Amandine Buchard upravo je osvojila još jednu pojedinačnu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, a sada ima svoje znamenitosti postavljene na ambiciozan dvostruki cilj: takmičenje u džudou na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. i pridruživanje francuskom ragbi timu sedmica. U nedavnom postu na društvenim mrežama, Buchard je najavila svoju nameru da nastavi oba ova puta, signalizirajući značajan pomak u svojoj putanji u karijeri. Ova dvostruka ambicija takođe označava kraj njenog vremena sa PSG Judo, klub koji će zvanično napustiti 1. septembra kako bi se bolje uskladila sa svojim novim ciljevima.
Buchardovo olimpijsko putovanje započelo je u Tokiju 2020. godine, gde je osvojila srebrnu medalju u kategoriji -52 kg, tesno izgubivši finale od Japanke Ute Abe. Ona je takođe osvojila zlato u mešovitom timskom događaju, pokazujući svoje junaštvo na međunarodnoj sceni. Njena karijera ukrašena je brojnim priznanjima, uključujući pet bronzanih medalja na Svetskim prvenstvima u dve težinske kategorije (-48kg u 2014. i -52kg u 2018, 2022, 2023 i 2024). Ona je dvostruka evropska šampionka, osvojivši zlato 2021. i 2023. godine, i petostruka osvajačica medalje na Svetskom mastersu, sa dve zlatne i tri srebrne medalje.
Buchardova dominacija na Svetskoj džudo turneji je očigledna iz njenih 14 zlatnih medalja, koje obuhvataju dva Vorld Masters, pet Grand Prik događaja i sedam grend slemova. Ova dostignuća odražavaju njenu doslednost i elitni status u sportu. Međutim, njene ambicije sada prevazilaze džudo, jer ona izgleda da prihvati novi izazov u ragbi sedam, sport poznat po svojoj fizičkoj i brzoj akciji.
Njena odluka da napusti PSŽ džudo je strateški potez koji će joj omogućiti fleksibilnost da trenira i za džudo i za ragbi. Ovo označava značajnu tranziciju u njenoj karijeri, ali onu kojoj pristupa sa istom odlučnošću koja je karakterisala njen uspeh u džudou.
Buchardovo putovanje u džudou počelo je u dobi od šest godina, vođeno ohrabrenjem njenog oca da svoju energiju usmeri u borilački sport. Brzo se popela kroz redove, što je njen međunarodni seniorski debi na 2013 grend slem u Parizu. Tokom godina trenirala je pod vođstvom nacionalnog trenera Christophea Massine i klupskog trenera Nicolasa Mossiona, usavršavajući svoje vještine u Nacionalnom institutu za sport, stručnost i performanse u Francuskoj.
Pored svojih sportskih dostignuća, Buchard je poznata po svojoj otpornosti. Nije mogla da se takmiči na Olimpijskim igrama u Riju 2016. zbog bolesti i povrede, period koji opisuje kao duboku depresiju i fizičke izazove. Pritisak da bude vrhunski sportista, u kombinaciji sa zahtevima pravljenja težine, doveo je do niza problema, uključujući poremećaje u ishrani i spavanju, probleme sa pamćenjem i izazove u ponašanju. Trebalo joj je dve godine da se potpuno oporavi, što je dokaz njene mentalne i fizičke snage.
Dok Buchard gleda unapred u Los Anđelesu 2028. godine, njen moto, „Što je teža borba, to je veća pobeda“, čini se relevantnijim nego ikada. Bez obzira da li na džudo strunjači ili ragbi terenu, Buchard je postavljen da donese isti intenzitet i strast koja ju je učinila jednim od najodlikovanijih džudoka u Francuskoj. Njena dvostruka potraga za džudoom i ragbijem sedmice je hrabar potez, ali ako je njena prošlost bilo kakva indikacija, Buchard je više nego sposobna da se suoči sa izazovom.
