To je večni restart za Juventus. Sa svakim novim projektom, ista obećanja, iste nade, i na kraju isto razočaranje. Poraz od 2:0 u Komu oživeo je slike koje su već bile previše poznate u novijoj istoriji kluba: amorfni tim, bez jasnog plana igre, a trener je iznenada stavljen u središte kritika. Golovi Kempfa i Nika Paza ne samo da su naneli prvi poraz u sezoni pod Tudorom, već su simbolizovali i novi moralni kolaps. Posle sedam kola Serije A, Juventus ima samo 12 bodova i van zone Lige šampiona, daleko od visina koje zauzimaju Inter, Roma i Napoli. Pijemontski klub, koji je imao za cilj povratak na čelo bine, čini se da je još jednom zarobljenik svojih demona sa nedoslednim nastupima, slabom igrom i menadžerima koji su primorani da prerano procene sudbinu svog trenera.
Za Igora Tudora, ovaj poraz bi mogao da označi prekretnicu. Iako mu je ovo treći od stupanja na dužnost, ovaj ima sasvim drugačiji opseg. Juventus nije pobedio od 13. septembra (4-3 protiv Intera) i ostaju na zabrinjavajućem nizu od šest utakmica bez pobede u svim takmičenjima. Unutrašnje tenzije ne pomažu: odnos između Tudora i izvršnog direktora Damiena Comollija, opisan kao „hladan“, predmet je mnogih glasina u Torinu, kako je istakao Calciomercato I La Gazzetta dello Sport. Uprava dovodi u pitanje menadžment regruta, posebno David i Openda, i očigledan nedostatak kreativnosti u veznom redu. Čini se da je tim izgubio svoj identitet i agresivnost, elemente koji su karakterisali prve nedelje Tudorove ere. Hrvatski trener, poznat po svom temperamentu, sada izgleda iscrpljeno, gotovo rezignirano, o čemu svedoči njegov samozatajni stav na klupi protiv Koma, ostavljajući svog pomoćnika Javorčića, pa čak i Perina da preuzmu da galvanizuju grupu.
Budućnost suspendovana između Madrida i Rima
Utakmica protiv Koma otkrila je sve strukturne nedostatke trenutnog Juventusa. Tudor je pokušao taktičko kockanje napuštajući svoju odbranu od tri čoveka za novi 4-3-3, ali rezultat je bio katastrofalan. Kalulu, premešten na desnu stranu, bio je grozničav na prvom golu, dok je trojka u veznom redu (Koopmeiners, Locatelli, Thuram) nedostajala ravnoteža i kreativnost. Napred, David i Jildiz su bili nevidljivi, izolovani u obrascu bez veziva. Kempfov gol u četvrtom minutu razbio je svo samopouzdanje, a Juventus nikada nije izgledao u stanju da kolektivno reaguje. Conceicao je nekoliko pojedinačnih bljeskova su brzo ugušeni Como odbrambenom disciplinom. Kada je Niko Paz postigao drugi gol u 79. minutu, lice Bianconera bilo je lice tima bez duše, bez ponosa, gotovo pomirenog sa svojom sudbinom. Užasan imidž za klub koji i dalje želi da bude simbol ambicije i strogosti.
Problemi Juventusa nisu ograničeni na teren. Letnji prelazni rok je izazvao konfuziju u već oslabljenom timu. Leto je obeležila saga o Vlahoviću: najavljen po odlasku, srpski napadač je konačno ostao, što je zakomplikovalo ofanzivno planiranje i unutrašnje hijerarhije. Istovremeno, klub je umnožio regrutovanje u napadačkom sektoru sa Davidom, Opendom, Conceicaom, dok je zanemario veznog igrača koji se bori da održi tempo. Kao rezultat toga, to je ekipa bogata napadačima, ali lišena releja između linija. Tudor je pokušao da eksperimentiše, ali nikada nije pronašao pravu formulu. Njegov tim pati od nedostatka kohezije i ravnoteže, a njegov plan igre, zasnovan na intenzitetu i vertikalnosti, nailazi na realnost fragmentirane ekipe. Nedavni izbori, kao što je marginalizacija Opende u Komu ili upornost Koopmeinersa uprkos njegovim razočaravajućim nastupima, svedoče o dubljoj slabosti, i taktičkoj i psihološkoj.
Kalendar ne ostavlja predah za Igora Tudora. U sredu, Juventus se suočavaju sa Real Madridom u Ligi šampiona, pre ključnog putovanja u Rim da preuzme Lacio. Dve veoma rizične utakmice, koje bi mogle da zapečate sudbinu hrvatskog trenera. Neposredna reakcija je od suštinskog značaja: novi poraz mogao bi ubrzati radikalnu odluku menadžmenta. U Madridu će biti potreban podvig da se ponovo zapali plamen, a u Rimu će to biti pre svega pitanje spašavanja njegovog posla: „Da li sam zabrinut? Bez obzira da li pobedi ili izgubi, trener mora uvek biti zabrinut, u strogom smislu. Sve me uvek brine, to je život Trener: pobeda, poraz, nerešeno, moramo da brinemo. Šta možemo poboljšati? Razgovaraćemo o tome u svlačioniciTudor je rekao u nedelju. Opšti utisak je da Juventus gubi svoje orijentacije, umoran, zarobljen u ciklusu prekršenih obećanja. Ako Tudor ne uspe da vrati jasan identitet svom timu, klub neće oklevati da razmotri promenu tokom sezone – scenario koji je već dobro poznat u Torinu koji je skoro postao moderna tradicija. Za sada, njegova budućnost se odigrava na užetu, između potrebe za trenutnim rezultatima i pritiska svlačionice u potrazi za izvesnostima.
