U kolonama O Timu, Roberto De Zerbi se osvrnuo sa iskrenošću na jedan od vrhunaca svoje prve sezone u Marseju: njegova izjava nakon šamara primljenog protiv Auxerre na Vélodrome. Tog dana, neki su videli početke odlaska, ili čak priznanje nemoći. Ali Italijan stavlja stvari u kontekst. Za njega to nije bio ni bekstvo ni odricanje, već promišljen, gotovo instinktivan čin da zaštiti svoju grupu i skrene pritisak. Način da se uzme sva svetlost u oluji, kao što je to već učinio u mnogo ozbiljnijim okolnostima, kada je bio zadužen za Šahtjor Donjeck u vreme invazije na Ukrajinu.
«To nije bilo da kažem: ‘Odlazim.’ Naprotiv. Bilo je pitanje preuzimanja odgovornosti, da pošaljemo signal svima, posebno igračima. Da kažemo: ako ne uspemo da se izrazimo na Velodromu, to znači da ne mogu da vas nateram da uspete. A onda, bilo je normalno, u to vreme, da se fokusira na mene i ukloni ga iz tima. 0-3 kod kuće, ovo prvo poluvreme protiv Auxerre, ako govorimo o ovom meču, svi će pasti na igrače. Pa sam pomerio vatru prema meni. Ali to nije bilo da skoči brod. Nikada to nisam uradio. Kada je izbio rat u Ukrajini, kada smo svi bili u podrumu hotela, predsednik nije bio tamo, generalni direktor nije bio tamo, sportski direktor nije bio tamo, svi su nestali. Jedini koji su bili tamo bili su trener i njegov štab»
