Poraz protiv PSŽ-a nije učinio ništa drugo nego dodao novu sloj krize koja trese Olimpik Marselj. Poražen četvrti put uzastopno u Ligi 1, uprkos tome što je tim dugo imao koherentnu predstavu protiv šampiona Evrope, klub marseljanskog porekla tonuo je u period težine po sportskom, ekonomskom i institucionalnom planu. Na Velodromu, Frenk MekKort je često bio izložen uvredama navijača, a Derbi klasike nedelje nije izmakao pravilu sa nekoliko transparenta direktno upućenih vlasniku američkog porekla. JDD je u nedelju izvestio da je poslovni čovek još uložio 120 miliona evra u prvih šest meseci 2026. godine pre nego što je odlučio da više neće želeći kontinuirano pokrivati gubitke i okrenuti se ka Zalivu Persijskog. Isti list pominje period austere koji bi mogao trajati „dve ili tri godine“, dok bi OM zabeležio gubitke od 105 miliona evra u fiskalnoj 2025. godini i mora da se nosi sa ograničenjima DNCG i UEFA. Otvaranje kapitala ili eventualna prodaja sasvim sigurno bi dodala novu težinu.
Prva reakcija bi, naravno, vodila prema snagama koje su već učinile evropski fudbal veoma značajnim instrumentom svoje međunarodne strategije. Katar poseduje PSG i od više od jedne decenije gradi globalnu vidljivost oko pariskog kluba. Saudijska Arabija masovno ulaže u sopstvenu ligu, klubove i nacionalna takmičenja, sa šemom koja pre svega nadilazi jednokratnu kupovinu igrača. Newcastle se takođe istakao kao jedan od najvidljivijih primera saudijske prisutnosti u Engleskoj, iako engleski model danas nameće sopstvene ekonomske i regulatorne izazove. Zaliv je postao izuzetno konkurentno tržište gde svaka država traži svoj prostor u Evropi, koristeći različite strategije. U toj borbi za vidljivost, Marseille poseduje argument koji nijedan projekat s početka ne može lako replicirati. OM je već prepoznat kao globalni brend, sa evropskom istorijom, ogromnom zajednicom navijača i identitetom koji je dovoljno snažan da pospeši svakog novog investitora. Upravo zbog toga srednjeistočna opcija postaje zanimljiva za posmatranje, pa čak i po pitanjima zemalja koje nisu odmah povezane sa akvizicijama velikih evropskih klubova.
Iran, otvaranje ka Zapadu
Izuzetno oslabljen, uz dijasporu koju podržavaju pokreti koji zagovaraju prinudnu promenu i reforme, Iran predstavlja jedinstven slučaj. Od 28. februara 2026. godine, zemlja funkcioniše u izuzetno narušenom geopolitičkom okruženju, nakon sukoba sa Sjedinjenim Državama i Izraelom. Sukob je duboko poremetio svakodnevnicu i fudbal u zemlji, jer je domaće prvenstvo prekinuto na nekoliko meseci pa je tek u avgustu ponovo krenulo. Selekcija Irana učestvovala je na sedmom Svetskom prvenstvu 2026. godine, a zemlja poseduje ozbiljnu fudbalsku kulturu, posebno oko klubova Persepolis, Sepahan i Esteghlal. Iranska federacija je institucija učvršćena u međunarodnom okruženju, sa stalnim prisustvom u takmičenjima FIFA i AFC. Iran nosi ogromnu domaću strast prema fudbalu i selekciju koja može da egzistira na najvišem azijskom nivou, ali njen međunarodni ishod ostaje znatno suzdržan zbog diplomatske izolacije, ekonomskih sankcija i geopolitičkih tenzija. Napomena: prisustvo Shéhérazade Semsar de Boisséson, francusko-iranske upravljačice u McCourt Global i OM.
Za Iran, fudbal bi teoretski mogao da postane snažan vizibilitet, jer je domaća popularnost već prisutna. Razlika bi bila preneti tu vidljivost na evropsku scenu, u trenutku kada Islamska Republika ostaje persona non grata na Zapadu. Blokada ostaje ogromna jer iranska investicija mora da se nosi sa međunarodnim sankcijama, finansijskim ograničenjima, političkim osetljivostima te operacije i potencijalno sa rukovodiocem koja dolazi iz vlade Irana koja je veoma krhka. Ipak, iranski slučaj naglašava jednu ključnu tendenciju u novom fudbalu sveta. Pitanje sada nije samo ko ima novca da kupi klub, već ko traži ulazna vrata za Evropu i iz kojih razloga. Farhad Moshiri, britansko-iranski preduzetnik, preuzeo je Everton, a ranije je bio i suvlasnik Arsenala. Još jedan interesantan profil je Iranac-amerikanac Jahm Najafi, koji je 2023. bio povezan sa pokušajem kupovine Tottenhama vrednog oko 3,75 milijardi dolara.
Iznenađeni gosti Kuvajta i Omana
Kuvajt priča drugačiju, ali izuzetno zanimljivu priču sve dok Klasični fudbal stiže u Kuwait City. U januaru 2026, OM i PSŽ odigrali su za Trofej šampiona na Jaber Al-Ahmad International Stadium pred više od 52.000 gledalaca. Događaj je organizovan uz Kuwaitski fudbalski savez i predstavlja novu demonstraciju posvećenosti zemlje da fudbal stavi u centar svoje sportske i događajne strategije. Selekcija Kuajta ima značajnu fudbalsku istoriju na Bliskom istoku, sa devet titula u Kup Zaliva po sopstvenom savezu, kao i učešće na Svetskom prvenstvu 1982. Zemlja danas teži da obnovi i razvije svoj fudbal. FIFA je u septembru 2026. istaknula ulogu Forward programa u rastu kuvajtskog fudbala, a Gianni Infantino je razgovarao sa čelnicima saveza o novim razvojnim inicijativama. Zemlja želi da pojača svoju prisutnost u međunarodnom fudbalskom ekosistemu. Nakon što je ugostila Klasični francuski na svom ogromnom stadionu, naredni korak, u mnogo ambicioznijoj viziji, mogao bi biti potražnja trajne prisutnosti u Evropi. Nije slučajno što je kuvajtski milijarder Nasser Al-Kharafi pokušao da kupi Liverpul krajem devedesetih, uz početnu ponudu procenjenu na oko 600 miliona britanskih funti. Druge kuvajtske poslovne porodice, naročito Al-Sager, takođe su bile povezane sa pregovorima o klubu sa „Crvenima“.
Voir cette publication sur Instagram
A nekoliko kilometara dalje, Oman predstavlja još jedan profil. Manje bogat od gigantima Zaliva i znatno manje prisutan u vlasništvu velikih evropskih klubova, sultanat ipak poseduje pravu fudbalsku kulturu i dugu istoriju sa Kupom Zaliva, čiji se reprezentativni tim takmiči na regionalnim takmičenjima od 1974. godine. Omaranska federacija postoji u ovoj formi od 1983. godine i zemlja je postepeno strukturisala svoje lige i infrastrukture. Oman je učestvovao na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo deset puta, a selekcija je dosegla četvrtfinale na Kup Arabije 2021. Glavni grad Muskat se izdvojio kao značajan diplomatski akter u nestabilnom regionu, zahvaljujući sposobnosti da održava kanale komunikacije sa akterima koji se ne razgovaraju direktno. U septembru 2026 Oman je i dalje u središtu regionalnih razgovora o konfliktu u Iranu, uz određene diplomatske susrete u Muscatu. Zemlja nema finansijsku moć Saudijske Arabije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali može težiti drugoj vrsti međunarodne vidljivosti, zasnovane na uticaju, mreži i razvoju sportskog projekta.
Završni dodir Ujedinjenih Arapskih Emirata
I tu su i Ujedinjeni Arapski Emirati. Manchester City predstavlja od 2008. godine pokretačku snagu emiratnog modela u evropskom fudbalu, uz City Football Group, koji je većinski u vlasništvu organizacije koja pripada šeiku Mansouru bin Zayed Al Nahyanu. Univerzitetska istraživanja su precizno analizirala City Football Group kao alat diplomatske sporta i soft power-a za Abu Dhabi, naglašavajući način na koji njihova globalna prisutnost gradi brend koji prelazi granice Velike Britanije. Međutim, interes investitora sa Zaliva za Francusku ne bi se nužno svodio na kupovinu već etabliranog gigant. Model više klubova otvara drugu perspektivu, onu formiranja i asimilacije mladih igrača. Chelsea i Strasbourg već su demonstrirali ovu logiku sa BlueCo jer grupa posjeduje oba kluba i organizovala je transfere Emanuel Emegha, Valentina Barco i mnogih drugih prema Bluesima. Za jedan emiratijskog aktera, francuski klub mogao bi postati deo mreže namenjene formiranju, izlaganju i valorizaciji mladih talenata pre njihovog prelaska na druga tržišta.
Od pada Bašara al-Asada krajem 2024. godine, Sirija nastavlja da gradi svoje institucije i spoljašnji imidž, u zemlji koja izlazi iz više od decenije rata i fragmentacije. Nova vlast radi postupno normalizovanje odnosa sa svetom, dok se sirijske institucije reorganizuju, što je dodatno pokazao i sastavljanje novog parlamenta 2026. godine. I ovde fudbal može imati simboličnu ulogu, jer sirijska reprezentacija stigla je do četvrtfinala Arapskog kupa 2025, ostvarivši put iznad očekivanja u odnosu na svoj rang, što pokazuje da fudbal i dalje može doneti trenutke kolektivne projekcije za zemlju u procesu obnove. Zaliv i šire Bliski istok su pokazali da evropski fudbal može postati sredstvo uticaja, ekonomskog razvoja, obuke i promovisanja, naročito sa organizacijom Svetskog prvenstva u Kataru i onog koje dolazi u Saudijskoj Arabiji. Ako bi Frenk MekKort zaista otvorio vrata prodaji, Marselj bi mogao da gleda mnogo dalje od tradicionalnih kupaca. Za sada nijedna od ovih zemalja nije najavljena kao budući vlasnik OM.
