Pre devet godina, u rano jutro 1. septembra 2017, Nemanja Majdov ušao je u salu za takmičenja u Budimpešti pre gotovo svih ostalih. Svetla su još bila delimično ugašena, arena koja će kasnije biti ispunjena hiljadama gledalaca bila je mračna i tiha, a Majdov je krenuo prema tatamiju. Bio je prvi borac na prostirci, sagnuo se i dodirnuo ga rukom. Nekako je osetio da će to biti njegov dan.
Za duboko religioznog Srbina, taj trenutak tišine ostao je deo priče o onome što će uslediti. Nekoliko sati kasnije, dvadesetjednogodišnjak je izašao sa istog tatamija kao prvi srpski pojedinačni džudo svetski prvak. Devet godina kasnije, dok Majdov prelazi 30 godina i telo mu nosi ožiljke dugog karijernog puta u kategoriji do 90 kg, Budimpešta ostaje dan koji je promenio ne samo njegov život, već i pravac srpskog džudoa.
Majdov je stigao na svoje prvo seniorsko Svetsko prvenstvo bez statusa koji bi kasnije stekao. Glavni srpski referent u kategoriji do 90 kg bio je evropski šampion Aleksandar Kukolj, dok se Majdov još uvek probijao među seniorima. Ono što je sledilo bio je iscrpljujući niz od sedam borbi u jednom danu, koji ga je primorao da preživi konkurenciju iskusnih i međunarodno etabliranih imena.
Prošao je kroz rane runde pre nego što je savladao Portugalca Célio Dias u šesnaestini finala i Gruzijca Ušangi Margiani u četvrtfinalu. U polufinalu ga je čekao jedan od favorita budimpeštanske publike, Krisztián Tóth. Mađar je već bio svetski vicešampion i imao je arenu iza sebe, ali Majdov je ostao pribran i pronašao put do finala.
U finalu ga je čekao Mihael Zgank iz Slovenije, koji je pobedio Kukolja u drugom polufinalu. Bio je to neobičan final Svetskog prvenstva u kojem su oba borca tražila deo nacionalne istorije. Slovenija nikada nije imala mušku medalju sa Svetskog prvenstva, dok Srbija još uvek čeka svog prvog individualnog svetskog šampiona.
Nije bilo mnogo razlike između njih. Majdov i Zgank borili su se kroz regularno vreme i u zlatni bod pre nego što Slovenac na kraju dobije odlučujuću kaznu. Nije bilo spektakularnog ippona koji bi obezbedio savršenu fotografiju pobedničkog trenutka, ali za Majdov način pobede nije bio od presudnog značaja. Sedam borbi nakon dodira s tim tatamijem u praznoj areni, stajao je na vrhu sveta.
Za čoveka čija pravoslavna vera zauvek zauzima važno mesto u životu, događaji tog jutra i večeri postali su nerazdvojni sa sobom. Majdov ne doživljava svoj uspeh kao samo ličnu pobedu. Vera, porodica i Srbija su konstantno bili ključni u načinu na koji govori o svojoj karijeri, a osećaj koji je doživeo tog jutra na tatamiju dao je njegovom najvećem sportskom danu gotovo duhovnu dimenziju.
Budimpešta se takođe nije pokazala kao izolovani vrh. Majdov je kasnije osvojio još jednu svetsku medalju – bronzu u Tokiju 2019 – i nastavio da skuplja značajne šampionske nagrade. Postao je evropski šampion u Montpellieru 2023, posle ranijih evropskih medalja i osvojenih Grand Slam titula u Marrakechu i Bakuu 2019, te Abu Dhabiju 2023. Njegov rekord sada obuhvata Svetska prvenstva, Evropska prvenstva, Masters, Grand Slam i Grand Prix događaje.
Možda je još impresivnija njegova sposobnost da ostane relevantan. Majdov je u augustu napunio 30 godina i sve više postaje svestan fizičkih cena vrhunskog džudoa. Povrede su remetile različita razdoblja njegove karijere, a njegov eksplozivan, nepopustljiv stil nameće značajne napore njegovom telu. Ipak, postoji konstantna kvaliteta u njegovim rezultatima: kada glavno takmičenje dosegne odlučujuće faze, Majdov ima zapanjujuću naviku da bude prisutan.
Prošli vikend u Lozani doneo je još jedan primer. Gotovo tačno devet godina nakon svog svetskog naslova, Majdov je došao do još jedne Grand Slam medalje i osvojio bronzu u kategoriji do 90 kg. Bila je to još jedna podijumna pozicija u karijeri koja je više puta pokazala njegovu sposobnost da ostvari ono što je najvažnije kada prilike to zahtevaju. Možda više nije mladi borac koji bi mogao da napadne sedam borbi Svetskog prvenstva u jednom danu bez obzira na posledice, ali njegov takmičarski instinkt ostaje netaknut.
Srpsko džudo se takođe promenilo oko njega. Pre Budimpešte 2017, srpski pojedinačni svetski naslov bio je nešto što nikada nije postignuto. Majdov ga je učinio opipljivim. Srbija je potom razvila mnogo snažniju prisutnost na World Judo Tour i očekivanja oko vodećih sportista su se promenila. Međunarodne medalje više nisu bile izuzetne mogućnosti, već realni ciljevi.
Zato slika sa jutra 1. septembra 2017. ostaje toliko snažna devet godina kasnije. Nije bilo gledalaca, televizijskih kamera ili ceremonija dodele medalja kada je Majdov prvi put kročio na tatami. Arena je bila još mračna. Dodirnuo je prostirku i osetio da nešto posebno dolazi.
Do trenutka kada su svetla ponovo ugasila te večeri, Nemanja Majdov je promenio svoj sopstveni svet, svoju porodicu i srpsko džudo s njim.
