„Gde je zaostavština? Gde je 100 krompira?“ Pozajmljena iz filma „Tri brata“, ova kultna rečenica snažno odjekuje kada je u pitanju opšti pad u kojem se Vinsent Labrune, predsednik Profesionalne fudbalske lige, našao u zamućenosti. Nakon što je objavio da cilja milijardu evra za TV prava šampionata Francuske 2023. godine, bivši direktor Olimpike de Marsej konačno je morao da revidira svoje ambicije naniže. Zbog toga bi za period 2024-2029. zainteresovana strana bila zadovoljna polovinom, ili 500 miliona evra (ne računajući međunarodna prava, procenjena na 160 miliona evra). Mnogo manji budžet, što je logično podstaklo zabrinutost francuskih klubova i emitera.
Rešenje koje se uvek traži…
Dok francusko fudbalsko telo trenutno razmišlja o stvaranju kanala Lige 1 od 100% za 25€ mesečno, BEIN SPORT – koji je upravo obezbedio sva TV prava za letošnje Euro u Nemačkoj – izgleda da više nije rešen da se pozicionira po pitanju prava francuskog prvenstva, naročito posle razgovora sa Kanalom +, koji su ocenjeni kao neuspešni. Međutim, i uprkos prekinutim pregovorima, LFP ne bi izgubila nadu da će postizanje sporazuma između šifrovanog kanala i onog kojim predsedava Naser Al-Kalaifi. Ali to nije jedini problem… Tako se, pored umetničke neodređenosti oko budućeg emitera, postavlja i pitanje raspodele budućih televizijskih prava Lige 1.
Sa ovim na umu, Tim počinje prisećanjem na prvi neizbežan scenario, tačnije drastično smanjenje konačnog obima domaćih dažbina. I to sa dobrim razlogom. Na 500 miliona evra koliko se sada nada, operativni troškovi LFP-a će morati da se odbiju, ali i 5 odsto namenjenih svim amaterskim sportovima u skladu sa porezom na bife. Pored raznih drugih pomagala za sindikate, konačni iznos biće smanjen i prvom uplatom CVC-u, investicionom fondu koji je omogućio stvaranje komercijalne kompanije Lige zahvaljujući doprinosu od 1,5 milijardi evra u odnosu na 13 odsto njenog životnog dohotka.
Prihodi od međunarodnih prava u srcu pregovora
Podsećanja radi, u 2024-2025. godini ovaj procenat će čak biti oko 20 odsto s obzirom na to da će fond morati da nadoknadi prve dve godine kada ništa nije džepao. Ako dnevnik precizira da bi se moglo pregovarati o aranžmanu na ovom nivou (sporazum je preraspodelio ili zateturao račun), francuski klubovi se nadaju, u svakom slučaju, da će se neke poluge naći pre nego što se povrati maksimalna količina likvidnosti. Sa ove tačke gledišta, pitanje međunarodnih prava bi onda moglo da predstavlja alternativu. Logično namenjen klubovima koji su učestvovali u evropskim kupovima u poslednje tri sezone, iznosi povezani sa tim pravima bi potom mogli da se distribuiraju više na globalnom nivou.
„Sa strane koji se tiče svih klubova (domaćih prava), prihodi će se smanjiti i sa strane rezervisani za nekolicinu (prava u inostranstvu), oni će se povećati, ne bi bilo totalno glupo“– rekla je francuskim medijima osoba bliska tom pitanju. Da bi to postigli, deset francuskih klubova koji imaju koristi u 2024-2025. godini će morati da pristanu da deo preusede timovima koji nisu igrali u evropskim takmičenjima u poslednje tri sezone. Pregovori koji već obećavaju da će biti više nego delikatni u pogledu ekonomskog konteksta i raznih presedana po tom pitanju. Posle pada, uvek pad.
