Azerbejdžan je dao snažnu izjavu na dan otvaranja Evropskog omladinskog olimpijskog festivala u Skoplju, Severna Makedonija, kada su dve njegove zvezde u usponu osvojile zlatne medalje u dečačkoj kategoriji. Bio je to nastup obeležen ne samo talentom, već i taktičkom dubinom, emocionalnom zrelošću i ujedinjenim nacionalnim naporom da ponovi uspeh svojih prethodnika u džudou.
U kategoriji ispod 55 kg, sve oči su bile čvrsto uprte u kadetskog evropskog šampiona Rasula Alizadu. S obzirom na njegov stas i nedavni uspeh, njegovi protivnici su očigledno dobro pripremljeni za izazov koji je postavio. Alizada nije dobila ništa lako. Svako takmičenje je bila bitka, ništa više od njegove poslednje borbe protiv Hrvata Kristiana Butucija. Dva sportista su zaključana u napetoj razmeni zlatnih rezultata koja se protezala takmičenje izvan regularnog vremena. Posle više od četiri iscrpljujuća minuta, Alizada se konačno probio preciznim ko uchi gakeom, osiguravajući svoju drugu veliku titulu.
Razmišljajući o meču, Alizada je priznao poteškoće suočavanja sa protivnikom kojeg je dobro poznavao. „Borili smo se ranije u Češkoj, a ovde se veoma dobro pripremio, tako da je to bilo veoma teško takmičenje i bilo je blizu, ali na kraju sam uspeo da izađem sa pobedom i zlatnom medaljom.“
Alizada se ponovo takmičio u istoj areni u kojoj je osvojio svoju kadetsku evropsku krunu. Okolina je bila poznata, ali izazov nije bio ništa manje zahtevan. „Zaista moram priznati, oba takmičenja su bila tako teška. Nivo je bio veoma visok. Ali sada je moj krajnji cilj Svetsko prvenstvo, i osećam se spremnim. Inšallah, ja ću pobediti.“
Na pitanje o sportisti koji ga najviše inspiriše, Alizada nije imenovao savremenu zvezdu. Umesto toga, on je ukazao na svog trenera, Nijat Shikhalizada, visoku figuru u istoriji džudo Azerbejdžana. Shikhalizada je osvojio juniorsku svetsku titulu 2006. godine i osvojio seniorsku svetsku bronzu u Kairu 2005. godine. Sa 14 IJF Vorld Tour medalja i viši kontinentalnu titulu na njegovo ime, nije iznenađenje da njegov učenik izvlači i tehničku i motivacioni snagu od njega.
U najlakšoj težinskoj kategoriji dana, ispod 50kg, Rza Khalilli isporučio Azerbejdžanu prvu medalju ne samo u džudou, već u svim sportovima predstavljenim na događaju. Njegovo zlato postavilo je ton za samopouzdanje i uspešnu predstavu reprezentacije. Zanimljivo, mesec dana ranije na Evropskom prvenstvu kadeta, njegov saigrač je bio taj koji je osvojio zlato u ovoj težini, naglašavajući impresivnu dubinu koju je Azerbejdžan razvio u svom džudo programu. Sada, sa svakim tvrdeći glavnu titulu, interna konkurencija nastavlja da podiže standard.
„Pripremili smo se veoma dobro jer je 2007. godine u Beogradu džudo tim Azerbejdžana osvojio četiri zlatne medalje, a sada želimo da ponovimo taj uspeh — ili ga čak poboljšamo“, rekao je Halili, izražavajući ambicije tima.
Nivo takmičenja u Skoplju nije olakšao stvari Haliliju, koji je morao da se kreće po jakom i fizički impozantnom polju. „Svi moji protivnici su bili zaista tako jaki, tako da sam morao da ga uzmem jedan po jedan. Mislim da je to samo zbog moje pripreme da sam uspeo da pobedim danas. Svi su bili tako jaki i visoki u poređenju sa mnom, stvarno sam to osetio. „
Uprkos pritisku da bude prvi finalista Azerbejdžana, Khalilli je crpio snagu iz svog ugla i sa tribina. „Moj trener, Emin Iskandarov, rekao mi je da se smirim u finalu. Rekao je da ga samo pogledaj i on će mi pomoći da pobedim. “ A iza njega, na tribunama, stigla je još veća podrška – ne samo od njegovih saigrača iz džudoa, već i od kolega azerbejdžanskih sportista iz drugih sportova koji su ga bodrili.
„Uzeo sam prvu medalju, ne samo u džudou, već i za ceo azerbejdžanski tim“, rekao je Halili, zahvalan na ohrabrenju. „Bilo je tako lepo imati ih sve na tribini. Želim im sve najbolje i nadam se da će nam doneti još medalja. „
Bio je to dan otvaranja koji je zasenio početak Azerbejdžana na poslednjem izdanju Evropskog olimpijskog festivala mladih, gde su napustili prvi dan sa dve bronzane medalje. Ovog puta, stajali su na vrhu podijuma tri puta, a signal je jasan, Azerbejdžan je tu ne samo da se takmiči, već i da dominira.
