Postoji mnoštvo podsetnika na uspravno ponašanje u tenisu – ako želite da ih potražite.
Svi znaju Jelenu. Mislim da mi uvek govori da demoni u njenoj glavi izlaze tokom meča, tako da potpuno razumem. Verovatno ni moja kutija nije bila tako laka (takođe), navijala je za mene. Možda im je rekla neke ružne reči, ali mislim da mogu to da podnesu. Oni su odrasli.“ Ons Džabeur je novinarima posle protivnice Jelene Ostapenko cvrkutao u svom timu i ponudio vidno odbačeno rukovanje u mreži posle poraza u Madridu.
ONSTOPPABLE 🚀
🇹🇳 @Ons_Jabeur plasirala se u četvrtfinale dominantnom pobedom nad Ostapenkom 6-0, 6-4!#MMOpen pic.twitter.com/fRLuFic9Hq— Teniski kanal (@TennisChannel) 29. aprila 2024.
S vremena na vreme, prisustvujemo trenutku milosti koji uspeva da prevaziđe čak i naš koncept sportskog ponašanja, koji je na kraju nepisani, ali prilično strog kodeks bontona, odnosno pravila. Ovom prilikom, Džabeur bi bila u okviru svojih prava da doziva ili kritikuje Ostapenka zbog kršenja tog kodeksa, ali umesto da to uradi ponudila je divljem detetu WTA taj redak dar: saosećanje.
Okrećući drugi obraz, Džabeur je takođe podsetila sve – pre svega njene vršnjake – da postupci i reči ispaljeni u žaru bitke ne zahtevaju nužno nuklearni odgovor.
Ovaj nivo jednačine nije česta karakteristika u profi tenisu, niti lak stav za održavanje u sportu vođenom rivalstvom između pojedinaca. Daleko češće su priče ili incidenti igrača koji se majicama sa protivnicima ili njihovim ponovnim odlascima. Platforme društvenih mreža redovno svetle video klipovima nedozvoljenog koučinga (više nije problem), četkicom za rukovanje koje se nudi bez kontakta očima (više karakteristika nego greška), čorbastim roditeljima i prijateljima i loše se ponašaju. Vidimo prašinu oko raznih stvari, uključujući linijske pozive, dvostruke odskoke, kontakt između tela i lopte, vremenske prekršaje, pauze u kupatilu i još mnogo toga.
Elitni igrači nisu imuni na takve sukobe. Table sa porukama i dalje oživljavaju snimak na kojem Rodžer Federer govori porodici Novaka Đokovića da „ćuti“, a potom pevljivo šutira na šljaci na Mastersu u Monte Karlu 2008. Ko može da zaboravi incident na Otvorenom prvenstvu Majamija 2006. godine, kada je Marija Šarapova okrenula leđa i ignorisala Tatjanu Golovin dok je povređena francuska igračica ležala na terenu nakon što je prevrnula članak? Daniil Medvedev je zaradio mamuze na US Openu zbog sparinga sa žilavom publikom u Gotamu. Da li se neko seća da je Huan Ignacio Čela pljunuo Lojtona Hjuita – ko je i sam bio u centru nekih kontroverznih epizoda?
Umesto da očvrsne svoj stav, Džabeuerova borba je izgleda pojačala njenu empatiju i saosećanje.
Lako je razumeti zašto loše sportsko ponašanje, koje se često svodi na nedostatak saosećanja za protivnika, postane viralno i čini se da ima duži polu-život od nuklearnog otpada. Kako kaže onaj aksiom po kojem urednici novina žive godinama: „Ujed psa čoveka nije priča. Čovek ujede psa, e to je priča.“ U tenisu, sport koji je i hvaljen i ponekad ismejan zbog svog zagrljaja uljudnosti i sportskog rada, lutishness i trash priča i dalje spada u kategoriju „Čovek ujeda psa“.
Obična stara pristojnost i časno ponašanje je obično, ali ne uvek, uzeto zdravo za gotovo. Nemoguće je zaboraviti način na koji je Naomi Osaka tešila 15-godišnju Koko Gauf na US Openu 2019. godine, pošto je dozvolila zvezdi u usponu samo tri utakmice u feniranju. Osaka je imala dosta osnova za spiking fudbala pošto je eliminisala dosudnju utakmicu Next Great Thing. Umesto toga, Osaka je pitala Gaufa: „Da li želiš da uradiš (post-meč) intervju sa mnom? Ti ljudi (navijači) su tu za vas.“
Taj gest je takođe prevazišao sportsko ponašanje, upušćujući se na retku teritoriju nepisanih dela ljubaznosti i saosećanja.
Nemoguće je zaboraviti način na koji je Naomi Osaka tešila 15-godišnju Koko Gauf na US Openu 2019. godine, pošto je dozvolila zvezdi u usponu samo tri utakmice u feniranju.
Zadovoljstvo je znati da je epizoda u kojoj su prikazani Osaka i Gauf bila naširoko viđena i hvaljena. Ali dela ljubaznosti, velikodušnosti i pokazivanja klase ne uvek generišu talase čak i kada su prijavljeni javnosti. Ljudi će se pre prisetiti kako je Đoković rekao navijaču u Monte Karlu da, pa, STFU nego onda kada je preokrenuo poziv u protivničku korist, ili se pomučio da uteši i ohrabri pretučenu rivul.
Brojni primeri čestitog ponašanja odigraju se svake nedelje u tenisu, ali uglavnom prolaze neprijavljeno. Koliko njih može da se seti drame u Monpeljeu 2023. u kojoj su učestvovali Alehandro Davidovič Fokina i Ugo Humbert? Sprint kros terena da bi stigao do voleja Alehandra Davidoviča Fokine, Humbert se sapleo i krenuo da se širi po tvrdom terenu. Razbio je glavu na terenu, a onda se srušio kao izbačeni F1 trkački auto u znak na ivici terena.
Davidovič Fokina je pobegao oko mreže pre nego što je većina drugih uopšte obradila ono što se dogodilo. Uhvatio je Humberta za ruku, signalizirajući pomoć drugom rukom. U velikim bolovima i prolio suze, Humbert se uhvatio za Davidovičko telo, uhvatio se za njega dok je stigla pomoć i na kraju ga ispratio sa terena.
Nakon što se Humbert penzionisao, pobednik je rekao okupljenima da ga je prizor Humberta u takvoj nevolji umalo rasplakao. „Nikada nije lako videti ovakvog prijatelja“, rekao je Davidovič.
Okrećući drugi obraz, Džabeur je takođe podsetila sve – pre svega njene vršnjake – da postupci i reči ispaljeni u žaru bitke ne zahtevaju nužno nuklearni odgovor.
Ima dosta podsetnika na uspravno ponašanje u tenisu ako želite da ih potražite. Džabeur je obezbedila jednu od suptilnijih pošto je pobedila Ostapenka u Madridu. Džabeur je imala težak period od drugog uzastopnog poraza na Vimbldonu 2023. godine. Ali umesto da očvrsne svoj stav, Džabeuerova borba je izgleda pojačala njenu empatiju i saosećanje.
Predvidivo, njena tolerancija na Ostapenkove ludake privukla je malo pažnje. Na kraju, ko želi da pročita priču o čoveku koji ujeda psa?
