Već nekoliko meseci, francuski profesionalni fudbal prolazi kroz period neviđenih turbulencija. Na ekonomskom planu, znaci upozorenja se umnožavaju: ogroman operativni deficit, kontinuirana erozija domaćih TV prava, eksplozija troškova, a posebno plata. Klubovi, uhvaćeni između sportskih ambicija i uravnoteženog budžeta, bore se da zadrže dinamiku koja je postala strukturno gubitnička. DNCG, finansijski čuvar fudbala, možda umnožava svoja upozorenja, ali računovodstvena stvarnost je brutalno nametnuta: sadašnji model, u velikoj meri zavisi od prodaje igrača, ponestaje pare. Pored toga, raste napetost oko upravljanja samim francuskim fudbalom, gde preduzete reforme još nisu donele očekivanu stabilnost.
Ova finansijska kriza je pogoršana institucionalnom krizom velikih razmera, izazvana usvajanjem zakona Lafon-Savin od strane Senata, koji predviđa duboku reorganizaciju profesionalnog fudbalskog pejzaža. Tekst ima za cilj da stvori „SAS ligu“ – klupsku kompaniju po slici engleske Premijer lige – dajući veću moć Francuskom fudbalskom savezu. Iako se o ideji modernizacije sistema ne raspravlja sama po sebi, metoda koja se koristi, koja se smatra autoritarnom i neuravnoteženom, izaziva napetost u čitavom profesionalnom sektoru. Klubovi, igrači, treneri i lideri LFP-a udružili su snage kako bi osudili tekst koji, prema njima, ugrožava autonomiju Lige i trenutnu krhku ravnotežu. Na raskrsnici, francuski fudbal sada mora da reši, u istom pokretu, svoje strukturne nedostatke i institucionalne frakture.
Račun koji brine
Zakon Lafon-Savin, usvojen od strane Senata 10. juna, izazvao je zemljotres u organizaciji francuskog profesionalnog fudbala. Ovaj tekst predviđa duboku transformaciju institucionalnog pejzaža, uključujući transformaciju Profesionalne fudbalske lige (LFP) u klupsko društvo, u obliku pojednostavljenog akcionarskog društva (SAS), i značajan prenos ovlašćenja na Fudbalski savez Francuske (FFF). U teoriji, ova reforma je inspirisana modelom engleske Premijer lige, jačajući ekonomsku autonomiju klubova uz potvrđivanje nadzora nad Federacijom. Ali iza ovog obećanja modernizacije leži mnogo radikalniji mehanizam: član 11 bis teksta dozvoljava FFF-u da po zakonu i bez međusobnog dogovora povuče subdelegiranje audiovizuelnih prava na LFP, što bi dovelo do njegovog automatskog raspuštanja. Takvu meru profesionalni sektor vidi kao stvarnu institucionalnu moć.
Suočen sa onim što smatra ishitrenom i neuravnoteženom reformom, LFP je preduzeo strukturiranu kontraofanzivu. Mobilisao je sve igrače u profesionalnom fudbalu – klubove, igrače, trenere – da napišu izveštaj od 58 stranica, upućen posebno ministru sporta, Marie Barsak, i predsedniku FFF-a, Filipu Diallu. Ovaj dokument ima za cilj da bude i kritika trenutnog teksta i konstruktivan predlog. Zasnovan je na radu grupe za upravljanje, kojom predsjedava Marc Keller, i brani ideju istinski profesionalne, autonomne i modernizovane „SAS lige“. Ali suprotno verziji nametnutoj zakonom, ova Liga ne bi bila jednostrano podređena Federaciji, a uključivala bi i predstavnike CVC fonda i same igrače. Izveštaj preporučuje, između ostalog, brisanje člana 11 bis, koji se smatra nespojivim sa poštenom reformom, naglašavajući da „pregovori čiji je ishod unapred utvrđen nema demokratskog ili strateškog smisla“.
Pored globalnog upravljanja, druge tačke teksta su žestoko osporavane. Direktna privrženost FFF-u DNCG – Nacionalnoj direkciji za kontrolu upravljanja – kao i disciplinskoj komisiji, smatra se opasnom za autonomiju i efikasnost kontrole profesionalnog fudbala. «Ja sam agnostik … Ne osećam se vezanim ni za Vincenta Labrunea ni za Philippe Diallo. Ja sam šef nezavisne komisije. Ni u jednom trenutku nisam bio izložen bilo kakvom uticaju ili pritisku„, udario je šef DNCG-a. U izveštaju se insistira na činjenici da je DNCG videla svoje misije proširiti, posebno na preuzimanje klubova ili kontrolu agenata, i da bi ostanak u SAS ligi garantovao bolju adaptaciju na ova složena pitanja. Što se tiče ušijuili čak disciplinski, LFP podseća da u drugim profesionalnim sportovima ova uloga ostaje na nivou liga prvog stepena, u skladu sa sportskim kodeksom. Ukratko, profesionalni sektor se zalaže za usklađenu, kontrolisanu reformu koja je verna specifičnostima francuskog fudbala. On takođe jasno vrši pritisak na Filipa Diala, od koga se traži da izabere stranu: da podrži ovu kolektivnu i realnu viziju profesionalnog fudbala, ili da se nađe u izolovanoj poziciji, u sukobu sa svojim igračima.
Šef DNCG se zatvara
Da bi sastavio neuljepšan popis ekonomskog zdravlja francuskog profesionalnog fudbala, Jean-Marc Mickeler koristi kliničku metaforu, između lucidnosti i opreza: „Još uvek smo u trci, još uvek živi, ali na antiinflamatornim lekovima daleko od izlečenja, čak i ako danas doživljavam kolektivnu želju da se lečimo, koja nije uvek prisutna ranije. Sezona 2024/2025 završava se operativnim gubitkom od oko 1,3 milijarde evra. Sa skoro 800 miliona € kapitalne dobiti od prodaje igrača, očekuje se da će neto gubitak biti oko 400 miliona €. Ove brojke potvrđuju naše prognoze podeljene sa klubovima od decembra. Slično tome, i ne iznenađuje, budžeti predstavljeni za sezonu 2025/2026 takođe pokazuju operativni deficit od oko 1,3 milijarde evra. Fensi budžet? Ne bih rekao maštovito. Ali svake godine imamo značajne razlike između početnog budžeta i ostvarenog. Ove godine, bilo je nešto realnije vežbe sa željom da se kontrolišu troškovi i svest da prihodi opadaju zbog smanjenja domaćih prava„, analizira Jean Marc Mickeler u kolumnama O Timu.
Drugo, šef DNCG ukazuje na još uznemirujuću računovodstvenu stvarnost: deficite ne objašnjavaju samo opadajući prihodi, već i loša kontrola troškova, posebno plata: „u 2024-2025, račun za plate povećan je za više od 200 miliona evra između budžeta predstavljenih u maju 2024. godine i brojki datih na poslednjim saslušanjima. Kada neki kažu da je problem bio smanjenje domaćih tarifa, to je netačno: većina razlike dolazi od zanošenja troškova izvan prognoza. Sa 1,9 milijardi evra na platnom spisku u poređenju sa samo 1,86 milijardi evra u kapitalu, situacija postaje neodrživa. 14 Liga 1 klubovi od 18 predviđaju značajne gubitke i ovo je prvi: njihovi budžeti su sada lucidni. Ova iskrenost u brojkama, dok naglašava izazove koji su pred nama, ilustruje pravi pragmatizam: bolje je identifikovati tačke napetosti čim se sastavlja budžet nego da ih trpi usred sezoneon nastavlja. Suočen sa skalom deficita, Jean-Marc Mickeler prepoznaje odlučujuću ulogu akcionara u izbegavanju najgoreg. Ali on upozorava da se ovaj oblik olakšanja, iako efikasan u kratkom roku, ne može ponavljati u nedogled.
«Ovo treba pozdraviti. Ako je alarm zvučao vrlo rano, to je bilo da se akcionari upoznati sa potrebom da se unapred interveniše. Konkretno, oni su obezbedili ili garantovali skoro 400 miliona evra do kraja 2024-2025 i 700 miliona evra za pokrivanje 2025-2026, odnosno 1,1 milijardi evra koje je potvrdio DNCG. To je omogućilo da se izbegne bankrot. Oni su obavili svoju dužnost. Ali za neke, to postaje sve komplikovanije. Zato smo daleko od toga da budemo izlečeni. Ovaj tempo nije održiv: neki klubovi neće moći da ponovo ubrizgaju toliko za tri godine. Zbog toga se moraju nastaviti napori za smanjenje troškova i jačanje vlasničkog kapitala». Ali da li će ova lucidnost, koju hvale nadzorni organi, biti dovoljna da zaustavi spiralu? Sa 1,3 milijarde evra operativnih gubitaka koji se očekuju za narednu sezonu i platama koje su sada veće od kapitala u sektoru, francuski profesionalni fudbal stavlja svoju budućnost na kocku. I ovaj put, nijedna strukturna reforma neće moći da donese plodove bez ozbiljnog fundamentalnog tretmana.
