Nakon Manu Kone, Amine Adli, Fares Chaibi, Christian Mavissa ili Nathan Ngoumou, TFC je video još jedan pitchoun odleteo u osobi Jaidee Canvot. 19-godišnji defanzivac pridružio se Kristal Palasu prošlog leta za 23 miliona evra i postao je sve više i više uporan od odlaska Marka Guehija u Mančester Siti. Pre njegovog 1/8. finala prvog meča Lige Evrope konferencije protiv Larnake (Kipar) ovog četvrtka, francuski međunarodni perspektiva zaustavio mikrofon Super Sport.
Super Sport : nedavno ste opravdali svoj izbor da se pridružite Kristal Palasu rekavši: „Samo sam hteo da odem u tim u kojem se osećam dobro“. Kako ste znali da će Kristal Palas biti klub u kojem ćete se „osećati dobro“? Koji je projekat koji vam je konkretno predstavljen?
Srpskohrvatski / srpskohrvatski : Projekat koji mi je predstavljen bio je vrlo jednostavan: „Igraćeš od prve sezone“. Rečeno mi je da ću dobiti vreme za igru, a onda govorimo o klubu koji je doveo Olise, Eze, i drugi mladi igrači u poslednjih nekoliko godina. Očigledno, to me je privuklo. Takođe sam razgovarao sa trenerom Glasnerom: vrhunski trener. Uradio je veoma dobre stvari sa svojim prethodnim klubovima, a posebno u Frankfurtu sa kojim je osvojio Ligu Evrope (2022. godine). Za mene su sva svetla bila zelena.
FM: postali ste druga najveća prodaja u istoriji TFC-a iza Isse Diopa (25 miliona evra Vest Hemu u 2018. godini) prošlog leta. Da li ste umorni od toga da vam stalno govore o ceni vašeg transfera (23 miliona evra)?
„Cena mog transfera? Ne razmišljam o tome dok spavam“
JC: Ne, iskreno, nije me briga. Nisam razmišljao o tome. Ja radim svoj posao na terenu, finansijski, administrativni, nisam ja taj koji upravlja. Da, ovaj transfer predstavlja mnogo novca, ali to je samo današnji fudbal zapravo… Sve ide brže. Ali ja ne razmišljam o tome dok spavam.
FM: bili ste na klupi za prvih 6 utakmica Premijer lige ove sezone. Da li postoje neki detalji koji su vam privukli pažnju dok ste gledali utakmice iz najkonkurentnije lige na svetu, tako blisko?
JC: to je Premijer liga, to je najbolja liga na svetu. Očigledno, morao sam da odvojim malo vremena, ali sam bio veoma dobro podržan. Onda malo po malo, trener je napravio svoje izbore. Na početku, tim je dobro radio, tako da nema poklona. Radio sam i imao sam svoje prve minute. Želeo sam da živim te trenutke.
FM: Šta su vam ove utakmice sa klupe donele da budete spremni za dan kada ste trebali da počnete?
JC: Pogledao sam igrače koji su bili na mojoj poziciji kao centralni odbrambeni igrač, takođe sam pogledao igrače na drugoj strani, analizirao sam njihove pokrete, a takođe sam primetio koliko ste fokusirani morali da budete od prvog do poslednjeg minuta. Onda intenzitet utakmice Premijer lige… Mislim da je to ono što je ostavilo utisak na mene.
FM: Šta se najviše promenilo u vašem svakodnevnom životu, u vašim rutinskim elementima dok se preselite iz Tuluza u London?
JC: Mnogo stvari se promenilo za mene s obzirom na to da sam u Toulouseu bio u svom trening klubu, u svojoj čahuri, imao sam svoje prijatelje. Otišao sam iz Tuluza, gde sam boravio u centru (čak i kada je igrao u Ligi 1 sa TFC-om, Kanvot je zadržao svoju sobu u trening centru), da uzmem stan sam u Londonu jer volim samoću. Ali inače, ništa se nije toliko promenilo u mojoj ličnosti. Ne izlazim previše, još uvek sam veoma domaći i moja porodica dolazi prilično često. Ostatak vremena sam u klubu, radim video, usavršavam svoje veštine, a onda kada imam malo slobodnog vremena, igram FC 26 ili Call Of kod kuće.
FM: pridružujete se trening centru u Toulouseu 2021. godine sa, naravno, ambicijom da postanete profesionalac kao i svi igrači vaših godina. Ali možemo li već sanjati o Premijer ligi u narednih 5 godina, ili je to san koji se čini nedostižnim?
JC: Uvek sam imao poverenja u sebe, takođe radim sa ljudima koji mi veruju i iznad svega koji mi govore istinu. Ne možete biti kao ostali, raditi sve kao i drugi i želite velike ciljeve u isto vreme, to je nespojivo. Uvek sam bio taj mali momak koji je voleo posao, koji je slušao, i brzo sam napredovao zahvaljujući svom mentalitetu i mom ponašanju. Nakon toga, sigurno je da kada sam počeo da Igrajući u Ligi 1, rekao sam sebi: ‘dostupno je’.
FM: Šta vas je najviše pogodilo kada ste prvi put kročili u Palas?
JC: to je nešto … Pogotovo jer je za mene sve prošlo vrlo brzo. Potpisao sam svoj prvi profesionalni ugovor pre dve godine (u junu 2024). Proveo sam godinu dana u Tuluzu i otišao pravo u Premijer ligu. Za neke, to je možda bio nelogičan izbor, jer bi otišli u Nemačku, prvenstvo koje dobro radi za Francuze i mlade. Ali ja sam to želeo. Tehnički nivo, intenzitet treninga i utakmica, infrastruktura, sve se menja. Imam puno poštovanja prema Toulouseu, to je moj trening klub, volim ga svim srcem, ali ovde, sve je dizajnirano tako da igrate svaka tri dana. To je veoma visok nivo.
FM: kakva je bila uloga francuskog i francuskog govornog područja u vašem dolasku u Palatu?
JC: Dobro se slažem sa svima, iskreno, imamo sjajnu grupu i bez ega, kao u Tuluzu. Ali inače, ljudi koji govore francuski su me primili veoma dobro. Čak me je i Mark Gehi zaista pratio dok je još bio tamo, Maksence (Lakroik) takođe, JP (Mateta), Čik (Douцouré), Ismaïla Sarr isto, onda je isto bilo i sa Evannom (Guessand) koji je stigao ove zime (iz Aston Vile, na pozajmiцu). Ali sada sam napredovao u engleskom (smeh), to je u redu. Na početku sam govorio veoma frangliški sa veoma francuskim akcentom.
FM: Ti si sve jači u poslednjih nekoliko utakmica sa 4 počinje za redom. Da li osećate da imate svoju referentnu utakmicu, onu na kojoj želite da gradite?
JC: hmmm (on misli)… Trudim se da ne razmišljam o tome previše, jer kada mislite da ste stigli, gubite sve. Ali mi se svidela poslednja utakmica koju sam odigrao protiv Totenhema (3-1), ona u Konferencijskoj ligi protiv Mostara (2-0), protiv Aston Ville (0-0) i Brajtona (0-0).
FM: već ste uzeli onoliko žutih kartona kao u L1 prošle sezone (2), da li zaista zviždimo manje u Engleskoj?
JC: Da, mi zviždimo manje, pa, to je uglavnom zato što nemaju istu fudbalsku osetljivost u smislu kontakata, duela, borbi. Uzeo sam dosta žutih kartona, moram da se smirim (smeh).
FM: igraćete 1/8 finale Lige konferencije protiv Larnake ove nedelje, da li osećate da imate oružje da idete do kraja?
JC: Naravno, osećam da imamo oružje da ga pobedimo. Svi osećaju da imamo oružje u grupi. Igramo konferenciju da bismo je osvojili i napravili smo to naše takmičenje. Idemo tamo da osvojimo titulu, nisam bio tamo prošle sezone, ali oni su imali najbolju godinu u istoriji kluba osvojivši dva trofeja (FA kup protiv Mančester Sitija, i Komjuniti šild protiv Liverpula na penale), tako da bih voleo da osvojim prvi u karijeri. A zašto ne ove sezone?
„Mark Guehi i Vilijam Saliba su odbrambeni igrači koje najviše gledam“
FM: takođe možete naći francuski klub u takmičenju: Strazbur, koji je preleteo fazu lige tako što je završio prvi. Da li je on pretnja i kakvo je vaše viđenje ovog tima?
JC: Igrali smo sa njima kod kuće (2-1 poraz u novembru), to je bio dobar meč koji smo trebali da pobedimo, ali smo propustili mnogo. Nakon toga, nemam posebno oko na Strazbur, ne obraćam pažnju nužno na to, ali ako se moramo ponovo sresti, ponovo ćemo se sresti.
FM : Nedavno ste rekli da želite da dobijete „više vremena za igru, iskustvo i titulu“. Gde ste u ovoj potrazi i ko su novi?
JC: Moji ciljevi su da postanem najbolja verzija igrača koji mogu da budem, da napredujem. Kolektivno, radi se o pobedama u utakmicama, trofejima, jer je Kristal Palas postao konkurentan klub, a mi moramo biti na visini zadatka.
FM: to je zaista konkurentni klub koji je proizveo mnogo velikih igrača u poslednjih nekoliko sezona, kao što je Guehi, koji je otišao u Mančester Siti ove zime. Šta vas inspiriše kao centralni odbrambeni igrač, pošto igrate na istoj poziciji?
JC: Mark je vrhunski igrač. On je prejak. Mnogo je razgovarao sa mnom, savetovao me je s obzirom da smo obojica centralni odbrambeni igrači. On je defanzivac koga najviše gledam sa Vilijamom Salibom. Oni su ti čiji stil najviše liči do rudnika.
«Francuski tim ostaje cilj koji sam stavio veoma visoko na mojoj listi»
FM: Da li postoji igrač, na svim pozicijama, koji vas je posebno impresionirao ove sezone u Premijer ligi svojim nivoom?
JC: Bruno Fernandes (bez oklevanja). Njegova tehnika, ono što odiše, je jaka.
FM: Merenje sebe protiv igrača kao što je Mateta svaki dan na treningu može samo da vas stavi u stanje za dane utakmice. Da li je zaista teško preuzeti oznaku ili ne?
JC: Mateta? Ne, on nije težak, lako ga je uzeti (smeh). Ne, šalim se, stvarno je težak. Svi znaju JP, komplikovano je pratiti ga. Sada, on se vraća malo po malo od povrede (kolena), tako da će biti korisno za nas da imamo dodatno oružje.
Pogledajte ovaj post na Instagramu
FM: on je u seniorskom timu, još uvek imate vremena jer imate samo 19 godina i otkrivate Espoirs zajedno sa Jorom ili Žakeom. Ali da li je francuski tim tema koja se pojavljuje na stolu tokom okupljanja, znajući da bi to trebalo da bude „sledeći korak“?
JC: Istini za volju, ne pričamo o tome previše među sobom. Ali lično, mislim da svi malo razmišljaju o tome (osmeh), jer smo takmičari i svi želimo najbolje. Ali ja ne mislim tako daleko. To je sadašnjost koja će me dovesti do koraka napred, ja samo radim svoj posao u svakom meču, čak i ako je to još uvek cilj koji sam stavio veoma visoko na mojoj listi.
FM: sigurno ste gledali OM-Toulouse u Coupe de France. Da li osećate da je TFC sposoban da pobedi?
JC: Da, video sam ga, i želim im da osvoje Kup Francuske. To je moj trening klub, želim im novu titulu kako bi mogli da igraju u evropskim kupovima. Odigrali su sjajan meč, posebno u posebnoj atmosferi, jer je Velodrom nešto… To zaista nije mit, a imamo dosta lepih stadiona u Francuskoj, bilo da je to u Lensu, Lionu, Marseju, Sen Etijenu…
„Bondija zovemo ‘grad mogućnosti’, nije uzalud“
FM: da ostane u Tuluzu, zar to ne bi bio jedan od najboljih francuskih centara za obuku danas? A šta mislite da je njegova snaga? (kao i Ren, Tuluz proizvodi generacije bogate talentima: Manu Kone, Bafode Diakite, Anthoni Rouault, Amine Adli, Nathan Ngoumou 2001-ih, Fares Chaibi 2002-ih, Guillaume Restes, Christian Mavissa, Noah Edjouma 2005-ih, Jaydee Canvot, Dayann Methalie 2006-ih…)
JC: to je potcenjen centar za obuku, radi veoma, veoma dobro dugi niz godina u Toulouseu. Obuka je veoma dobra, sve je učinjeno da se mladi ljudi osećaju dobro i da brzo napreduju. To je slučaj na nivou trening centra, ali i kada su u pitanju profesionalci, stalno smo u pratnji. Mislim da je centar za obuku u Toulouseu sada u top 5 u Francuskoj.
FM: kao i drugi poznati francuski igrači, pa čak i sportisti, odrasli ste u Bondiju, iako ste rođeni u Argenteuilu. Koja je tajna ovog sportskog uspeha po vašem mišljenju?
JC: Mislim da je Bondi oduvek bio sportski grad, imate mnogo terena, i to je grad nade. Odrastao sam tamo, svi igraju fudbal napolju. Bondi se naziva „gradom mogućnosti“, i to nije uzalud.
