Džudo, umetnost ukorenjena u drevnim japanskim borbenim tehnikama, debitovala je na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. Od tada je stekla popularnost kao događaj, u globalnoj ekstravaganci, prikazujući nezaboravne trenutke i ikonične sportiste. U ovom članku gledamo istoriju Džudoa na Olimpijadi naglašavajući prekretnice, uspehe i rezultate.
Rađanje i evolucija džudoa u Olimpijskoj areni
Jigoro Kano je 1882. Džudo se fokusira na bacanja, tehnike hvatanja, zajedničke brave i gušenje, istovremeno promovišući blagostanje i korist među praktičarima.
Olimpijsko putovanje u Judosu počelo je tokom Igre u Tokiju 1964. kada je uveden kao sport. Uključivanje je pre svega pripisano naporima Japanskog olimpijskog komiteta i Međunarodne džudo federacije (IJF) koja vlada na takmičenjima u džudou. Sada je sve veća i bolja, a izdanje Pariza 2024. će svakako biti konkurentnije. Ljubitelji klađenja mogu da dobiju vipcode-games.com da se kladim na drugačije
Džudo događaji koji će se održati.
Značajni trenuci u istoriji olimpijskog džudoa
Olimpijske igre u Tokiju 1964.: Džudo je debitovao sa četiri muške kategorije težine; lagana, srednja kategorija, teška kategorija i kategorija. Japanska džudoka je bila odlična obezbeđivanjem tri od četiri zlatne medalje. Zapažen izuzetak bila je pobeda džudoke Antona Džisinka, u otvorenoj kategoriji – uticajnom događaju koji je ostavio traga na istoriju džudoa.
Olimpijske igre u Minhenu 1972.: Džudo se vratio nakon što je isključen sa Igara u Meksiko Sitiju 1968.
Olimpijske igre u Seulu 1988: Ženski džudo prikazan je kao demonstracioni sport koji predstavlja korak ka jednakosti polova na terenu.
Olimpijske igre u Barseloni 1992: Ženski džudo je zvanično uvršten u program sa sedam kategorija težine koje su preslikane na muškarce.
Olimpijske igre u Pekingu 2008: Uveden je novi format takmičenja gde je bilo potrebno da svi mečevi imaju pobednika koji eliminiše žreb.
Olimpijske igre u Tokiju 2020.: Džudo se vratio korenima sa događajem mešovitog tima koji ističe timski rad i nacionalni ponos u tom sportu.
Zapažena dostignuća
· Tadahiro Nomura, iz Japana je poznat po osvajanju tri zlatne medalje (1996, 2000 2004) u muškoj ekstra lakoj kategoriji.
· Ryoko Tani iz Japana obezbedila je dve zlatne medalje (2000, 2004) i tri bronzane medalje (1992, 1996, 2008) u ženskoj ekstra lakoj diviziji.
Istorijska dostignuća
· Holanđanin Anton Džisink ušao je u istoriju svojom pobedom u otvorenoj kategoriji tokom takmičenja 1964.
· Kejla Harison pozdravljajući iz SAD stvorila je svoje nasleđe kao američka džudoka kako bi stekla olimpijsku zlatnu medalju koja je ostvarila ovaj prestižni podvig i 2012. i 2016. godine.
Zemlje note
Japan, cenjen kao rodno mesto džudoa, zadržao je svoje uporište kao moćnik u olimpijskom džudou koji se do sada pohvalio brojem od 48 olimpijskih zlatnih medalja.
Francuska se ističe kao još jedna sila u džudou sa sportistima poput Tedija Rinera koji su obezbedili zlato u teškim kategorijama tokom Olimpijskih igara 2012. i 2016. godine.
Izvanredne performanse
Tedi Riner poznat po svom majstorištu na takmičenjima urezao je svoje ime među legende ovog sporta sa dve olimpijske zlatne medalje i brojnim titulama svetskog prvenstva u svojoj zaslugama.
Čeh Lukas Krpalek osvojio je svoju drugu olimpijsku zlatnu medalju i može da bude tri ako i Riner i Krpalek ukrste svoju snagu u Parizu u teškoj kategoriji.
Uticaj na Olimpijadi
Uključivanje džudoa na Olimpijske igre odigralo je ulogu u podsticanju njenog domašaja, podstičući veće interesovanje i pristupačnost za navijače širom sveta.
Osnovne vrednosti discipline, poštovanja i timskog rada u sportu blisko se usklađuju sa duhom Olimpijade, što je čini prirodnom za Olimpijadu.
Dodatak ženskog džudoa i takmičenje u mešovitom timu pokazuje posvećenost sporta različitostima i napretku. Manifestacija mešovitog tima uvela je dinamiku u džudo takmičenja naglašavajući razmišljanje i saradnju.
