Italijanska džudistkinja Giulia Quintavalle napisala je jedno od najneočekivanijih poglavlja u istoriji olimpijskog džudoa kada je osvojila zlatnu medalju u kategoriji U57kg na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. 11. avgusta 2008. godine sve se posložilo za italijanskog borca, koji je u finalu pobedio iskusnu holandsku džudašu Deboru Gravenstijn i ostvario senzacionalan olimpijski trijumf. Danas slavi svoj 43. rođendan.
U to vreme Kintavale nije smatran među glavnim favoritima. Njena karijera je bila solidna, ali često obeležena skoro promašajima na velikim prvenstvima. Ona je ranije pokazala svoj potencijal tako što je postala šampion Italije 2004. i 2005. godine i dostigla je međunarodnu scenu sa jakim nastupima, uključujući peto mesto na Svetskom prvenstvu u Rio de Žaneiru 2007. godine. Ipak, Olimpijske igre u Pekingu pokazale su se kao dan kada se njena upornost konačno isplatila.
Rođena u sportskoj porodici, Kintavalle je počela da trenira džudo u dobi od pet godina zajedno sa svojim blizancem Michelom. Inspirisani svojim starijim bratom Manuelom, braća i sestre su pratili isti put na tatami. Od tih ranih godina u Italiji razvila je odlučnost koja će kasnije definisati njenu karijeru.
Na međunarodnom kolu često se suočavala sa nekim od najjačih sportista svoje generacije. Njeno rivalstvo sa Austrijankom Sabrinom Filzmoser proizvelo je nekoliko bliskih borbi, dok su sukobi sa olimpijskom šampionkom Isabel Fernandez i rumunskom borkinjom Corinom Caprioriu bili česti i zahtevni susreti. Kintavalle se takođe sastao sa portugalskom Telmom Monteiro i francuskom Automne Pavijom u više navrata, ilustrujući dubinu kategorije U57kg tokom tog perioda.
Uprkos njenom olimpijskom zlatu, karijera Kintavalle je ostala definisana upornošću. Na mnogim velikim turnirima završila je odmah izvan medalja, uključujući još jedno peto mesto na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Ipak, to je samo istaklo veličinu njene pobede u Pekingu, gde je za jedan nezaboravan dan sve savršeno sjelo na svoje mesto.
Nakon što je postala majka, Kintavalle je pokazala istu odlučnost koja ju je dovela do olimpijske slave vraćajući se na takmičenje i kvalifikacije za Igre u Londonu. Takođe je doprinela timskom uspehu, pomažući Italiji da osvoji titulu evropskog tima u Beču 2010. godine.
Danas Kintavalle nastavlja da doprinosi sportu iz drugačije perspektive. Aktivno je uključena u IJF akademiju, gdje predaje i ispituje trenere koji rade na svojoj IJF sertifikaciji. U ovoj ulozi deli tehničko znanje i iskustvo stečeno tokom godina na najvišem nivou.
Njena olimpijska pobeda u Pekingu ostaje jedan od najupečatljivijih trenutaka u italijanskom džudou. Đulija Kintavale je možda sakupila nekoliko petih mesta tokom svoje karijere, ali tog letnjeg dana 2008. godine dokazala je da upornost i vera mogu da pretvore autsajdera u olimpijskog šampiona.
