobro koordiniranim pritiskom i inteligentnim korišćenjem koridora, posebno zahvaljujući neprekidnoj aktivnosti Moreira i Ouattara. Ova teritorijalna dominacija i ova sposobnost da se izbalansira blok Nice logično su nagrađeni kada je Ouattara isprovocirao faul Opponga u kaznenom prostoru, nudeći Panichelliju priliku da otvori rezultat sa penala (13′). Uprkos intenzivnijoj reakciji Nice i nekoliko vrućih situacija, Strazbur nikada nije odustao od igranja, ponekad prihvatajući da pati dok je ostao opasan u tranziciji. Čak i kada se Nica vratila na nivo u drugom poluvremenu, Alzašani su zadržali čvrstu kolektivnu strukturu i pravu ličnost, potvrđujući da je ova grupa napravila korak napred u svojoj zrelosti.
Rosenov nostalgični oproštaj?
Nakon meča, Liam Rosenior je isporučio lucidnu i nijansiranu analizu učinka svog tima, dok je pokazao određenu emociju u neizvesnom ličnom kontekstu. „Moj osećaj je da smo pokazali veoma dobar fudbal. Borili smo se pod pritiskom. Što se tiče rezultata, to nije ono što smo želeli. Ali u naporu, to je ono što smo želeli“, objasnio je, ističući kolektivni napredak uprkos frustraciji rezultata. Upitan o svojoj budućnosti, engleski trener nije pokušao da izbegne pitanje: „To je veoma lep grad, sa veoma lepim ljudima, sjajan klub. Sve mi se dopalo. Igrači su bili neverovatni. Zaista želim najbolje za ovaj klub. Ne znam da li je to moj poslednji meč. U životu ne znate. Snažna izjava, koja mnogo govori o trenutnoj situaciji, između spoljnog interesa i duboke vezanosti za grupu koju je oblikovao. Rosenior je insistirao na ljudskom odnosu koji ima sa svojim igračima, govoreći o „vezi koju je teško opisati“ i prisećajući se koliko je voleo ovaj posao od prvog dana.
Drugo, Rosenior je želeo da smiri spekulacije dok odaje počast svom klubu i njegovom okruženju. „U diskusijama nema ničeg konkretnog. To su samo diskusije. Šta mora da se desi, desiće se“, rekao je on, pre nego što je preusmerio raspravu na svoju neposrednu dužnost: da ostane fokusiran i da maksimum za Strazbur. „Strazbur je sjajan klub sa sjajnim ljudima. Sve mi se dopalo. Voleo sam sve igrače. Takođe navijači i ljudi ovde“, zaključio je, u govoru prožetom iskrenošću. Ove reči odjekuju kao snažan paratekst oko ove utakmice u Nici: osim rezultata, Strazbur je pokazao atraktivno lice, verno svojim principima, koje nosi trener čija budućnost ostaje nejasna, ali čiji je otisak na klub već dubok. Bez obzira da li ostaje ili ne, ovaj meč ilustruje kredibilan, ljudski i ambiciozan sportski projekat, koji nastavlja da pomera RC Strazbur napred.
