Marica Perišić već nosi iskustvo veterana i glad atletičarke koja još uvek oblikuje svoje najbolje godine. Poznata po nadimku Mara, džudistkinja iz Novog Sada postala je jedna od najprepoznatljivijih ličnosti srpskog ženskog džudoa, balansirajući rani uspeh, olimpijski pritisak i stalnu evoluciju na seniorskom nivou.
Napunivši 25 godina u nedelju, rođena je u džudou. Njena majka Radmila bila je i sama članica reprezentacije Srbije, šampionka Balkana, osvajačica bronzane medalje evropske reprezentacije 2006. godine i peta na Evropskom prvenstvu 2008. godine. Odrastanje sa tim primerom učinilo je odluku gotovo neizbežnom. Sa devet godina, Marija je zakoračila na tatami u Temerinu, birajući džudo ne iz obaveze, već iz inspiracije.
Njeni takmičarski instinkti pojavili su se rano. Godine 2015. osvojila je bronzu na Evropskom kupu u Beogradu u kategoriji do 52 kg. Dve godine kasnije, testirala se na višem nivou, završivši peta na Otvorenom prvenstvu Evrope u Beogradu sa kategorijom do 57 kg. Ovi rani izleti otkrili su sportistu koji je spreman da uči kroz izlaganje, a ne zaštitu.
Usledio je uspeh juniora. Perišić je 2020. godine osvojila juniorsku evropsku titulu u Poreču, što je prekretnica koja je potvrdila njen status među najboljim mladim džudistama u Evropi. Ubrzo nakon toga dodala je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu U23, a 2022. godine otišla je korak dalje osvojivši titulu Evrope U23 u Sarajevu, kompletirajući progresiju u punoj starosnoj grupi.
Njen prelazak na viši elitni nivo bio je obeležen neposrednim uticajem. Godine 2021. dva puta je zakoračila na grend slem podijum, osvojivši bronzane medalje u Kazanu i Taškentu. Ovi rezultati su je čvrsto stavili među međunarodne kandidate i signalizirali da pripada u najtežim žrebovima.
Godina 2023. pokazala se odlučujućom. Perišić je ostvarila jedan od najupečatljivijih nastupa u karijeri na Evropskom prvenstvu u Monpeljeu, gde se izborila za finale i obezbedila srebro. To je i dalje njen najcenjeniji trenutak, ne samo zbog medalje, već i zbog verovanja koje je ojačao. Iste godine, trijumfovala je na grend slem u Tbilisiju i osvojila zlato na Grand Prik u Zagrebu, nametnuvši se kao dosledan pobednik, a ne finalista iznenađenja.
Uspeh se nastavio u narednim sezonama. Godine 2024. dodala je zlato na Grand Priku u Lincu, a kasnije je završila sedma na Olimpijskim igrama, što je njen drugi nastup na Olimpijskim igrama, rezultat koji je odražavao i napredak i nemilosrdnu prirodu najveće pozornice. Godine 2025. vratila se na podijum sa bronzanim medaljama na grend slemovima u Bakuu i Tbilisiju, dok je ponovo stajala na najvišoj stepenici na Gran Pri u Zagrebu.
Iza ovih rezultata stoji jaka struktura podrške. Perišić predstavlja Crvenu zvezdu Beograd, a trener mu je Vladimir Jovičić. U svakodnevnim treninzima blisko sarađuje sa sparing partnerom Vukašinom Gačićem, gradeći fizičku i taktičku oštrinu potrebnu na svetskom nivou. Daleko od tatamija, studirala je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu i radi u oblasti sporta i nauke, odražavajući njeno interesovanje za razumevanje performansi izvan takmičenja.
Porodica ostaje centralna u njenom životu. Uz majku Radmilu, braća i sestre Jovica, Marko, Stevan i Ivana stalno su prisutni, kao i njen dečko Miljan Radulj. Na pitanje o uticaju, Perišić dosledno ukazuje na svoju porodicu na prvom mestu. Njena ambicija je uokvirena jednostavno. Da se ponosi onim što radi.
Kao i mnogi srpski sportisti, ona crpi inspiraciju od Novaka Đokovića, diveći se ne samo njegovim rekordima, već i njegovoj otpornosti i dugovečnosti na najvišem nivou.
Njena karijera je oblikovana zahtevnim rivalstvom. Protiv Turske Hasret Bozkurt, ona drži jak rekord, pobedivši šest od osam susreta. Francuskinja Sarah-Leonie Cysikue je ivica svoje susrete, pobedivši pet od osam. Gruzija je Eteri Liparteliani se pokazao kao posebno težak protivnik, osvojivši sedam od svojih osam takmičenja. Slovenka Kaja Kajzer i Kosovka Nora Gjakova takođe su više puta testirale Perišić, odražavajući dubinu i brutalnost njene težinske kategorije.
Sa 25 godina, Marica Perišić stoji na važnoj raskrsnici. Juniorske titule su iza nje, olimpijsko iskustvo već stečeno, a seniorsko zlato sada deo njene stvarnosti. Sa ambicijom utemeljenom na porodici, obrazovanju i svakodnevnom radu, ona predstavlja generaciju srpskih džudista koji se takmiče ne za prečice, već za suštinu. Za ljubitelje sporta, njena priča ostaje laka za praćenje i vredi gledati.
