Super Sport: Julien, kakva godina za tebe!
Julien Le Cardinal: Pa da, definitivno. Nije moglo biti bolje, pod navodnicima. Posle toga, čak i ako je bilo malo komplikovane utakmice u Lilu nedavno. Pored toga, u poslednje vreme igram mnogo više, tako da je jasno da je kraj 2024. godine odličan za mene.
FM: Pre dve godine, igrao si desnog beka u Ligi 2, danas, ti si početni centralni defanzivac u Brestu, igraš u Ligi šampiona, to je prilično neverovatan uspon, zar ne?
JlC: Sve je prošlo veoma, veoma brzo između ove dve godine. To je samo sreća, morate uživati u njoj što je više moguće. U stvari, sve se desilo super brzo. Vidite, pre dve godine, nisam ni mislio da ću imati dete, nisam mislio da ću biti oženjen i očigledno nisam mislio da ću igrati u Ligi šampiona. Za dve godine, ceo moj život se radikalno promenio, bilo da se radi o fudbalskom aspektu, a zatim i o neželjenim efektima. Sada, ne mogu biti srećniji nego što sam danas.
„U Lens-u sam zaista naučio stvari koje su me naterale da rastem“
FM: Zbog čega se vaš život iznenada tako brzo pretvori?
JlC: Već mislim da je to bio izbor koji mi je pomogao kada sam napustio Paris FC kada sam imao priliku da potpišem za Lens. Mislim da je tu sve počelo. Otkrivanje najvišeg nivoa u Lensu, koji je zaista bio na vrhu Ligue 1 u vreme kada sam potpisao tamo, bilo je neverovatno, pogotovo jer me je ovo iskustvo naučilo mnogo. Dakle, eto, mislim da je ovaj izbor koji je sve pokrenuo.
FM: Upravo u RC Lens-u, prešli ste na najviši nivo. Zar taj korak nije bio previsok u nekom trenutku za vas?
JlC: Da, naravno, postavio sam sebi pitanje. Posle toga, čak i ako nisam bio na svom pravom nivou, nisam stvarno igrao na svojoj pravoj poziciji. Ali iako nisam igrao mnogo u ovom klubu, zaista sam naučio mnogo u vrlo kratkom vremenu. Za devet meseci, trljao sam ramena sa vrhunskim trenerom i igračima koji imaju iskustvo, pravo iskustvo. U Lens-u, uprkos ograničenom vremenu za igru, zaista sam naučio stvari koje su me naterale da rastem.
FM: I vi ste trljali ramena sa pristalicama Lens-a … Recite nam…
JlC: Da (smeh), mislim da to više nikada neću doživeti. Idete od Paris FC gde ima možda 2,000 ljudi do 38,000 navijača, tako da da, vidite razliku. Izuzetno je doživeti ovaj trenutak i ovo trajno zajedništvo sa javnošću.
FM: Uprkos svemu, odluka o odlasku je brzo doneta i Brest je stigao…
JlC: U početku, ja nisam taj koji donosi odluku. To je više Lens koji mi je rekao da bi bilo dobro za mene da nađem pozajmicu, jer je klub mislio da je kao klip to malo komplikovano za mene. Što se mene tiče, složio sam se sa ovom analizom. Pošto je postojala hijerarhija iza i to je igranje sa 3, ja sam bio peti, ili čak šesti, pa su mi rekli „Ako želite da dobijete vreme za igru, otvaramo vrata za pozajmicu“. A onda se to dogodilo vrlo brzo sa Brestom, na kraju, za dva dana. S jedne strane, mogao bih da ostanem u Lensu, ali s druge strane, takođe sam želeo da vidim nešto drugo i igram na svojoj pravoj poziciji, a to je centralni defanzivac.
FM: Kada ste stigli u Brest, da li ste već osećali da se nešto već dešava u ovom klubu?
JlC: Osetio sam to kada sam igrao svoj prvi meč, moju prvu grupu. Mislim da je moja prva grupa bila protiv Liona, mislim da smo pobedili 1-0 protiv njih. A onda, kažete sebi vau, nešto se dešava, zaista postoji nešto. Mislim da pored toga, mi smo prvi te noći. Čim stignete, vidite da grupa živi odlično, da je odlična atmosfera, da postoji dobra radna grupa, pa kažete sebi „Da, ima nešto da se uradi ovde stvarno“.
FM: Na kraju sezone, kakvo je vaše stanje uma, ostati u Brestu ili se vratiti u Lens?
JlC: Brzo sam poželeo da ostanem u ovom klubu koji je veoma porodično orijentisan, što mi malo više odgovara i nije daleko od kuće, takođe od kuće, tako da je i to odigralo ulogu, za porodicu iz susedstva (napomena urednika: on dolazi iz Saint-Brieuc), jer mi je važna porodica. Tako da, brzo sam želeo da ostanem u klubu.
FM: Da li ste očekivali da ćete imati toliko vremena za igru u igri?sezona u Brestu?
JlC: Ne smemo zaboraviti da smo i dalje imali veliki početak sezone, da smo morali da svarimo ono što se desilo prošle sezone. Bilo je malo komplikovano na početku, to je sigurno. Čak sam i ja imao teško da uđem u to, a kako nije bilo mnogo ljudi koji su stigli, nastavio sam da igram. Uvek sam sebi govorio da postoji mogućnost. Lično, nikada nisam sebi postavio granice, pa čak i da nije bilo odlaska, pokušao bih da učinim sve što sam mogao da igram jer igrate fudbal da biste igrali, da biste gledali kako drugi igraju.
„Želimo da pobedimo svaku utakmicu, čak i ako je Barselona, čak i ako je bilo koji tim.“
FM: Da li danas osećate da se činjenica da igrate seriju mečeva u pozitivnoj dinamici može osetiti u vašim nastupima?
JlC: Odmah je lakše i brže imate automatizme, pomaže. Istina je da kada ne igrate sve utakmice, to može brzo postati komplikovano. Morate se vratiti u to svaki put. Dakle, istina je da kada igrate puno, samopouzdanje dolazi prirodno, imate više automatizama sa ljudima sa kojima igrate, tako da neću poreći da mi je dobro da igram seriju igara.
FM: Na kraju, odigrali ste seriju mečeva, igrali ste u Barseloni, protiv Barse Levandovskog, gde ste odigrali dobar meč kao pojedinac…
JlC: (On seče) posle, znate, kao odbrambeni igrač kada primite tri gola protiv Barse, to nije dobra utakmica. Posle da, recimo da nisam bio loš u tom meču…
FM: Osećamo mnogo poniznosti u vašim rečima. Zato što javnost minimizira vaš nastup u Ligi šampiona. Ali i za vas i za Brest, svaki evropski meč ostaje otkriće, zar ne?
JlC: Mislim da svi imamo isti mentalitet u grupi, svi kažemo sebi: „Zašto vršiti pritisak na sebe, kada igrate utakmice koje ste sanjali da igrate». Vršenje pritiska na sebe i malo gubljenje sredstava je da trošite sve što ste ranije radili. Jer, otišli ste u potragu za ovom kvalifikacijom, i trebalo bi da kažete sebi „oh, jebote, igramo protiv Barse, bojimo ih se“. Ali zašto? Pa, ne nalazimo razlog za to. Morate uživati u trenutku, uživati u njemu što je više moguće, čak i ako uzmete 3-0, očigledno, ne uzimate previše zadovoljstva, (smeh). Morate da ih pogledate u lice, a onda kažete sebi, oni su 11 momci poput nas, zašto bismo izgubili sredstva? Mislim da svi imamo isti mentalitet u grupi, želimo da pobedimo svaku utakmicu, čak i ako je Barselona, čak i ako je bilo koji tim.
FM: To je upravo značenje mog sledećeg pitanja, ovo nepogrešivo stanje uma, vaša odlučnost, da li je to ono što vas čini tako dobro pozicioniranim u ovom šampionatu Lige šampiona?
JlC: To je to. Kao što sam upravo rekao, volimo trenutak i onda ne gubimo sve stavljajući neku vrstu pritiska na sebe da kažemo sebi, da igramo protiv tima koji je uvek igrao u Ligi šampiona, da već napravimo meč u našim glavama pre nego što se odigra. Saberemo glave, igramo svoju igru, dajemo sve od sebe. Posle toga, dokle god smo dali sve od sebe i pokvasili dres, ako je rezultat barem negativan, neće biti žaljenja, a ako je pozitivan, utoliko bolje, obavićemo posao.
„Takođe je dobro za francuski fudbal da pokaže da momci u Francuskoj nemaju tako nizak nivo“
FM: Da li imate osećaj da sa vašim nastupima, vaši protivnici gledaju na vas na malo drugačiji način? Na primer, Vilijam Saliba iz Arsenala je nedavno rekao da je pratio vašu karijeru, i da je ponosan da vidi da postoje francuski klubovi koji su dali sve od sebe?
JlC: Da, dobro je što ga prepoznajemo, nisam ga ni video kada je govorio o nama. Ali da, dobro je i za francuski fudbal da pokaže da momci u Francuskoj nemaju tako nizak nivo, što sam čuo mnogo. Moramo da nastavimo da imamo ovu svežinu i bezbrižan stav u ovom takmičenju.
FM: Posle Levandovskog, Pedrija i saradnika, Mbape, Vinisijus i Belingem će doći u Brest 29. januara. Da li razgovarate o tome među sobom ili ne?
JlC: Ne, ne. To je kao i sve druge igre, pričaćemo o tome kada dođe vreme da razgovaramo o tome. Imali smo glave više u Nantu, na Kupu Francuske i na svim igre koje će doći pre tako da ne, nismo ni razgovarali o Real Madridu. Razgovarali smo o tome kada je došao žreb i izvučeni smo Real, ali od tada, nismo razgovarali o tome. Moraćemo da razgovaramo o ovom meču kada dođe pravo vreme, jer ako ga sada stavimo u glavu, rizikujemo da se ne fokusiramo na ono što je najvažnije za trenutak, a to je prvenstvo.
FM: I tako, nije li uzimanje utakmica onako kako dolaze, Liga 1, komplikovanije igrati posle utakmice Lige šampiona, nego posle obične utakmice?
JlC: istina je da možda nesvesno pre utakmica Lige šampiona, malo previše razmišljamo o tome i nakon toga ponavljamo utakmicu. Ali unutar grupe, mi ne razmišljamo tako, trudimo se da ostanemo fokusirani što je više moguće utakmicu za utakmicom. Očigledno bismo želeli da pobedimo u svim utakmicama, ali nažalost ne možemo da ih pobedimo sve…
„Dobra stvar u vezi sa Brestom je da nema lenjih igrača ili igrača koji se kriju“
FM: U Ligi 1, dobro ste pozicionirani u sredini tabele. Na početku sezone, neizbežno, sumnjali smo u vašu sposobnost da pratite na obe strane, Ligu 1 plus C1 sa ekipom daleko od toga da bude obilna. Da li se osećate preterano?
JlC: Za sada verovatno malo jer imamo mnogo povreda. Ali imamo dobru ekipu i videli smo da kada je bilo izostanaka, oni koji su ih zamenili uradili posao. Nakon toga, mislim da je to pitanje mentaliteta, to je da je mentalitet svakog igrača u ovoj grupi da da sve od sebe za svoje prijatelje, za klub i iznad svega da pobedi. Dobra stvar je što nema lenjih citata ili igrača koji se kriju. To je zdrava grupa, naporno radi i to je možda razlog zašto danas uspevamo da napravimo takve predstave protiv Bajer Leverkuzena ili protiv PSV Ajndhovena.
FM: Da završim malo o vama, o vašem ličnom slučaju. Sa 27 godina, osećamo da ste ispunjeni u ovom porodičnom klubu. Imali ste netipičnu karijeru. Da li se osećate kao da ste pomalo NLO u francuskom fudbalu?
JlC: Ne, jer smatram da ima sve više i više slučajeva poput mog. Posle toga, istina je da sam danas stigao ovde na takvom nivou, nikada ne bih pomislio na to. Pošto sam napustio Saint-Brieuc i stigao u Bastiju, ne postavljam sebi nikakve granice, ne brinem o tome. Živim u sadašnjem trenutku, a zatim u budućnosti, videćemo. Ako mogu da idem još više, ići ću još više. Nakon toga, znam da imam 27 godina, pa ću morati da požurim (smeh).
FM: Za budućnost, šta možemo da poželimo vama, vi koji ste igrali na jugu (na Korzici), na severu u Lensu i na zapadu u Brestu? Boravak na istoku Francuske?
JlC: Ne (smeh). Danas još uvek imam 2 i po godine ugovora sa Brestom. U ovom trenutku ne znamo šta nam život sprema. Sada, srećan sam u Brestu, ono što možete da mi poželite je još mnogo velikih pobeda sa Stade Brestois.
