Super Sport: tokom predsezone prošle godine, povredili ste Ahilovu tetivu, koja vas je držala podalje od terena tokom cele sezone. Kako ste živeli svoj dugi period oporavka?
Bredli Locko: malo komplikovano. Dolazite iz sezone u kojoj ste završili u prvom timu i osvojili Ligu šampiona sa svojim klubom, bilo kolektivno ili pojedinačno, bila je to sjajna sezona. I na kraju, povredio sam se kada sam se vratio sa Olimpijskih igara, bio sam zgrožen. Posle toga, tu je bila moja porodica koja je došla da me vidi, trener koji mi je slao poruke svaki dan, igrači koji su bili iza mene, fizioterapeuti koji su me nasmejali da pokušaju da me razvesele. To je ono što me je nateralo da se vratim veoma dobro. Iako je godinu dana dugo vremena, bilo mi je brzo u glavi.
Super Sport: kakav je svakodnevni život igrača koji se oporavlja od tako duge povrede? Kako vas je klub podržao u rehabilitaciji?
BL: Svakodnevni život povređenog momka je Clairefontaine, klub, Clairefontaine, klub. Pokušavao sam da budem u klubu dva meseca, a onda sam pokušavao da odem u Clairefontaine na mesec dana. Ja naizmenično dva tokom mog oporavka. Klub me je uglavnom podržavao, mentalno, mislim. Rečeno mi je „Bredli tetiva, teško je, ali vrlo dobro znamo da imaš snage da se vratiš, mentalno, jak si“. Fizioterapeuti su pokušavali da me nasmeju svaki dan. Razumevanje je bilo na vrhu. Igrači su bili iza mene. Mislim da mi je to zaista trebalo kao podrška.
„Da se kvalifikuju za Ligu šampiona i na kraju ne igraju, to je i dalje besno“
Super Sport: Da li ste se osećali izostavljenim iz grupe?
BL: Ne, jer sam još uvek bio blizak sa bendom. Kada sam radio svoje tretmane, kada sam bio u sobi za fizioterapiju, kada sam bio u teretani, oni su uvek bili tu. Pokušavaju da postave iste sate, tako da sam uvek zabrinut za grupu. Ali s jedne strane, pogledate rezultate, niste u timu. Vrlo dobro znate da ste još uvek malo po strani.
Super Sport: bili ste veliki arhitekta kvalifikacija Bresta za Ligu šampiona i nažalost, niste bili u mogućnosti da je igrate. Da li je bilo bolno gledati svoje saigrače igraju bez tebe?
BL: Da se kvalifikuju samo da ne igraju na kraju je i dalje besno. Ali ja volim fudbal mnogo, bez obzira da li igram ili ne, Često gledam utakmice. Kada sam došao na stadion, Imao sam mnogo zabave, čak i ako nisam bio na terenu. Ali s jedne strane, da se kvalifikuju i gledaju, a ne igraju, to je frustrirajuće.
Super Sport: Da li ste rekli sebi, ‘Nikada se neću vratiti na svoj najbolji nivo’?
BL: Ne, jer u mojoj glavi sam veoma čvrst. Nisam znao za ovu povredu Ahilove tetive. Poznavao sam je kada sam bio povređen. Samo sam znao za ukrštene ligamente i druge ponavljajuće povrede. Dakle, kada sam pitao koliko je to trajalo, rečeno mi je direktno: „9 meseci ili godinu dana“. Tako da je bilo komplikovano, ali sam znao da ću se vratiti.
Super Sport: Od vašeg povratka na teren, kako se osećate?
BL: Rekao bih da sam na 95%. Jer što se tiče kardio, na početku je bilo komplikovano. Napori koje sam uložio, kada nisam bio povređen, nisam povratio sve. Sada počinje da se vraća malo po malo i počinjem da se osećam veoma, veoma dobro.
„Zaista mi je bio potreban trener kao što je Erik Roj da procveta i igra svoj najbolji fudbal“
Super Sport: Pošto ste stigli u Brest, kako vas je Erik Roj odveo na viši nivo u sportskom smislu? Kakav je vaš odnos sa njim?
BL: Kada sam igrao, bio sam malo nerad, nisam baš napredovao. Ono što mi je rekao je da steknem samopouzdanje u sebe i igram svoj fudbal. Rekao mi je da imam mnogo kvaliteta, i ofanzivno i defanzivno. Mislim da mi je zaista potreban trener poput njega da procveta i igra svoj najbolji fudbal. Imamo odnos igrač-trener, ali on je zaista iza mene. On mi daje mnogo saveta. Bilo da je to loša igra ili dobra igra, on mi često šalje poruke. On mi kaže ‘bravo Bredli za tvoj meč’ ili ‘Bredli, to nije velika stvar, sledeći put, ti ćeš biti bolji’. On je trener koji stoji iza vas i koji vas mnogo podržava.
Super Sport: imate sreće da imate na desnom boku liskusni stariji, Keni Lala, kakav odnos imate sa njim?
BL: On je taj koji najviše razgovara sa mnom, mislim, jer je on puni bek kao i ja. To znači da mi daje mnogo saveta o mom pozicioniranju, kako da se branim, gde da stojim, on je zaista neko ko ne donosi ništa osim pozitivnih stvari u moju igru i u moj život previše.
Super Sport: ove subote u 17:00, domaćin ste PSŽ-u kod kuće, kako pristupate ovakvoj utakmici sa lične tačke gledišta?
BL: Za mene, bilo da se radi o PSŽ-u ili nekom drugom timu, uvek uzimam igru na najbolji mogući način. Svi smo zabrinuti. Znamo da je ovo PSŽ, da imaju ogromne kvalitete, i ofanzivno i defanzivno. Na nama je da obavimo posao i mi ćemo dati sve od sebe da dobijemo veoma dobar rezultat.
Super Sport: Od vašeg povratka u ekipu ove godine, neki menadžeri su napustili klub kao što su Lees-Melou ili Mahdi Camara, neke stvari su se promenile u svlačionici?
BL: To se uopšte nije promenilo. Postoje igrači koji su došli, koji su zauzeli njihovo mesto. Svi su veoma motivisani, znaju da je DNK Bresta da bude dobar u odbrani i da bude najteži tim za pobedu. Oni rade veoma dobro i mi pokušavamo da uradimo sve da tako i ostane.
„Žegrova je mentalni dvoboj sa njim“
Super Sport: ko je najteži protivnik protiv kojeg ste igrali u Ligi 1?
BL: Edon Zhegrova. U stvari, mogao je da ide desno kao i levo. Ja, levičari, znam da se često vraćaju na levo, tako da predviđam. Ali ponekad, on se penje na desnu nogu i ide na desno. To vas stavlja u malo zamućenja. A onda je veliki dribler, čak i ako promaši, on će te ponovo popraviti. Možete pobediti u dvoboju, na kraju, on vas ponovo popravi. To je mentalni dvoboj sa njim. Igrajući protiv takvih igrača, mnogo napredujete.
Super Sport: koje su vaše lične ambicije, vaše oblasti poboljšanja za sezonu?
BL: Za mene, najvažnija stvar je da odigram seriju utakmica, povratim poverenje u sebe i poboljšam se iz dana u dan, rekao bih. Ako imam jednu oblast poboljšanja, to je da budem više fokusiran od prvog minuta do 90. minuta, mislim.
Super Sport: kakve uspomene imate na Olimpijske igre u Parizu sa francuskim timom?
BL: Imam samo lepe uspomene, atmosfera koju smo imali bila je luda, bili su to neverovatni trenuci i kvalitet igrača je bio jednako neverovatan. Ima mnogo ljudi koji sanjaju da naprave Igre, uradio sam ih u Parizu, u mom gradu, cela porodica je došla, to je neverovatna prilika i povrh toga, otišao sam sa srebrnom medaljom. Poraz u finalu, naravno, u to vreme, to je žaljenje, ali mogli ste da odete bez ičega, otišli ste sa srebrnom medaljom, već je veoma dobro.
