Sa samo 22 godine, Jelizaveta Litvinenko se već oseća kao poznato prisustvo na međunarodnom džudo krugu. Visok 1,83 m, moćni borac do 78 kg jedan je od najvećih sportista u svojoj kategoriji, džudaša čije fizičko prisustvo odgovara rastućoj zrelosti na tatamiju. Njeno dosadašnje putovanje odvelo ju je od kadetskih titula u Ukrajini do olimpijskog tatamija u Parizu i, od 2025. godine, u novo poglavlje koje predstavlja Ujedinjene Arapske Emirate. Prošle nedelje je već bila uspešna sa srebrom u Parizu
Litvinenko talenat je bio očigledan rano. Kao kadetkinja osvojila je srebro na Evropskom kupu u Giőru 2019. godine, nakon čega su usledila nacionalna podijuma na nivou U18 i U21 početkom 2020. godine. Pravi proboj dogodio se 2021. godine: zlato na Evropskom kupu kadeta u Poreču i, nekoliko meseci kasnije, evropska kadetska titula u Rigi u kategoriji U70kg. Te godine je takođe obeležio odlučujući pomak do U78kg, potez koji će oblikovati njenu seniorsku karijeru.
Tranzicija se brzo isplatila. Godine 2022. dominirala je juniorskom scenom, osvojivši Juniorski evropski kup u Atini, EYOF u Banskej Bistrici i, što je najimpresivnije, Evropsko prvenstvo za juniore u Pragu. Bronzana medalja na seniorskom Svetskom prvenstvu u Taškentu kasnije te godine potvrdila je da ona više nije samo perspektiva, već pravi kandidat među elitom.
Viši podijuma slede sa impresivnom doslednošću. Grand Prik srebro u Portugalu i bronza u Lincu 2023. upotpunjeni su bronzom na Svetskom prvenstvu u Budimpešti. Godine 2024. dodala je još bronzanih medalja na grend slem turnirima u Bakuu i Tbilisiju, naglašavajući svoju sposobnost da nastupa na svim kontinentima i protiv najboljih. Iako je završila deveta na Svetskom prvenstvu u Abu Dabiju, odlučujući trenutak sezone došao je na Olimpijskim igrama u Parizu, gde je zauzela sedmo mesto, rezultat koji je, iako je bio malo izvan medalja, najavio njen dolazak na najveću scenu.
Iza rezultata leži duboko ljudska priča. Litvinenko je iz Dnjepra, ali priznaje da tamo jedva da živi, a njen život su oblikovali trening kampovi, takmičenja i stalna putovanja. Ona dolazi iz velike i sportske porodice: njena majka Lidmila i otac Anatolij odgajali su petoro dece, a Jelizaveta je odrastala zajedno sa mlađim bratom Tarasom i starijom braćom Artemom, Ivanom i Aleksandrom. Sport teče u krvi. Artjom je bio uspešan bokser na nivou svetskog prvenstva pre nego što su ga povrede, na kraju ozbiljan problem sa nogom, prisilile da se povuče ranije, podsetnik na to koliko krhke elitne karijere mogu biti.
U Ukrajini, Litvinenko je trenirao Artem Blošenko, koji ju je vodio kroz njene formativne godine i juniorski uspeh. Međutim, nakon Pariza 2024. godine, njena karijera je napravila značajan zaokret. Godine 2025. prebacila je državljanstvo u UAE, pridruživši se programu željnom da proširi svoje ambicije u ženskom džudou. Njen novi glavni trener je Victor Scvortov, i sam džudista koji je jednom promenio nacionalnost, iz Moldavije u UAE, i osvojio olimpijsku medalju 2016. godine. Pod njegovim vođstvom, UAE imaju za cilj da izgrade pravu dubinu u ženskim kategorijama, a Litvinenko je kamen temeljac te vizije.
Njeni rani rezultati za novu zemlju ukazuju na obećavajući početak: srebro na Grand Prik u Kingdaou i zlato u Zagrebu 2025. godine pokazali su da taj potez nije poremetio njenu konkurentsku prednost. U stvari, njen fizički profil čini je posebno vrednom u formatu mešovitog tima. Iako se bori na U78kg, ona je verovatno da će biti pozvan da se takmiči +70kg borbe u timskim događajima, gde je njena visina, snaga i taktički nous su glavni aduti.
Na strunjači, Litvinenko favorizuje klasične, asertivne tehnike. Njena uchi-mata je prirodno uklapa u njen dugi okvir, dok je njen sasae-tsurikomi-ashi često hvata protivnike koji potcenjuju njen rad nogu. Van strunjače, ona je više potcenjena. Ona studira na sportskom institutu nakon završetka redovne škole i naporno radi na svom engleskom jeziku, nešto što otvoreno priznaje da nije lako došlo, ali što ona vidi kao bitno za njen međunarodni život.
Gledajući unapred, Litvinenko je jasnih očiju u pogledu budućnosti. Ona govori o želji da postane trener nakon takmičarske karijere, prenoseći znanje stečeno godinama provedenim na najvišem nivou i iz različitih džudo kultura. Za sada, međutim, njen fokus je čvrsto na takmičenju, poboljšanju i pomaganju njenoj novoj federaciji da postigne ciljeve koji su se nekada činili nedostižnim.
Od mlade devojke koja napušta Dnjepar zbog beskrajnih trening kampova, do olimpijke koja se ponovo izmišlja u UAE, priča Jelizavete Litvinenko već je priča o otpornosti, ambiciji i adaptaciji. Sa 22 godine oseća se kao samo početak.
