Pre dvanaest godina, u ogromnim, otvorenim ravnicama u blizini Darkhana u Mongoliji, daleko od užurbanih ulica Ulan Batora, grupa dece trenirala je na travi, neki u iznošenoj odeći, drugi u komadima džudogija. Okruženi svojim nomadskim domovima, stokom i beskrajnim nebom, praktikovali su drevnu umetnost džudoa sa strašću, ali sa malim pristupom širem svetu. Među njima je bio i dečak po imenu Žumanjak Kazirbiek, koji će se jednog dana izdići iz ovih skromnih početaka i osvojiti bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu OTP banke, što je označilo prekretnicu ne samo u njegovom životu, već i za mongolski džudo.
Kazirbiek, koji sada ima 24 godine, započeo je svoje džudo putovanje u dobi od 13 godina, inspirisan prijateljima koje je od milja nazvao svojom braćom. Jedan od njih ga je ubedio da proba džudo, odluku koja će oblikovati ostatak njegovog života. Njegov prvi susret sa širom džudo zajednicom dogodio se tokom letnjeg kampa kada je delegacija Međunarodne džudo federacije (IJF) i Mongolske džudo asocijacije posetila njegov region. Za mladog Žumanjka, prvi put kada je videla strance i dobila džudogi od Nicolasa Messnera, direktora IJF-a za medije i džudo za mir, bio je trenutak koji mu je promenio život. Taj trenutak je posadio seme nade i ambicije koje je raslo tokom godina.
Na Svetskom prvenstvu, Kazirbyek debi nije bio ništa manje od izvanredan. Protiv najboljih na svetu, borio se sa srcem pravog mongolskog ratnika, obezbedivši bronzanu medalju u svom prvom nastupu na svetskoj sceni. Govoreći kasnije, Kazirbiek se još uvek pomirio sa svojim dostignućem, preplavljen emocijama dana. „To je nezamislivo“, rekao je on. „To je moje prvo svetsko prvenstvo i osvojio sam medalju. Živim u snu. Iskreno, ne sećam se jasno celog dana, prošlo je tako brzo i emocije su bile toliko visoke da će mi trebati neko vreme da shvatim šta se dogodilo. „
Njegova porodica, koja je još uvek vodila nomadski život u blizini Darkhana, saznala je za njegov uspeh tek nakon što je događaj završen. Emocije su bile ogromne i za njih. Kazirbiek se prisetio kratkog, ali snažnog telefonskog razgovora sa svojim ocem, koji je jednostavno rekao: „Čestitam moj sine“, ne mogavši da izrazi više kroz svoje suze radosnice.
Kazirbyekova priča ide paralelno sa pričom drugog deteta primećenog na istoj misiji iz 2012. godine: Baasankhuu Bavuudorj. I ona se uzdigla iz ruralne Mongolije do globalnog uspeha, postavši svetska prvakinja 2024. godine i osvajačica srebrne olimpijske medalje u Parizu. Oba džudaša služe kao živi dokaz šta se može dogoditi kada se deci iz udaljenih zajednica pruži prilika i veruju u svoje snove.
Nj.E. Khaltmaagiin Battulga, bivši predsednik Mongolije i predsednik Mongolske džudo asocijacije, osvrnuo se na svoja putovanja. On se prisetio ranih poseta selu, u potrazi za mladim talentima i sadnje semena mogućnosti. „Pre više od 12 godina, posetili smo selo, daleko od bilo kog važnog urbanog centra. Tokom tih misija pronašli smo dvoje dece. Jedan je postao svetski šampion prošle godine i osvajač srebrne olimpijske medalje. To je Baasankhuu Bavuudorj. Juče je Žumanjak Kazirbiek osvojio svetsku bronzanu medalju. Obojica dolaze iz veoma ruralnih područja. Kada smo ih prvi put sreli, ponudili smo im san, san koji se ostvario. Osećam se divno. Bio je i još uvek je moj san da mladim ljudima ponudim budućnost. Ne radi se samo o konkurenciji, već i o porodici, o učenju, o novim mogućnostima u životu. „
Kazirbyekovo putovanje je takođe svedočanstvo o vrednostima samog džuda. Tokom meča za bronzanu medalju, njegov protivnik, Brazilac Mišel Augusto, pretrpeo je povredu. Umesto da proslavi svoju pobedu i napusti tatami, Kazirbiek je odmah pomogao svom palom protivniku, čak ga je nosio sa strunjače. Bio je to snažan prikaz saosećanja i sportskog duha, pokazujući da je Kazirbyek izrastao ne samo u šampiona sportistu, već i u šampiona vrednosti džudoa. „To je moj mentalitet“, rekao je kasnije. „Konkurencija je konkurencija, mi smo borci, ali kada se završi mi smo članovi iste porodice. Bilo mi je žao mog protivnika. Odmah mi se mozak prebacio i znao sam da moram da mu pomognem, jer je on moj prijatelj. „
Za Nicolasa Messnera, čoveka koji je prvi put sreo Kazirbyeka na ravnicama u blizini Darkhana, trenutak je bio duboko značajan. „Iskreno, mogao sam da osetim strast prema sportu, ali nikada ne bih očekivao ili zamišljao da ću 12 godina kasnije, ponovo sresti te džudoke na međunarodnoj sceni, osvajajući svetske i olimpijske medalje. Ovo je apsolutno fantastično i opravdava sav trud koji Međunarodna džudo federacija ulaže u promociju džudoa u svim krajevima sveta.“
Sam Kazirbyek ostaje skroman i pun nade, koristeći svoju priču da inspiriše druge iz ruralnih područja koji se mogu osećati odvojeno od takvog globalnog uspeha. „Uvek postoji prilika i svi moramo naporno raditi da je pronađemo. Ako naporno radimo i nastavimo da imamo želju da nešto postignemo, onda je sve moguće. „
Uspon Yolk Kazirbyek i Baasankhuu Bavuudorj je priča o upornosti, strasti i transformativnoj moći sporta. Od travnatih polja Darkhana do najvećih svetskih džudo arena, dokazali su da nijedan san nije previše daleko, nijedna pozadina nije previše skromna. Njihove priče će inspirisati buduće generacije mongolskih džudista i šire, podsećajući nas sve da veličina može da počne na najneverovatnijim mestima.
