Sara Alvarez, trostruka olimpijska džudistkinja iz Španije, odigrala je ključnu ulogu na Paraolimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, nadgledajući sportski aspekt takmičenja. Razmišljajući o događaju, pohvalila je njegov uspeh i istakla kako je pokazala izvrsnost para-džudoa globalnoj publici.
Alvarez, koji se takmičio u Atlanti 1996, Sidneju 2000, i Atini 2004, naglasio je da su razlike između olimpijskog i paraolimpijskog džudoa su minimalne. U stvari, pravila ostaju uglavnom ista. Međutim, u para-džudou, ključna adaptacija leži u stisku: oba sportista moraju odmah usvojiti osnovni kumi-kata stisak nakon svake pauze, što ubrzava tempo mečeva. „Spektakularni džudo stiže mnogo ranije u para-džudou, jer su oba sportista već spremna, odmah nakon ‘hajime’, da primene svoje tehnike“, objasnio je Alvarez. Ovo prilagođavanje često rezultira bržim, dramatičnijim ippon bacanjima, što je očaralo publiku u Parizu.
Jedan od istaknutih aspekata Paraolimpijskih igara u Parizu 2024. bila je energija i entuzijazam publike. Poznati po svom dubokom znanju i strasti prema džudou, francuski gledaoci aplaudirali su sportistima iz svih nacija, a ne samo svojim. Za Alvareza, ova atmosfera učinila je takmičenje „jednim od najživljih i najuzbudljivijih“ događaja koje je ikada doživela.
Impresivne tehničke veštine koje su pokazali J1 sportisti – oni koji su potpuno slepi – bili su poseban vrhunac za Alvareza. Ona je napomenula da ovi džudisti iscrpno treniraju da bi nastupali na najvišem nivou, sa sposobnošću da izvrše napredne tehnike uprkos nedostatku vizije. „Oni i njihovi treneri sprovode iscrpnu i metodičnu obuku“, rekla je ona, dodajući da je skoro izgledalo magično kako su ovi sportisti izvršili savršeno tempirane tehnike kao što su seoi-nage i sutemi-vaza.
Za J2 sportiste, koji imaju teška oštećenja vida, njihov učinak je bio jednako impresivan. Alvarez je istakao da, iako ovi sportisti mogu donekle da vide svoje protivnike, oni se i dalje suočavaju sa značajnim izazovima i na strunjači i van nje. „Neki bi mogli pomisliti da ako su ovi sportisti u stanju da vide oblike svog protivnika, oni nisu u velikom nepovoljnom položaju … Ovo je greška!“ naglasila je ona. Ovi džudisti ne samo da prevazilaze barijere u obuci, već i u svakodnevnom životu, čineći njihova dostignuća još značajnijim.
Alvarez se takođe osvrnuo na to kako nacionalni džudo stilovi opstaju u para-džudou. Ona je primetila da timovi nastavljaju da pokazuju svoje karakteristike zaštitnog znaka: Japanci ostaju tehnički precizni, Francuzi se ističu u taktičkim pristupima, Gruzijci su nemilosrdni borci, a Brazilci održavaju jaku ravnotežu između tehnike i kondicije. „Da li vam ovo zvuči poznato?“ primetila je, napominjući kako ovi nacionalni stilovi prevazilaze razlike između sportista sa invaliditetom i bez invaliditeta.
Pored tehničkih detalja, takmičenje u Parizu podvuklo je osnovne vrednosti džudoa poštovanje, jedinstvo i istrajnost. Alvarez je istakao kako para-džudo otelotvoruje ove principe, napominjući da su Igre postavile novi standard za sport. „Para-džudo je dostigao novi nivo, pokazujući da je džudo ujedinjen oko svojih vrednosti i principa bez obzira na fizičku polaznu tačku džudoke.“
Alvarez je zaključio izražavajući zahvalnost svima koji su uključeni u uspeh događaja, od organizatora i volontera do sportista i trenera. „Veoma sam zahvalan IJF-u, IBSA džudo osoblju, organizatorima Pariza 2024, volonterima, zvaničnicima Francuske džudo federacije i, iznad svega, sportistima i trenerima što su to omogućili.“
Po njenom mišljenju, Paraolimpijske igre u Parizu 2024. ostaće zapamćene kao prekretnica za para-džudo, prikazujući snagu, veštinu i inkluzivnost sporta globalnoj publici.
