Shani Hershko je najpobednički trener Izraela. U prošlosti je proizveo mnoge vrhunske ženske šampione, ali sada ima veći zadatak kao glavni trener muške i ženske reprezentacije. Razgovaramo sa njim o tome kako se nosi sa ovim izazovom i njegovim ciljevima za tim uoči Olimpijskih igara 2028. godine.
P: Nekada ste bili glavni trener ženskog tima, ali sada ste glavni trener i muškog i ženskog tima. Kako je došlo do ove situacije?
HERSHKO: Pre nekoliko meseci, Oren Smadja, glavni trener muške reprezentacije, odlučio je da podnese ostavku iz ličnih razloga. Kao rezultat toga, Izraelska džudo federacija me je zamolila da preuzmem odgovornost i za muški tim. Posle 15 godina kao glavni trener ženske reprezentacije, sada sam glavni trener muškog i ženskog tima. Stvorili smo jedinstvenu strukturu – jedan nacionalni tim – koji trenira zajedno u starosnim grupama. Odgovoran sam za čitavu piramidu performansi u Izraelu: od Akademije za izvrsnost, preko kadetskih i juniorskih timova, pa sve do seniorskih i olimpijskih timova. Svi oni treniraju pod jednim krovom u Nacionalnom sportskom centru na Institutu Vingate, sa jednim sistemom podrške i jednim trenerskim štabom, gde svaki trener ima definisane odgovornosti za svoje sportiste i timove.
P: Ranije, da li su muškarci i žene trenirali odvojeno? Šta je sada?
HERSHKO: Da. Iako su muški i ženski timovi često putovali na ista takmičenja, oni su radili kao dva odvojena sistema. Ženski tim je trenirao pod mojom odgovornošću sa sopstvenim programom, trenerskim štabom i strukturom podrške, dok je muški tim uradio isto nezavisno. Danas je jedan od mojih najvećih izazova spajanje ova dva sistema i upravljanje njima pod jedinstvenom filozofijom – koristeći snage koje svaki tim donosi kako bi se podigao potencijal performansi svih sportista.
P: Očigledne prednosti za žene da treniraju sa muškarcima su da se žene bore protiv mnogo jačih protivnika. Ali šta biste rekli su prednosti za muškarce da treniraju sa ženama?
HERSHKO: Nema sumnje da je veoma korisno za žene da treniraju sa muškarcima, jer muškarci mogu da obezbede jače partnere za trening i viši nivo otpora i reakcije. Čak iu prošlosti, kada sam trenirao samo ženski tim, redovno smo dovodili muške trening partnere za randori i određene tehničke sesije. Danas, sa timovima koji treniraju zajedno, ovo je postalo mnogo lakše i efikasnije. U isto vreme, verujem da muškarci takođe imaju koristi od treninga sa ženama – posebno sada, kada su mnogi muški sportisti relativno novi i još uvek nisu postigli značajne rezultate, dok ženski tim uključuje nekoliko veoma uspešnih sportista, od osvajača olimpijskih medalja do svetskih i evropskih medalja. Ako pravilno upravljamo ovom integracijom, kombinujući snage oba tima, to će značajno poboljšati razvoj i potencijal svih sportista.
P: Šta biste rekli da su najveći izazovi sa kojima se suočavate kao glavni trener?
HERŠKO: Uvek postoje izazovi u sportu visokih performansi – svaki olimpijski ciklus, svaka sezona, svako veliko takmičenje donosi nove i neočekivane prepreke, i dobre i loše.
Trenutni izazov je da se muški i ženski timovi zajedno i podigne nivo oba, uprkos profesionalnim prazninama koje trenutno postoje. Naš neposredni cilj je da uđemo u olimpijski kvalifikacioni period u junu sa grupom sportista sposobnih da se takmiče za olimpijska mesta, a istovremeno postižu rezultate na velikim međunarodnim događajima. Ovo je značajan izazov, posebno sa ograničenim vremenom, ali imam veliko i visoko kvalifikovano osoblje oko sebe, a sportisti su izuzetno motivisani. Moj zadatak je da povežem sve ove pozitivne elemente tako da na početak kvalifikacija stignemo potpuno spremni, nastavimo da se usavršavamo nakon toga, i osiguramo da se ovaj jedinstveni sistem muškaraca i žena dokaže što je brže moguće – uz razumevanje da je potrebno strpljenje i da se napredak mora postići svaki dan.
P: Izrael ima centralizovani sistem na Institutu Vingate. Koliko mislite da je to bilo presudno za uspeh Izraela u džudou?
HERSHKO: Jedna od mojih prvih strateških odluka kada sam počeo da treniram pre oko 15 godina bila je da centralizujem naše vrhunske sportiste na Institutu Vingate, okupljajući najbolje džudo igrače pod najjačim mogućim sistemom podrške – trenere, medicinsko i fizioterapijsko osoblje, ishranu, psihologiju i sve što je potrebno elitnom sportiste. Kao mala zemlja, jedna od naših najvećih prednosti je da možemo da centralizujemo sve vrhunske sportiste na jednom mestu. To im omogućava da treniraju zajedno, guraju jedni druge i maksimiziraju svoj potencijal, a istovremeno najbolje iskoriste naše ograničene nacionalne resurse. Zbog ovog centralizovanog modela – i kvaliteta naših sportista i osoblja – rezultati govore sami za sebe. Za male nacije koje žele da se takmiče sa globalnim silama, centralizacija nije samo korisna – ona je od suštinskog značaja.
P: Čuveno ste rekli da manje džudo zemlje moraju da pronađu svoj način da treniraju i da ne mogu jednostavno da prate Japance. Možete li to pojasniti?
HERSHKO: Da. Ova filozofija je od suštinskog značaja za moj pristup. Verujem da male zemlje moraju da pronađu svoj jedinstveni put i ne mogu jednostavno kopirati metode glavnih džudo nacija. Ova ideja je takođe duboko ukorenjena u mnogim aspektima izraelskog društva, gde često moramo inovirati kako bismo preživeli i uspeli. Kada odlučite da radite stvari drugačije od svojih rivala, uvek postoji rizik – ali visok rizik može dovesti do visoke nagrade. Moramo stalno tražiti nove metode, učiti od najboljih, proučavati naše konkurente, ali i biti spremni da inoviraju i rade stvari na svoj način. Tako razbijate statističke obrasce i postižete proboje. Tokom godina, uspeli smo mnogo puta kroz ovaj pristup – pored grešaka i teških trenutaka, koji su takođe deo rasta.
P: Kakav je tipičan dan treninga za izraelske džudoke?
HERŠKO: Svakodnevni život naših starijih sportista – i čitavog osoblja – vrti se oko džudoa i potrage za izvrsnošću. Ovo razumevanje oblikuje ceo sistem obuke i strukturu dnevne rutine sportista. U proseku, sportisti treniraju dva puta dnevno u Nacionalnom sportskom centru. Pored toga, mnogi aspekti njihovog života – medicinska nega, fizioterapija, ishrana, akademske studije, a u nekim slučajevima čak i stanovanje – integrisani su u centar za obuku. Ovo minimizira izgubljeno vreme na putovanju, maksimizira efikasnost i osigurava im neposredan pristup najboljem mogućem timu za podršku i objektima koji će im pomoći da uspeju.
P: Angažovali ste strane trenere da vam pomognu. Koji je glavni razlog za to?
HERSHKO: Kao glavni trener, moja uloga je da obezbedim najbolje moguće uslove za sportiste, a to počinje sa kvalitetom stručnog štaba. Zapošljavanje stranih trenera zasniva se na nekoliko razmatranja. Prvo, oni donose različite perspektive, iskustvo i metode obuke iz drugih zemalja. Drugo, oni doprinose različitim veštinama i profesionalnim pristupima, proširujući spektar alata dostupnih našim sportistima. Treće, oni dodaju kulturnu i društvenu ravnotežu osoblju. Strani trener koji dolazi da radi u Izraelu je u potpunosti posvećen nacionalnom timu, a ova kombinacija izraelske i međunarodne ekspertize stvara bogatije, dinamičnije okruženje i za sportiste i za osoblje. Čvrsto verujem u integraciju ideja iz različitih zemalja, a ne oslanjajući se na jedan pogled na svet.
P: Izraelski tim ide na trening kampove širom sveta, kao i na obuku u inostranstvu u zemljama poput Japana. Koliko je to presudno?
HERŠKO: Kao i svaka vrhunska džudo nacija, mi se u velikoj meri oslanjamo na međunarodne trening kampove. Jedna od velikih prednosti u džudou je da možete trenirati sa istim protivnicima sa kojima ćete se kasnije suočiti na velikim takmičenjima. Jedan intenzivni jednonedeljni kamp može da obezbedi ekvivalent nekoliko takmičenja u smislu obima randori i izloženosti različitim stilovima. Međutim, kampovi za obuku su takođe taktičko sredstvo. Sportisti iz svih zemalja dolaze sa istim ciljem: da steknu prednost. Ključ je znati kako izvući više vrednosti od svojih rivala. Koristimo kratke, intenzivne kampove kao pripremu za velika takmičenja, i duže kampove – kao što su oni u Japanu – za velike količine randori i dublje učenje. Japan je odlična platforma za razvoj, nudi drugačiji stil džudoa i mogućnost da se akumulira veliki broj trening borbi dok boravi duži period. Pored Japana, učestvujemo u mnogim međunarodnim kampovima širom Evrope i drugih regiona, u zavisnosti od sezone i strateških potreba.
P: Koji su vaši ciljevi za LA 2028?
HERSHKO: Naš cilj za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. je jasan: uspeti na najvišem nivou. Pored toga, cilj nam je da izgradimo jak, održiv tim za olimpijski ciklus 2030–2032.
Izazov je ogroman jer smo postavili veoma visoku letvicu u Parizu. Igre u Parizu bile su najuspešnije Olimpijske igre u istoriji izraelskog džudoa. Ženski tim je stigao do dva olimpijska finala – nešto što nijedna druga nacija nije postigla u ženskim pojedinačnim disciplinama – i osvojila dve medalje. Medalja Petra Palčika dovela nas je do istorijskog ukupno tri olimpijske medalje na jednim igrama. Težnja je uvek da postignemo nešto što imamo još nije postignuto. Biću zadovoljan ako se vratimo iz Los Anđelesa sa bar jednom olimpijskom medaljom – idealno dve – a možda čak i postignemo istorijske prekretnice kao što je prvo olimpijsko zlato Izraela u džudou ili treća olimpijska medalja za jednog sportistu. Svako jutro se budimo u nastojanju da se poboljšamo i ostavimo smisleno nasleđe. Olimpijske igre su mesto gde je to nasleđe zaista napisano, a naša misija je da dovede jak, konkurentan tim i na individualnim i timskim događajima i da se bori za rezultate koji će napraviti istoriju.
