Majlinda Kelmendi je sigurno najbolji sportski ambasador Kosova. Ona je svetska šampionka u džudou 2013. i 2014. godine. Uzela je bronzu na Svetskom prvenstvu 2019. u Tokiju. Ona je 2014, 2016. 2017 i 2019 Evropski šampion. Kelmendi je trenirao Driton Kuka, a sada je i sama trener.
Majlinda Kelmendi (KOS) započela je svoju međunarodnu karijeru takmičeći se na Evropskom kupu 2008. godine u Luzernu u kategoriji -48kg. Tamo je pobedila u svom prvom meču, protiv Ane Grenades iz Francuske, ali je u polufinalu izgubila od Birgit Ente iz Holandije. Ona je osvojila bronzu, pobedivši Nadine Gillme iz Francuske.
Njen prvi veliki međunarodni događaj bio je 2009 Tblisi Evropsko prvenstvo, gde je sa -52kg izgubila svoj prvi meč, protiv Ane Carrascosa iz Španije. Zatim je učestvovala na Svetskom prvenstvu u Roterdamu 2009. godine, gde je ponovo izgubila svoj prvi meč, protiv Ajnur Samat iz Turske. To je bio nepovoljan početak za njenu seniorsku karijeru, ali ona je još uvek bila junior tada, i na juniorskom nivou, ona je veoma dobro.
Osvojila je zlato na Evropskom juniorskom prvenstvu u Erevanu 2009. godine. Takođe je osvojila zlato na Svetskom juniorskom prvenstvu u Parizu 2009. godine.
Njen prvi IJF Vorld Tour događaj bio je 2010 Paris Grand Slam. Tamo je izgubila meč u prvom kolu, protiv Natalije Kuziutine iz Rusije. Njena prva pobeda na IJF Vorld Tour bila je na Velikoj nagradi Tunisa 2010. godine, gde se u finalu ponovo suočava sa Karraskozom iz Španije. Ovaj put, Kelmendi ju je pobedio.
Na Svetskom prvenstvu u Tokiju 2010. godine pobedila je u prvom meču, ali je onda izgubila drugi meč, od Erike Mirande iz Brazila. Na Svetskom prvenstvu u Parizu 2011. godine, to je bio ponovljeni nastup. Ona je još jednom osvojila svoj prvi meč, ali je izgubila drugi meč.
Kelmendijev olimpijski debi bio je pomalo katastrofa. Ona je dovoljno dobro u svom prvom meču, pobedivši svoju finsku protivnicu vaza-ari-avasete-ippon. Ali onda, ona je nastavila da izgubi od Christianne Legentil sa Mauricijusa, koji se suprotstavio njenom bacanju kuka da postigne zapanjujući ippon. Kelmendi je bio vidno zapanjen bacanjem i trebalo mu je neko vreme da ustane i pokloni se.
Dobro je prošla na Velikoj nagradi Abu Dabija 2012. godine, pobedivši Brazilku Mirandu u finalu. Ovo je bio početak niza uspeha, uključujući dva IJF Grand Prik i IJF Vorld Masters, što je dovelo do 2013 Vorld. Usput je izgubila samo od dva igrača: Juki Hašimoto iz Japana, na grend slemu u Parizu 2013. i Odette Giuffrida iz Italije na Evropskom prvenstvu 2013. godine.
Na Svetskom prvenstvu u Riju 2013. godine, ona je briljirala, pobedivši Hašimoto u polufinalu (iako penalima) i uništivši domaćeg favorita, Mirandu, u finalu. To je bio signal njenog dolaska kao najdominantnije sile u svetskom džudou za -52kg diviziju. Ona je zapečatila svoju dominaciju na 2014 Čeljabinsk Svetsko prvenstvo, pobedivši sve koji dolaze sa relativnom lakoćom. Nije izgledalo kao da postoji neko u njenoj ligi.
Ozbiljna povreda ju je zadržala van konkurencije za veći deo 2015, a ona je propustila Svetsko prvenstvo te godine previše. Uradila je dobar posao osvojivši Paris Grand Slam u oktobru te godine, ponovo pobedivši Hašimoto, u polufinalu, i Evelin Tschopp iz Švajcarske u finalu. Ali sledećeg meseca je izgubila od starog rivala Mirande, koji ju je bacio sa drop seoi-nage i odmah puknuo na davljenje za ippon.
Možda je ovo bio poziv na buđenje koji joj je bio potreban, jer je Kelmendi nakon toga ostao neporažen sve do Olimpijskih igara u Riju 2016. godine. Tamo je njen protivnik u prvom kolu bio Tschopp koga je bacila sa ogromnom uchimata za ippon. Zatim se suprotstavila Legentilu, Mauricijusu koji joj se suprotstavio za ippon u Londonu. To je bila njena šansa da se osveti, ali Kelmendi je bio veoma oprezan i oslanjao se na penale za pobedu. Njen polufinalni meč, protiv Misato Nakamura, bio je donekle kontroverzan. Nakon što je Nakamura dobio shido za pasivnost, Kelmendi je otišao u odbranu i lako je mogao dobiti i shido. Ali ona to nije dobila i kasnije je dobila meč penalima. Neki su smatrali da je favorizovanje u igri, ali ona je bila do finala.
Tamo se suočila sa Italijankom Guiffridom, koja je preuzela rizik da napadne Kelmendijevu vodeću nogu sa kosoto-gakeom, samo da bi se suprotstavila iuko rezultatu. To je bilo dovoljno da Kelmendi pobedi u meču, jer je stručno ubila vreme dok se meč nije završio.
Ova olimpijska pobeda bila bi vrhunac Kelmendijeve karijere. Nakon toga, ona će biti poremećena povredom. Takođe, možda nakon što je postigla dve svetske titule i olimpijsko zlato, više nije bila gladna uspeha kao ranije.
U 2017. godini dobro je osvojila grend slem u Parizu i Evropsko prvenstvo, ali na Svetskom prvenstvu u Budimpešti izgubila je od Ai Shishime iz Japanamifinal i starom rivalu Mirandi u meču za bronzanu medalju. Godinu dana nakon osvajanja olimpijske titule, Kelmendi je napustio Svetsko prvenstvo bez medalje bilo koje boje.
Povreda ju je sprečila da se takmiči skoro godinu dana. U svom povratku, na grend slem u Abu Dabiju 2018. godine, teško zavojita Kelmendi bila je primorana da prekine svoj poslednji meč na sredini takmičenja protiv Giuffride jer joj je nos ponovo počeo da krvari. Ona je ranije udario glave sa Gili Cohen u četvrtfinalu, što je dovelo do ozbiljnog krvarenja iz nosa.
Uoči Svetskog prvenstva u Tokiju 2019. godine, činilo se da se Kelmendi vratio na pravi put. Osvojila je tri IJF Vorld Tour događaja i evropsku titulu koja je, ali loš nastup na Velikoj nagradi Budimpešte 2019. samo mesec dana pre Svetskog prvenstva nije slutio na dobro za njen pokušaj povratka. U Budimpešti je izgubila u polufinalu od Čišime Maede iz Japana, a zatim je izgubila meč za bronzanu medalju od Ane Perez Bok iz Španije. Otišla je sa tog događaja bez medalje.
Na Svetskom prvenstvu u Tokiju 2019. godine, Kelmendi je izgubila polufinalni meč protiv tadašnje zvezde u usponu Ute Abe. Njih dvoje se ranije nisu sreli. Nijedan nije bio u stanju da baci drugu, ali Ejb je uspeo da odvede Kelmendi na zemlju i zakači je za ippon. Kelmendi je uspela da spasi bronzanu medalju, ali to nije bila boja koju je tražila.
Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine odložene su za godinu dana zbog pandemije Covida. Uoči toga, Kelmendi je pobedio Giuffridu na Grand Slamu u Abu Dabiju 2019. godine, a zatim je izgubio od nje na Evropskom klupskom prvenstvu 2019. samo mesec dana kasnije. Covid je udario.
Nakon više od godinu dana bez takmičenja zbog Covid-a, Kelmendi se vratio na 2021. IJF Vorld Masters u Dohi. Tamo je izgubila od Amandine Buchard iz Francuske u polufinalu. Mesec dana kasnije, izgubila je od Britanke Chelsie Giles u polufinalu Grand Slama u Tel Avivu 2021. godine.
Kelmendijeva poslednja hura bila je Olimpijska igra u Tokiju, ali nažalost to nije trebalo da bude njena krunska slava. Izgubila je svoj prvi meč, od Reka Pupp iz Mađarske. Očigledno potišteni Kelmendi je van Olimpijade nakon samo jednog meča.
Godine nakon njene istorijske pobede na Olimpijskim igrama 2016. godine nisu bile uspešne za Kelmendi, a do trenutka kada su došle Olimpijske igre u Tokiju, postala je poslovična senka svoje bivše sebe. Ipak, Kelmendi može da se osvrne na tri neverovatna događaja u svojoj karijeri: 2013 Vorlds, 2014 Vorlds i 2016 Olimpijada, gde je vladala vrhovno i niko nije ni blizu njoj
