Sa početkom Meseca ponosa, paraolimpijci Robin Lav i Lori Vilijams pišu novo poglavlje u zajedničkom životu; razgovaraju sa SSN-om o roditeljstvu do sada, njihovim novim ciljevima za naredne godine, istovremeno razmišljajući o značaju zastupljenosti i za zajednice invalida i LGBTQ+
GB košarkaške zvezde Robin Lav i Lori Vilijams, koje su postale mame u aprilu po prvi put, razgovaraju sa Skaj Sports Vesti na početku Meseca ponosa o njihovoj vezi, novim ambicijama i životu majki sa invaliditetom.
Sa početkom Meseca ponosa, Paraolimpijci pišu novo poglavlje u zajedničkom životu. Ćerka Alba je stigla u aprilu i par je srećniji (i ponosniji) nego ikad.
Pričaju sa Skaj Sports Vesti o roditeljstvu do sada, njihovim novim ciljevima za naredne godine, istovremeno razmišljajući o značaju zastupljenosti kako za zajednice invalida tako i za LGBTQ+ zajednice.
Zajedno skoro 10 godina, par se upoznao 2014. godine kada se Robin pridružila košarkaškoj reprezentaciji Velike Britanije. Upamćujući vezu skoro odmah, njih dvoje su počeli da se zabavljaju i uprkos prvobitnim rezervama ubrzo su se otvorili timskim drugovima.
Angažovani od magičnog predloga pod Ajfelovom kulom u Parizu, Robin i Lori su prešli iz snage u snagu i pronašli prvi mesec roditeljstva iznenađujuće lakši nego što se očekivalo.
„Sve u svemu, prošlo je zaista dobro. Nikad ne znaš šta da očekuješ, ali bila je stvarno dobra kao zlato. Ponekad je bilo izazovno, pokušavati da uđete u rutinu, ali nalazimo da je to zaista isplativa“, kaže Lori.
Robin objašnjava: „Mislim da smo bili savršen tim i pod visokim pritiskom, tako da je imati ovu malu bebu, mislim da smo definitivno imali iskustvo koje nam je pomoglo da to rešimo.“
Lori oseća da se takmiče zajedno na terenu pokazalo se kao faktor u njihovom pozitivnom početku roditeljstva: „Kroz sport, stvoreni ste da budete kao zaista dobar komunikator tako da smo od početka komunicirali kako smo se osećali i šta nam je bilo izazovno.“
„Mislim da je to nekako u poređenju sa tom prirodnom konkurentnošću koju smo imali, kao što smo želeli da uradimo kako treba očigledno da vam olakšamo život, ali i za Albu.“
Nakon što su se zajedno takmičili u Tokiju na odloženim Paraolimpijskim igrama, par je saznao da je Lori trudna dok je Robin igrala za Škotsku na Igrama Komonvelta u Birmingemu. Dug put infuzije pokazao se uspešnim. Njih dvoje su bili u ekstazi.
Priroda otkrića bila je jedan od razloga što su se njih dvoje opredelili da ćerki daju ime Alba, galski izraz za Škotsku, nešto što se „samo osećalo ispravno“ kako kažu. „Škoti su prilično ponosni“, dodaje Robin uz osmeh.
Iako svesna zamki društvenih medija, Lori kaže da su na svu sreću svi pružali veliku podršku, uključujući i druge majke sa invaliditetom. „Mislim da je važno istaći da ne postoji ništa što ne možete da uradite, samo treba da se prilagodite.“
Lori je odrasla živeći sa motornom neuropatijom, što je uticalo na nerve u njenom gepeku i nogama, dok je Robin rođena sa artrogryposis sa skraćenim mišićima što znači da joj je desna noga kraća od leve.
Robin poznaje moć zastupljenosti i njen značaj tokom odrastanja: „Nisam video LGBT osobe, osobe sa invaliditetom, nema veze te dve stvari zajedno. Lično, nisam video sebe zastupljenog u medijima.“
Ovo iskustvo je postalo pokretač dua da bude pozitivan uzor LGBTQ+ zajednici, ali podizanje svesti o rasponu invaliditeta je takođe važno, kažu oni.
„Nisam video sebe zastupljenog (tokom detinjstva) jer sam mogao hodam, ja mogao bavio se sportom iako nisam mogao da trčim brzo ili skačem veoma visoko, ali za mene je sport bio sve dok sam odrastao. Zapravo sam za paraolimpijski invalidski sport saznao tek sa 22 godine.“
Robin je gledala Lori kako se takmiči na Paraolimpijadi u Londonu 2012, pre nego što ju je upoznala dve godine kasnije. O povećanom izveštavanju o invalidskom sportu, Lori je rekao da je „toliko ljudi sada reklo ‘Sve sam video na televiziji, zar nije sjajno?'“
„To izlaganje, ne samo da je edukate ljude ali i ulaћe ljude u sport. Voleo bih da sam, kad sam bio mlađi, to video na televiziji i da sam mogao da počnem mlađe. Počeo sam prilično mlad, ali vi želite da budete u mogućnosti da učestvujete u sportu kao vaše sposobne kolege.“
Pošto se Alba smestila u dnevni život, Lori i Robin su srećnije nego ikad. Takođe im je stalo do više sportskog uspeha s tim što je Robin skrenula pažnju na sport koji je mnogo igrala dok je odrastala.
Ranije ovog meseca objavila je da se povlači iz međunarodne košarke u invalidskim kolicima. Strast je pokreće, kaže, priznanje da je tenis bila njena „prva ljubav“. Teleportujući se, Robin kaže: „Prosto obožavam da udaram lopticu… Sviрa mi se zvuk.
„Osećam se kao da dugujem sebi da sledim svoje snove jer sa Albom, želim da se oseća kao da može sve, i mislim da je veoma važno, kao roditelj, da ako je to ono što propovedaš, onda moraš i ti to da uradiš.“
Robin kaže da će je prelazak na tenis u invalidskim kolicima testirati psihički bez saigrača kako bi je podržali na „toj liniji servisa“. Ona objašnjava: „Najveći izazov je kako razgovaram sama sa sobom i kako se izdržavam.“
Lori se drži košarke u invalidskim kolicima i nada se da će se takmičiti na Paraolimpijskim igrama u Parizu 2024. godine kako bi se „završila na visokom nivou“. Posle razočaranja u Tokiju, nokautirana u četvrtfinalu, željna je da pomogne Velikoj Britaniji da napravi trag.
„Bili smo na putu da donesemo kući medalju (u Tokiju) i jednostavno nismo došli tamo ali mislim da se sada, za mene, imati dete, to daje potpuno drugačiji pogled na život, kao da se sve za mene promenilo.“
„Mislim, da bih se doљao u Pariz i takmiиio, biжu zadovoljan, jer znam koliko sam veж postigao. Kada pobedite, nije sve u osvajanju medalje, kao da postoji toliko različitih načina na koje možete da osvojite u životu, a mislim da je imati Albu jedan od njih.“
Laurie i Robyn su opčinjeni jedno drugim I Alba. Nova porodična dinamika ih je stavila u svež prostor za glavu kako bi se takmičili sa najboljima. Njihova ličnost, istrajnost i ponos su duboki.
