Zvezda u usponu, Aleksandra Andrić je prošlog meseca osvojila zlato na Evropskom olimpijskom festivalu mladih u kategoriji -70kg, čime je upotpunila svoju kolekciju kadetskog nivoa. I ne samo to, već je mladi sportista već postigao uspeh na višim nivoima, sa kontinentalnim medaljama i na juniorskom i na seniorskom nivou.
Širom džudo sveta imamo porodice, trenere i sportiste, sudije, zvaničnike i članove odbora. Bez obzira na to gde ih nađemo, oni su jako prisutni, i nastavljaju u Timu Srbije.
Pre nego što je Andrić uzela zlato, ponosno je bodrila mlađu sestru, Ninu Andrić, koja je osvojila bronzanu medalju u kategoriji -63kg. To je posebna stvar da putuju i treniraju sa svojim bratom ili sestrom, kao što smo videli sa poput Mascha i Seija Ballhaus iz Nemačke. Ali sestre Andrić idu korak dalje, jer smo u trenerskoj stolici imali oca Milenka.
U mnogim prilikama smo videli da sportisti mogu biti izuzetno uspešni sa svojim roditeljskim trenerima; Nemanja Majdov i Daria Bilodid, na primer, i čini se da se nastavlja u Timu Srbije.
U razgovoru sa Milenkom nakon što je tim Srbije osvojio zlatnu medalju mešovitog tima na Evropskom omladinskom olimpijskom festivalu, on je razumljivo bio veoma zadovoljan rezultatom,
„To je tako dobar osećaj, bio sam njihov trener od kada su bili veoma mala deca.“
Videti kako vaša deca uspevaju je san bez obzira gde se nalazi, ali nije bilo sumnje u Milenkovom umu da li će ili neće svoje ćerke na podijumima sa jednostavnim: „O, da, jesam!“
Ovo nepokolebljivo verovanje je od suštinskog značaja.
„Već je sjajan osećaj da je tim pobedio, a medalje su došle tokom događaja, ali još je bolje što sam to mogao da uradim sa svoje dve devojke kao porodica.“
Već impresionirana talentom koji se provlači kroz porodicu, Aleksandra objašnjava:
„Moja majka ne radi džudo, ali zna sve, a imamo i dva mlađa brata, oni imaju osam i deset godina, koji vežbaju i veoma su dobri. Oni su zapravo bili ovde da nas gledaju kako se takmičimo, ponekad je to veoma stresno za moju majku!“
