Aleksandar Kukolj, član Atletske komisije Evropske džudo unije, nedavno je izrazio zabrinutost u vezi sa razvojem pravila džudoa. U svojoj detaljnoj poruci, Kukolj je tvrdio da nedavne promene u džudo propisima nisu dovoljno testirane ili kritički procenjene pre nego što se sprovedu. On veruje da su nastala pravila, iako imaju za cilj da modernizuju i poboljšaju sport, često završavaju uvođenjem daljih komplikacija i nedoslednosti koje umanjuju iskustva i sportista i gledalaca.
Kukolj identifikuje nekoliko ključnih oblasti kojima je potrebno preispitivanje. Prvo, on naglašava ogromnu *složenost* džudo pravilnika, napominjući da se čak i iskusni takmičari često bore da ga protumače ili u potpunosti razumeju. Mnoštvo * ograničenja * i minuta zabrane, kao što su kazne za manje prekršaje u hvataljkama ili tehnikama na terenu, dovode do „destruktivnog preopterećenja“ koje čini izazov za sportiste da zadrže fokus na strategiji i kreativnosti tokom utakmica. On predlaže da pravilnik treba pojednostaviti tako da sportisti mogu lakše predvideti sudijske pozive.
Štaviše, Kukolj ukazuje na značajne *nedoslednosti* u pravilima. On navodi, na primer, istovremenu zabranu određenih hvataljki, a takođe kažnjava sportiste za razbijanje hvataljki, i ograničenja na hvatanje nogu koja može dovesti do kazni za tehnike koje bi inače mogle biti dinamične i prijatne za publiku. On takođe kritikuje obilje *izuzetaka*, ili posebnih slučajeva, koji komplikuju pravila džudoa slično kao što nepravilna gramatika komplikuje učenje jezika. Kukoj dalje objašnjava: „Zabranjuje hvatanje nogu i stoga mnogo kodokan klasifikovanih tehnika, dok u isto vreme ne prihvata neka nova rešenja za bacanje sa objašnjenjem da nije kodokan klasifikovan.“
Posebno zabrinjavajući aspekt trenutnog skupa pravila, prema Kukolju, je prevalencija * pobeda-gubitak situacija *, gde manji prekršaji mogu rezultirati ishodima određenim video pregledima. On tvrdi da prisustvo brojnih malih prekršaja može dovesti sportiste da „hodaju po ivici“, potencijalno podrivajući njihovo samopouzdanje i kreativnost u takmičenju. Još jedna značajna oblast zabrinutosti je * prekršaji napad * pravilo, gde procena legitimiteta napada na osnovu namere, a ne vidljivih efekata može dovesti do odbrambenih, manje gledalac-prijateljski stilovi borbe. Kukolj se zalaže za jasnije, jednostavnije kriterijume ocenjivanja legitimnih napada koji se fokusiraju na ranjivost konkurenta na kontranapade i njihov uticaj na protivnika.
Kukolj takođe opisuje neželjene posledice dobronamernih pravila, koje on naziva „*efektom kobre*“. Na primer, u pokušaju da se spreči opasno sletanje glavom, nametnuta je stroga zabrana bilo kakvog kontakta glavom, što je dovelo sportiste da to iskoriste strateškim prisiljavanjem protivnika na takve pozicije, čime se daje prioritet traženju kazne u odnosu na istinsku konkurenciju. On takođe upozorava da mere bezbednosti namenjene sprečavanju padova na dlanove ili zadnjicu ponekad mogu pogoršati povrede, a sportisti pokušavaju manje stabilne metode sletanja kako bi izbegli kazne.
Što se tiče *upotrebe tehnologije*, Kukolj izražava zabrinutost da je preterano oslanjanje na video preglede i precizne definicije pravila dovelo do porasta prekida koji ometaju protok utakmica. On tvrdi da samo akcije koje utiču na bodovanje treba pregledati kako bi se očuvao duh i tempo džudoa, a ne mikroupravljanje svaki detalj.
U zaključku, Kukolj poziva na *holistički, diskusija vođen pristup* donošenju pravila u džudou, naglašavajući važnost kritičkog razmišljanja i kolektivne debate pre sprovođenja promena. On naglašava da pravila treba pažljivo izraditi imajući u vidu dobrobit sportista i integritet sporta, zalažući se za jasan, dobro promišljen pravilnik koji balansira tradiciju sa inovacijama.
Pročitajte više o spekulacijama o promenama pravila od strane Super Sport i JudoCrazy.
