Japan je ponovo na vrhu tabele medalja na nedavnom grend slem turniru u Parizu. To je poznat prizor. Ali ako vratimo sat unazad tačno 30 godina, na Tournoi de Paris 1996. godine, priča je bila zapanjujuće slična. Japanski tim je isporučio izjavu sa šest zlatnih medalja i postavom ispunjenom imenima koja će nastaviti da oblikuju modernu istoriju džudoa.
Turnir u Parizu sredinom 1990-ih već je bio jedan od najprestižnijih događaja u međunarodnom kalendaru, često opisivan kao nezvanično svetsko prvenstvo izvan zvaničnog ciklusa. Pobeda tamo je značila više od medalje. To je značilo priznanje na jednoj od najvećih faza džudoa.
Dominacija Japana 1996. godine bila je naglašena. Među osvajačima zlatnih medalja bili su Iukimasa Nakamura, Kenzo Nakamura, Noriko Narazaki, Noriko Mizoguchi, Yoko Tanabe i teška kategorija Naoya Ogawa. Šest pobeda, raspoređenih po težinskim kategorijama i polovima, podvuklo je dubinu i tehničku superiornost japanskog tima.
Na U65kg, Jukimasa Nakamura pobedio Južne Koreje Dae-Ik Kim u finalu. Nakamurina brzina i taktička svest bili su obeležja njegovog stila, a njegova pobeda u Parizu potvrdila ga je kao jednog od elitnih lakih kategorija tog doba.
Jednu težinsku kategoriju više, sa U71kg, Kenzo Nakamura je bio u centru pažnje. On je savladao francuskog favorita Christophe Gagliano u finalu, ućutkao domaću publiku sa performansama oštre tehnike i pribranosti. Kenzo Nakamura će kasnije te godine postati olimpijski šampion u Atlanti i svetski šampion 1997. godine. Najmlađi i najuspešniji od trojice braće Nakamura, svi svetski šampioni, Kenzov trijumf u Parizu 1996. bio je ključna prekretnica u karijeri koja će definisati diviziju U71kg. Kasnije će ponovo osvojiti Tournoi de Paris 2001. godine, naglašavajući njegovu dugoročnu izvrsnost.
On nije bio jedini pobednik Pariza u 1996 koji će stajati na olimpijskom podijumu u Atlanti. Poljak Paweł Nastula takođe je osvojio zlato u Parizu, a kasnije te godine osvojio je olimpijsko zlato. Nastula je već bio evropski šampion u 1994, 1995 i 1996, a on će postati svetski šampion u 1997. Njegova doslednost na najvišem nivou učinila ga je jednim od najcenjenijih džudoka u Evropi. Nastula će kasnije preći na mešovite borilačke veštine, ali ostaje duboko uključen u poljski džudo, radeći sa mladim talentima i prenoseći svoje iskustvo.
U teškoj kategoriji, Japanac Naoia Ogava pokazao se prejakim za još jednog uspešnog poljskog sportistu, Rafala Kubackog. Ogava je impozantno fizičko prisustvo i tehnička snaga bili odlučujući u finalu. Njegova pobeda dodala je dodatnu težinu Japanu i ojačala njihovu nadmoć u svim divizijama.
Ženske kategorije su ispričale sličnu priču o japanskoj snazi. Na U52kg, Noriko Narazaki osvojio zlato pobedivši Francuskinju Laetitia Tignola u finalu. Njena preciznost i takmičarska zrelost bili su očigledni tokom dana. Na U56kg, Noriko Mizoguchi sprečio treći kubanski trijumf pobedivši silan Driulis Gonzalez u finalu. Gonzalez će postati jedna od najvećih ženskih džudista svih vremena, što čini Mizoguchijevu pobedu u Parizu još značajnijom.
Na U72kg, uvek dosledna Joko Tanabe dodala je još jednu titulu u Parizu svom impresivnom rekordu, pobedivši Holanđanku Karin Kienhuis u finalu. Tanabe će postati jedna od najodlikovanijih japanskih džudista svoje generacije, a Pariz je bio turnir na kojem je više puta briljirala.
Zemlja domaćin je takođe proslavila uspeh. Francuski tim je obezbedio tri zlatne medalje, demonstrirajući svoju snagu tokom ovog zlatnog perioda francuskog džudoa. Franck Chambilli je trijumfovao među lakim kategorijama, Darcel Iandzi je odneo pobedu u kategoriji U78kg, a Isabelle Beauruelle je osvojila zlato u kategoriji U66kg u ženskoj konkurenciji. Francuska publika je imala mnogo toga da navija uprkos ukupnoj dominaciji Japana.
Kubanske žene su bile posebno moćne u određenim kategorijama. Ileana Beltran osvojila je zlato na U61kg, dok je proslavljeni laki Amarilis Savon pobedio na U48kg, nastavljajući tradiciju Kube u proizvodnji zastrašujuće ženske džudoke.
Ostali značajni pobednici bili su Nemačka Johanna Hagn i Rumunija Adrian Croitoru, obojica ponosni što su upisali svoja imena u istoriju jednog od najprestižnijih turnira u sportu.
Trideset godina kasnije, 1996 Tournoi de Paris stoji kao snimak prelazne ere u međunarodnom džudou. Uspostavljeni šampioni i budući olimpijski heroji delili su tatami. Japan je šest zlatnih medalja postavili ton, ali događaj je takođe pokazao globalnu dubinu sporta.
Gledajući unazad danas, zapanjujuće je koliko od tih šampiona će nastaviti da oblikuje džudo daleko izvan tog jednog vikenda. TurnejaNoi de Paris u 1996 je više nego samo još jedan turnir. Bilo je to okupljanje legendi u nastajanju, podsetnik da je Pariz oduvek bio pozornica u kojoj se piše istorija.
