Ako kažete ime Pavel Nastula, a neko prepozna to ime, verovatno su ljubitelji MMA. Osim ako nisu iz Poljske, verovatno ne bi čuli za Nastulu džudoku. Ali džudista Nastula je olimpijski šampion, dvostruki svetski šampion i trostruki evropski šampion. Sa takvim priznanjima, zašto je postao zaboravljen u svetu džudoa?
Kao džudoka, Nastula je prvi put okusio seniorski međunarodni džudo kao takmičar na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1989. godine, gde je izgubio u prvom kolu od Italijana Đorđa Vismara. On je još uvek bio junior u to vreme i bio je bolji kao junior, osvojivši bronzanu medalju na Evropskom juniorskom prvenstvu te godine. Međutim, sledeće godine izgubio je od Bena Sonnemansa iz Holandije i Nicolasa Gila iz Kanade na Svetskom juniorskom prvenstvu u Dijonu 1990. godine.
Godine 1991. učestvovao je na Svetskom prvenstvu u Budimpešti i izgubio svoj prvi meč, ponovo od Gila iz Kanade. On je takođe otišao nigde na Evropskom prvenstvu te godine. Ali on je izuzetno dobro uradio na Svetskom prvenstvu u Barseloni. Na putu do finala, bacio je Mičiakija Kamochija iz Japana sa hvatanjem za noge (što će postati jedan od njegovih specijaliteta) i Jirija Sosnu iz Čehoslovačke sa padom seoi-nage u poslednjoj sekundi sa rukava. To ga je odvelo u finale protiv Stefana Traineaua iz Francuske. Iako će Nastula na kraju izrasti u zastrašujućeg novaza borca, u to vreme njegova osnova nije bila dorasla Traineau, koji ga je uhvatio sa svojim zastrašujućim juji-gatame za ippon.
Njegovo drugo mesto završava u Barseloni Vorld sluti na dobro za njegove olimpijske izglede. I zaista, njegova 1992 Barselona Olimpijska kampanja je počela dobro, uzimajući sve do polufinala. Tamo je upoznao Britanca Rej Stivensa koji je, na iznenađenje svih, pobedio Nastulu svojom tehnikom, hvatanjem za nogu. Očigledno potištena Nastula je zatim izgubila borbu za bronzanu medalju od Dimitrija Sergejeva iz Rusije.
Sledeća godina će biti zaista izazovna za Nastula. Izgubio je u polufinalu Tournoi de Paris od svog starog rivala Traineaua iz Francuske. Zatim je na Svetskom prvenstvu u Hamiltonu 1993. izgubio od još jednog starog rivala Sergejeva iz Rusije, u preliminarnim rundama. Nakon što je osvojio srebrnu medalju na prethodnom Svetskom prvenstvu, ostavio je Hamilton bez medalje bilo koje boje.
Nakon što je prošao kroz ono što se može opisati samo kao annus horribilis, Nastula bi ušao u zlatno doba u kojem bi tri godine zaredom ostao neporažen u pojedinačnim događajima. Godine 1994. započeo je svoj pobednički niz pobedom na Evropskom prvenstvu nad Stivensom iz Velike Britanije u finalu. Zatim je osvojio Tournoi de Paris, pobedivši domaćeg favorita, Traineau, u polufinalu. U finalu je pobedio Japanca Kamochija.
U 1995, Nastula je osvojio svoju drugu evropsku titulu, pobedivši Sergejeva iz Rusije, u finalu. Zatim je ponovo pobedio Sergejeva, u finalu Svetskog prvenstva u Tokiju.
Dve velike pobede u 1996 su Tournoi de Paris i Evropsko prvenstvo. Ali najveća nagrada od svih, naravno, bilo je olimpijsko zlato u Atlanti, koje je osvojio pobedivši Južnokorejca Kim Min-soo u finalu. Vredi napomenuti da je usput morao da savlada olimpijskog šampiona iz 1992. godine Antala Kovačsa iz Mađarske i olimpijskog šampiona iz 1988. godine Aurelia Miguela iz Brazila.
Još jedna svetska titula usledila je 1997. godine, kada je Nastula ponovo pobedila Miguela iz Brazila, ovog puta u finalu. To je bio jedini veliki međunarodni događaj u kojem je učestvovao te godine.
Kada se Nastula vratio na takmičenje 1998. godine, on više nije bio dominantna sila koja je bila u poslednje tri godine. Te godine izgubio je na domaćem terenu od svog starog neprijatelja Traineaua u finalu Svetskog kupa u Varšavi. Zatim je izgubio u preliminarnim rundama Evropskog prvenstva. Stvari su počele da idu nizbrdo odatle.
Godine 1999. ponovo je izgubio u finalu Svetskog prvenstva u Varšavi, a zatim ponovo izgubio u finalu Evropskog prvenstva (od starog neprijatelja Traineaua). Najgore od svega je bio njegov poraz u prvom kolu na Svetskom prvenstvu u Birmingemu. Nakon toga nije bilo bolje.
Nastula je izgubila u prvom kolu Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine, u drugom kolu Svetskog prvenstva u Minhenu 2001. godine i u prvom kolu Evropskog prvenstva 2002. godine.
U 2003, on nije učestvovao ni u jednom velikom događaju, ali je takmičio u nekoliko Svetskih kupova. Nije dobro prošao ni u jednom od njih. Godine 2004. pokušao je da se vrati, ali je izgubio u prvom kolu Evropskog prvenstva, kao i u prvom kolu Evropskog klupskog prvenstva. Nakon tih dvostrukih poraza, Nastula se povukla iz džudo takmičenja. A 2005. godine započeo je relativno uspešnu drugu karijeru kao MMA borac.
Napula’Odluka da se bavi MMA verovatno ga je koštala priznanja koja je zaslužio kao veliki šampion džudoa. Iako je njegova karijera naglo opala u poslednjih nekoliko godina kao džudo takmičar, postojao je period sredinom 1990-ih kada niko nije mogao da ga dodirne tri godine zaredom. Bio je toliko dominantan. Kao olimpijski šampion sa dve svetske titule i tri evropske titule, Nastula treba smatrati među velikanima.
Danas je njegovo učešće u svetu džudoa prilično tiho. Ne čujete mnogo o njemu, ali on je aktivan u razvoju džudoa za mlade u Poljskoj
