17. februara 2024. godine, u napunjenoj areni u glavnom gradu Azerbejdžana, dva šampiona tiho su izašla ispred terena. U to vreme to je bio „samo“ još jedan vrhunac IJF Vorld Tour-a. Gledajući unazad, to je bila izjava. Grend slem u Bakuu postao je generalna proba za olimpijski trijumf, jer su Hidajat Hejdarov i Barbara Matić postavili markere koji će odjekivati sve do Pariza.
Nisu bili sami. Dan ranije, Christa Deguchi i Diyora Keldiyorova već su pogodile zlato. Nekoliko meseci kasnije, obojica će se popeti na olimpijsko podijum. Tog februarskog vikenda u Bakuu, budućnost je treperila ispod površine.
Domaći heroj u komandi
Za Hidajata Hejdarova, Baku je više od turnira. To je domaće tlo, porodica na tribinama i očekivanje u vazduhu. Dana 17. februara ponovo je isporučio, osvojivši svoju treću grend slem titulu u Bakuu nakon prethodnih pobeda 2021. i 2023. godine. Arena se podigla sa njim.
Hejdarov je već bio fenomen. Evropski kadetski šampion 2013. i 2014. godine. Juniorski šampion Evrope 2016. i 2017. godine. Svetski juniorski šampion u Zagrebu 2017. godine. Do 2024. godine postao je četvorostruki evropski seniorski šampion i jedini muški džudista koji je ikada osvojio sve četiri različite evropske titule. Imao je tri svetske bronzane medalje na svoje ime i rastuću auru oko sebe.
Ipak, tog februarskog dana nešto se osećalo drugačije. Bilo je zrelosti u njegovom tempu, staloženosti u njegovim zadivljujućim razmenama i osećaja neizbežnosti u načinu na koji je zatvarao takmičenja. Bilo je to kao da je već vizualizovao olimpijske poslednje mesece pre nego što je zakoračio na tatami u Parizu.
Pola godine kasnije, on će zaista postati olimpijski šampion u Parizu, krunisan IJF muški džudoka godine 2024 i najbolji EJU muški džudok 2024. Zlato u Bakuu mu nije donelo Igre, ali je potvrdilo da je spreman da nosi težinu očekivanja.
Matićeva tiha sigurnost
Ako se Hejdarov hranio domaćom energijom, Barbara Matić je donela miran autoritet. Hrvat je već bio svetski prvak 2021. i 2022. i bronzana medalja 2023. godine. Znala je šta znači nositi pritisak statusa favorita.
Dana 17. februara 2024. godine osvojila je grend slem zlato u Bakuu uz uverenje iskusnog šampiona. Nije bilo ekstravagancije, samo efikasnost. Snažni hvatovi, kontrolisani prelazi i nemilosrdni pritisak napred definisali su njen dan.
Matić je bio dvostruki juniorski svetski šampion i evropski juniorski šampion. Izrasla je kroz bronzane medalje na Evropskim prvenstvima i postala lider hrvatskog džudoa. Ali olimpijsko zlato je uvek ostao krajnji horizont.
U Parizu 2024. pisala je istoriju, postavši prva olimpijska šampionka u džudou u Hrvatskoj. Trijumf u Bakuu sada se čita kao naslov poglavlja. Tamo je izoštrila svoju takmičarsku prednost, fino podesila tajming i tiho signalizirala da je olimpijska kruna nadohvat ruke.
Ostale iskre iz Bakua
Predznaci nisu bili ograničeni na 17. februar. Na dan otvaranja Christa Deguchi dominirala u kategoriji U57kg, a Diyora Keldiyorova osvojila je zlato u kategoriji U52kg. U tom trenutku Olimpijske igre su još uvek bile daleko obećanje. Ipak, obojica će stajati na olimpijskom podijumu mesecima kasnije, pretvarajući nadu u stvarnost.
Ilia Sulamanidze na U100kg i Tara Babulfath na U48kg takođe pogodio zlato u Bakuu pre nego što je nastavio da obezbedi olimpijsku bronzu u Parizu. Grend slem u Bakuu 2024. postao je katalog budućih osvajača medalja, turnir koji se u retrospektivi čita kao pregled samih Igara.
Od probe do stvarnosti
U elitnom sportu, zamah je suptilna valuta. Ne može se meriti samo u tačkama. Nalazi se u tajmingu, u samopouzdanju i u osećaju da je neko malo ispred jurnjave.
Dana 17. februara 2024. godine, Hidaiat Heidarov i Barbara Matić stekli su tu nevidljivu prednost. Njihove pobede nisu bile glasne izjave, ali su bile precizne i svrsishodne. Napustili su Baku ne znajući da će obojica biti olimpijski šampioni šest meseci kasnije. Ali otišli su sa formom, verom i ritmom na svojoj strani.
Ove godine Svetsko prvenstvo se vraća u Baku. Grad koji je bio svedok ranih potresa olimpijskog zlata sada se priprema da ponovo ugosti svet. I džudofani će se setiti da ponekad put do olimpijske slave ne počinje u julu ili avgustu. Ponekad počinje u zimskom popodnevu u februaru, kada dva buduća šampiona tiho kreću jedan korak ispred istorije.
