Posle skoro dvadeset godina na međunarodnom kolu, Julia Figueroa je najavio kraj izuzetne karijere. Španski džudista napušta sport ne samo kao svetski osvajač medalja i grend slem pobednik, već i kao jedan od sportista koji su pomogli da se španski ženski džudo transformiše u kategoriji U48kg.
Kada se Figueroa prvi put pojavio na međunarodnom nivou, Španija još uvek nije posedovala istu dubinu u ženskom lakom džudou koji uživa danas. Tokom godina, postala je jedan od pionira u kategoriji, otvarajući vrata kroz doslednost, otpornost i međunarodni uspeh. Kasnije je njen put pratio novi talas španskih takmičara, sa džudokom kao što su Cinta Garcia Mesa, Laura Martinez Abelenda, Eva Perez Soler i nedavno pobednica Benidorma Mireia Rodriguez koja je povećala domaću konkurenciju u jednoj od najjačih ženskih divizija u Španiji.
Sada, nakon godina na najvišem nivou, vreme je da se Figueroa oprosti.
Rođena u Kordobi, karijeru je izgradila upornošću i odlučnošću, a ne iznenadnim hipeom. Takmičenje u žestoko osporavanoj kategoriji U48kg zahtevalo je stalnu adaptaciju, disciplinu i otpornost. Tokom više olimpijskih ciklusa ostala je među elitom, stekavši poštovanje širom međunarodne džudo zajednice.
Njeno najveće dostignuće došlo je 2021. godine kada je osvojila bronzu na Svetskom prvenstvu u Budimpešti, konačno stigavši do seniorskog svetskog podijuma nakon godina zamalo promašaja i nemilosrdnog rada. To je bila duboko zaslužena nagrada za sportistu koji je nosio španske nade više od jedne decenije.
Figueroa se već etablirala na IJF Vorld Tour mnogo pre toga. Osvojila je grend slem u Tjumenu 2015. godine i dodala još jednu prestižnu pobedu u Bakuu 2016. godine. Godine 2019. osvojila je bronzu na Evropskim igrama u Minsku, dok je 2022. uživala u jednom od najboljih perioda u karijeri. Te godine donela je evropsku bronzu u Sofiji, grend slem zlato u Abu Dabiju, bronzu u Tel Avivu i pobedu na Otvorenom prvenstvu Evrope u Madridu.
Čak i u kasnijim fazama svoje karijere, ona je ostala sposobna da se takmiči sa najboljima na svetu. Njena srebrna medalja na grend slem turniru u Tokiju 2023. godine bila je posebno simbolična, dokazujući da još uvek može da izazove na najvišem nivou u duhovnom domu sporta. Takođe je sakupila srebro u Zagrebu i nastavila da se bori za medalje u svojim tridesetim.
Jedan od definisanja aspekata njene karijere bila je njena dugovečnost. Tokom godina izgradila je žestoka rivalstva sa mnogim vrhunskim svetskim sportistima. Njenih jedanaest mečeva protiv Srbkinje Milice Nikolić odražavalo je finu razliku na elitnom nivou, dok su ponovljeni susreti sa Šira Rišoni, Marina Černjak i Katarina Kosta postali poznata poglavlja u priči o ženskom lakom džudou.
Ipak, možda njeno najveće nasleđe leži izvan rezultata. Figueroa se divio ne samo zbog njenog borbenog duha, već i zbog osobe koja je bila na i van tatami. Njen dugogodišnji trener Sugoi Uriarte je to savršeno uhvatio u emotivnom priznanju.
„Upoznao sam te 2008. godine kao devojku sa vrlo jasnim snom“, napisao je. „Ali vrlo brzo ste prestali da budete upravo to i postali ste neko veoma poseban, deo moje porodice.“
Uriarte je naglasio da, iako su neki džudista možda osvojili više medalja, vrlo malo njih je zaslužilo istu naklonost i poštovanje od saigrača, rivala i trenera. Pohvalio je njenu sposobnost da ostane među svetskom elitom tokom tri olimpijska ciklusa, uvek predstavljajući sport sa dostojanstvom i poniznošću.
„Ti si sigurno džudista koji me je najviše rasplakao od radosti u celom svom životu“, priznao je.
Za španski džudo, Julia Figueroa predstavlja generaciju koja je pomogla da se ženski program podigne na međunarodnom značaju. Dubina koja sada postoji u kategoriji je, na mnogo načina, deo nasleđa koje ona ostavlja iza sebe.
Od grend slem pobeda do svetske bronze, od pionira do poštovanog veterana, Julia Figueroa odlazi sa komplimentima i medaljama u džepu.
