Najpoznatiji džudista i njegova karijera

Džudo je sport koji je jedan od osnivača borilačkih veština. Džudo je manje popularan u Novom Zelandu nego fudbal, ali i 2026. godina donosi džudo kao dobar sport. Lokalni kanali su počeli da emituju džudou borbe i takmičenja. Ipak, životi sportista i njihove priče često su lokalnom stanovništvu zanimljiviji od samih borbi. U nastavku ćete detaljno saznati o karijerama najpoznatijih ličnosti ispod.

Tedi Riner

Tedi Riner je francuski džudista superteške kategorije, rođen 1989. godine na Guadeloupu. On je jedan od najpoznatijih sportista u istoriji džuda zbog svoje dugotrajne dominacije na međunarodnoj sceni. Riner je prvu svetsku titulu osvojio 2007. godine, čime je postao najmlađi muškarac koji je osvojio tu titulu. Ima 11 individualnih svetskih titula, što predstavlja rekord u džudu. Njegov put bio je uspešan:

1. Beijing 2008 – osvojio bronzu u kategoriji preko 100 kg.

2. London 2012 – postao olimpijski šampion u svojoj kategoriji težine.

3. Rio de Žaneiro 2016 – odbranio je titulu i osvojio drugo uzastopno olimpijsko zlato.

4. Tokio 2020 – osvojio bronzu u pojedinačnoj konkurenciji i zlato u mešovitom timu.

5. Pariz 2024 – osvojio treće individualno olimpijsko zlato u kategoriji preko 100 kg.

Važan deo Rinerove karijere bili su njegovi nastupi u timskim takmičenjima, gde je pomogao francuskom timu da osvoji olimpijske medalje. Osvojio je zlato na prvom u istoriji olimpijskom takmičenju mešovitog džudo tima na Tokijskim igrama 2020. i ponovio je taj uspeh i na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. Riner ima pet olimpijskih zlatnih medalja (tri u individualnoj konkurenciji i dve u timskom takmičenju). Sportista ima kvalitetnu međunarodnu karijeru sa dugim neporaženim nizom, koji je iznosio 154 uzastopne pobede do 2020. godine. Riner je simbol džudoa u Francuskoj, i danas trenira novu generaciju džudista.

Shohei Ono kao javni promoter kockanja

Shohei Ono je japanski džudista koji se takmičio u kategoriji do 75 kg. Bio je dvostruki olimpijski šampion, koji je zlato osvajao na igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru i 2020. godine u Tokiju. Ono je i trostruki svetski prvak i osvajao je turnire Grand Slam, dok je njegova karijera završena nakon olimpijskih igara u Tokiju. Novozelanđani ga uočavaju po tehničkom borbenom stilu, spektakularnom izvođenju udaraca uchimata i osoto-gari. Njegova tehnika korišćena je u YouTube videu za obuku mladih sportista.

Kockari mogu da pronađu Onoovo ime u japanskim reklamnim materijalima koji se odnose na industriju zabave i kockanja. Baza Tokyo Copywriters Club sadrži reklamne radove koji potvrđuju da je ovaj sportista promovisao javno kockanje, zabavne parkove, sport i sportske proizvode. Shohei Ono jeste javna ličnost, ali on je skeptičan prema kazino igrama i ponu đero korisnika na Lucky Nugget ili kao deo pregleda kluba na sajtu Casinos Analyzer. Nakon završetka sportske karijere putovao je, predavao i vodio džudo seminare na Novom Zelandu, u Japanu i Evropi.

Ezio Gamba

Ezio Gamba je italijanski džudista. Rođen je 1958. godine u Italiji i takmičio se u kategoriji do 71 kg. Učestvovao je na Olimpijskim igrama četiri puta (1976, 1980, 1984, i 1988). Gamba je na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. osvojio zlatnu medalju pobedivši Britanca Neila Amdersa u finalu. U finalu u Los Anđelesu ponovo se plasirao, osvojiši srebrnu medalju. Porazio ga je južnokorejski Ahn Byung-gyun. Dvaput je osvajao srebro (1979. i 1983). Gamba je takođe osvajao Evropske šampionate, ali se povukao nakon Olimpijskih igara 1988. u Seulu.

Gamba se preigrao u trenerstvo i vodio je italijansku mušku džudo reprezentaciju do 2004. Radio je za Afričku federaciju borilačkih veština u Casablansi i postao je glavni trener ruske muške reprezentacije 2008. Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, ruska muška reprezentacija osvojila je pet medalja od mogućih sedam u svojim kategorijama pod njegovim vođstvom. Ezio Gamba je uveden u Međunarodnu džudo kuću slavnih i dobio je rusko državljanstvo u januaru 2016. Gamba je takođe radio kao generalni sekretar Evropske džudo unije, nastavljajući rad unutar međunarodnog džudo upravljanja.

Daria Bilodid

Daria Bilodid je ukrajinska džudistkinja rođena u oktobru 2000. godine u Kijevu. Postala je evropska šampionka sa svega 16 godina. Bilodid je 2018. godine osvojila Svetsko prvenstvo u Bakuu i postala jedna od najmlađih svetskih prvakinja u istoriji džudoa. Odbranivši svetsku titulu, postala je drugi put evropska šampionka. Bilodid je na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine osvojila bronzanu medalju. Dve godine kasnije prešla je u kategoriju do 57 kg i prema Wikipedia, 2024. godine osvojila je Evropsko prvenstvo. Wikipedia.

Bilodid je popularna na društvenim mrežama i redovno privlači pažnju međunarodnih medija. Njen ugled je učinio da bude zanimljiva za oglašivače i brendove koji ciljaju mlad sportisti publiku. Promoviše odeću, sportsku ishranu i kozmetiku, ali odbija saradnju sa predstavnicima industrije kockanja i alkohola. Njen glavni profesionalni fokus ostaje džudo, trening i učešće na međunarodnim takmičenjima 2026. godine. Evropljani i Novozelanđani je možda poznaju jer je ambasador Adidas-a i Mitsubishi Motorsa.

Tadahiro Nomura

Tadahiro Nomura je japanski džudista rođen 1974. godine u prefekturi Nara, takmičeći se u kategoriji do 60 kg. On je jedini džudista u istoriji koji je tri puta uzastopno olimpijski šampion u individualnoj konkurenciji. Nomura je prvi olimpijski naslov osvojio 1996. godine u Atlanti, pobedom nad Girolamo Giovinazzoom iz Italije u finalu. Odbranio je svoj naslov 2000. i postao olimpijski šampion po treći put 2004. u Atini. Nomura je takođe osvojio Svetsko prvenstvo u Parizu u svojoj kategoriji. Njegova karijera bila je povezana sa njegovom porodicom: deda je osnovao džodou, otac je bio trener, a ujak Toyokazu Nomura bio je olimpijski šampion i strastveni kockar.

Nomura je uzimao dvogodišnju pauzu od takmičenja nakon osvajanja olimpijske zlatne medalje u Sidneju, ali je uspeo da se vrati profesionalnom džudu i pripremi za treću Olimpijadu. Nakon Atine 2004. godine nije se takmičio na Olimpijskim igrama, ali 2006. je najavio nameru da se nadmeće za četvrti zlatni medalju na igrama u Pekingu. 2008. nije uspeo da se kvalifikuje za japanski olimpijski tim, izgubivši u polufinalu nacionalnog kvalifikacionog turnira od Daisuke Asano. 2015. zvanično je završio svoju sportsku karijeru nakon učešća na All-Japan Individual Championships. Nomura se posvetio obrazovnim aktivnostima i popularizaciji džuda, pa održava međunarodne seminare i trening kampove.

Šta su učinili ove džudistice i džudisti toliko popularnima?

Popularnost džudista formirala se kombinacijom dobrih sportskih rezultata, dugih karijera i kvalitetnog prisustva na međunarodnoj sceni. Svaki sportista ima sopstvenu putanju koja je doprinela privlačenju kako džudo fanova, tako i ljubitelja drugih sportova. Sve ovo može se objasniti sledećim faktorima:

• Olimpijska dostignuća;

• Titule na šampionatu;

• Jedinstveni rekordi;

• Specifičan stil borbe;

• Međunarodna prepoznatljivost;

• Medijska prisutnost.

Mnogo je teže učiniti džudistu popularnim nego fudbalera jer fudbal ima više navijača. Ipak, džudo će biti prepoznatljiv sport zahvaljujući kombinaciji sportskih uspeha, ličnih dostignuća i uticaja na razvoj džuda.