Već nekoliko meseci pitanje timeshare-a pojavilo se kao jedno od najtoplijih pitanja u francuskom fudbalu, otkrivajući tenzije između istorijskih korena klubova i ubrzane globalizacije sektora. Nakon neuspeha modela Orla u Olimpiku Lionu i spornog menadžmenta BlueCo-a u Strazburu, znaci upozorenja se množe: finansijski gubici, sportski rezultati na pola koplja, oslabljen lokalni identitet, ljuti navijači. Kritike se ponavljaju i u Nici, Toulouseu ili čak pred dolaskom Red Bula i porodice Arnault u francuski pejzaž. Svuda se pojavljuju ista pitanja: koliko bi klubovi trebali postati imovina u portfeljima međunarodnih investitora? U kojoj meri možemo tolerisati koncentraciju kapitala koja, iza obećanja o investicijama, izaziva strah od homogenizacije i sukoba interesa? Ove brige više nisu samo posao ultrasa ili lokalnih lidera, već sada utiču na politiku. Nakon Senata i njegovog zakona koji su predvodili Laurent Lafon i Michel Savin, red je na Narodnoj skupštini da izađe iz svoje rezerve, uvjeren da se moraju preduzeti mjere za očuvanje sportske jednakosti, pravednosti takmičenja i suvereniteta velikog ekonomskog i kulturnog sektora.
U srcu Palais Bourbon, Eric Cokuerel, okružen nekoliko kolega koji su među skoro 90 potpisnika transstranačkog zakona, pozvao je, ove srijede, desetak medija, uključujući Super Sport, kako bi se detaljno i razjasnio ovaj veliki projekat u cilju borbe protiv ekscesa timeshare-a: „Razmišljali smo o borbi protiv ekscesa glavnog vektora spekulativne finansijalizacije u fudbalu, naime timeshare. Toleriše se kada je u pitanju evropski kanal. Ovaj zakon želi da osigura da francuski klub ne pripada lancu timeshare koji bi imao druge klubove u Evropi. Sada ili nikad„, rekao je zamenik La France Insoumise, koji je u nekoliko navrata naveo potpuni neuspeh 777 partnera u Red Star i trenutnu situaciju RC Strazbur sa BlueCo. Transpartijski zakon predstavljen ove srede namerava da uspostavi u sportskom kodeksu novi princip sportske opasnosti i produži zabranu timeshare-a.
Saradnja sa fudbalskim akterima
Konkretno, akcionar ili investicioni fond koji vrši isključivu ili zajedničku kontrolu ili značajan uticaj na francuski klub više neće moći da poseduje ili utiče na strani klub u istoj disciplini. Kazne takođe menjaju skalu: novčana kazna ograničena na 45.000 evra mogla bi da dostigne 2% svetskog prometa prekršitelja, praćena automatskom zabranom učešća na takmičenjima sve dok postoji zabranjena situacija. «Od trenutka kada eventualno oslabimo fudbal sprečavajući ovo, da li i dalje treba da predstavimo model koji nam omogućava da preuzmemo? Ovaj predlog nema za cilj profesionalnu tačku, do tačke slabljenja, naprotiv. Ali da bi imali još jedan model fudbala koji možda ne odgovara klupskim modelima, hteo sam da kažem kao Pari Sen Žermen i drugi, ali to bi moglo da odgovara onome što francuski fudbal čini tako bogatim, to jest onim klubovima koje poznajemo decenijama koji su deo teritorije i koji moraju biti u stanju da odgovore na drugi modelRekao je Eric Cokuerel. U istom pokretu, DNCG je ojačao svoja ovlašćenja i udruženja navijača su prvi put dobila institucionalnu ulogu da pokrene inspekciju. Ova parlamentarna ofanziva, u pozadini političkih neizvesnosti i sve netransparentnijih kapitalnih operacija, želi da označi pauzu: država preuzima kontrolu kako bi ponovo uspostavila jasan okvir i potvrdila sportski izuzetak u francuskom stilu, tako da fudbal više nije samo tržište, već ostaje opšte dobro.
Da bi odbranio svoj tekst, Erik Kokerel insistira na potrebi za usklađenim pristupom sa svim fudbalskim akterima, daleko izvan francuskog okvira. Prema njegovim rečima, zakon može biti efikasan samo ako se oslanja na Francusku federaciju (FFF), ali i na UEFA i FIFA, kako bi se izbeglo zaobilaženje i uskladila pravila igre na evropskom nivou. Takva koordinacija je od suštinskog značaja kako se ne izoluje francuski fudbal i da se osigura da je princip sportske opasnosti i zabrane multVlasništvo ima stvarni uticaj. U tom kontekstu on se priseća brojnih saslušanja održanih sa klubovima, ekonomistima, advokatima i navijačima pre predstavljanja teksta: „Morali smo da intervjuišemo tridesetak ljudi. Postoje klubovi, na primer, kao što su Rodez, Sochaux, Lens, koji su pomalo kontra-primer jer su u timeshare lancu koji zapravo ne odgovara onome što sam upravo okarakterisao, ali izuzetak nije opšte pravilo. Čuli smo i sportske ekonomiste, advokate, poreske stručnjake i očigledno smo čuli predsednika fudbalskog saveza, kao i ljude iz Lige i međunarodnih tela, uključujući i nekoliko navijačkih grupa. Liga nije nužno bila za, ali sam osetio malo više otvorenosti prema Federaciji. Dakle, imamo dosta ljudi, uključujući i na evropskom nivou. Ideja nije da se uradi nešto francusko-francusko„, detaljno je objasnio on, dodajući da su predsednici francuskih klubova „nisu bili baš oduševljeni ovim tekstom“ iz straha od „kažnjava francuski fudbal u poređenju sa onim što se radi u Evropi».
Sada su otvorena dva načina za Erika Cokuerela da pomeri svoj tekst napred: da ga stavi u parlamentarnu nišu, gde politička grupa slobodno bira svoje zakone na dnevnom redu, ili da ga poveže sa tekstom Savin-Lafon koji je već usvojen u Senatu. Prva opcija bi mu dala medijski prozor, ali neizvesnu većinu, druga bi povećala šanse za uspeh iskorištavanjem prednosti zakonodavnog vozila koje je već u toku, čak i ako to znači prihvatanje nekih kompromisa o sadržaju. On je takođe pomenuo preko „nedelja Skupštine“ gde se ispituje svaki transpartijski zakon: „Moramo nastaviti da osiguravamo da sportske federacije i međunarodne organizacije prevladavaju nad zatvorenim ligama. Mislim da im nije potrebno da pokušamo da razmišljamo o ubrzavanju, ali možda će biti malo brzinskih trka. Shvatio sam da na strani Federacije, mi nismo bili za zatvorene lige. Ako dozvolimo da se to desi, za 10 godina, imate 10 velikih zemljoposednika. Da li želimo nešto zasnovano na preduzetničkoj i patrimonijalnoj strani koja ima za cilj srednjoročno i dugoročno, ili nešto zasnovano na kratkoročnom i što je kontradiktorno sportskom riziku?». Ostaje da se vidi da li će ovaj zakon održati sva svoja obećanja ili će biti narušen tokom parlamentarnih rasprava i spoljnog pritiska. Ali jedno je sigurno: uvrštavanjem po prvi put sportskog hazarda i strogog okvira timeshare-a u zakon, Narodna skupština pokazuje svoju želju da napravi svoju fudbalsku revoluciju i da povrati kontrolu nad sektorom koji je predugo bio prepušten samo investitorima.
