Barbara Matić je ispunila ne samo svoj životni san već i san svoje domovine, Hrvatske. Matić je postala olimpijska šampionka u kategoriji džudo do 70 kg, trijumf koji joj je izmakao na prethodne dve Olimpijske igre u Riju i Tokiju. U Tokiju 2021. godine na takmičenje je ušla kao aktuelna svetska šampionka, osvojivši zlato u Budimpešti samo nekoliko nedelja ranije, ali srceparajuće, završila je na petom mestu.
U Pariz je, međutim, Matić stigla sa dve svetske titule, statusom svetskog broja jedan i pozicijom na vrhu takmičarske liste. Iako dostizanje vrha olimpijskog podijuma nikada nije bilo zagarantovano, Matić je imala savršenu platformu sa koje je lansirala svoju kandidaturu za zlato, poduprta nepokolebljivim samopouzdanjem. Razmišljajući o svojoj pobedi, priznala je: „Još nisam shvatila, još uvek se osećam kao još jedno takmičenje za mene, možda kao drugačiji pariški grend slem, ali sigurna sam da ću to uskoro osetiti.“
Matićev put u džudou počeo je u vreme kada je hrvatski džudo savez još bio u povoju. Prisetila se tih ranih dana, rekavši: „Kada sam počela da se bavim džudoom, bili smo veoma mala federacija. Marijana Hasanbegović je uzela te prve međunarodne medalje, a onda smo mi pratili, i zajedno smo odrasli. Kada sam bio dete, Hrvatski olimpijski komitet nas je pratio rano, a moje kadetske i juniorske medalje došle su kao deo procesa.“ Matićev potencijal bio je očigledan od malih nogu, jer je dva puta postala juniorska svetska prvakinja, postavljajući pozornicu za ono što je obećavalo da će biti zvezdana seniorska karijera. Hrvatski džudo savez, zajedno sa Olimpijskim komitetom, blisko je sarađivao sa njom, pružajući najbolju moguću podršku svojim sportistima. „Odrasli smo zajedno, ja i federacija“, primetila je ona.
Pobeda u Parizu bila je istorijski trenutak za Hrvatsku, obeležavajući prvu olimpijsku medalju nacije u džudu. Matićev uspeh je takođe dokaz snažne veze koju deli sa svojim trenerom Vladimirom Preradovićem, koji je uz nju od samog početka. „Moj trener mi je rekao da samo Nagase i ja dominiramo našim kategorijama tako snažno, pa sam želeo da završim zadatak. Osećao sam se jako dobro, i znam da sam u dobroj formi. Bio sam motivisan. Imao sam istog trenera od samog početka. Vladimir Preradović je moj lični trener i moj nacionalni trener, a cela njegova porodica je deo ovog uspeha. On je olakšao tehnički nivo i planiranje. „
Matić je sada pravi uzor novim devojkama koje dolaze u džudo, a sa ovim dokazom, ovom zlatnom olimpijskom medaljom, možemo to ponoviti i u budućnosti. Imamo puno nade za sledeće Olimpijske igre 2028. godine. Kristo, Oberan, Cvjetko, i mnogi drugi dolaze, dokazujući se već kao veliki izgledi tokom ovog pariskog ciklusa. Siguran sam da ćemo imati najmanje četiri žene kvalifikovane u Los Anđelesu. „
Matić: „Svi me sada pitaju kada ćemo videti da se pojavljuje zlatni backnumber. Sada je potrebno malo odmora, ali moram da vidim šta mi je u srcu, a ako je vatra još uvek tu, onda ću nastaviti“, rekao je Matić. Duboko u sebi znala je da ima potencijal da postane olimpijski šampion, ali se plašila da to naglas izgovori. „Osvojio sam četiri zlatne medalje i bronzu ove godine, i imao sam mnogo ljudi iza mene i podržavaju me, ali ništa od toga ne može da zacementira medalju. Morao sam to da uradim tog dana, i jesam. Prošlo je mnogo vremena i za mene i za Hrvatsku.“
Dok razmišlja o svom putovanju, Matić ima poruku za mlade džudiste koji tek kreću sopstvenim putevima u sportu: „Verujte u sebe i dobro trenirajte, i možete ostvariti svoje snove.“
