Edinanci Silva je juče napunila 50 godina, obeleživši pola stoleća života koji je postao usko povezan sa usponom džudoa žena u Brazilu. Dugo pre nego što su olimpijske šampionke poput Sarah Menezes, Rafaela Silva i Beatriz Souza učvrstile Brazil kao jednu od vodećih nacija u ženskom džudou, Silva je već nosila zemlju kroz Svetska prvenstva i četiri uzastopna Olimpijska igre.
Silva je imala prisustvo koje je bilo teško za prevideti. Fizički snažna, nepokolebljiva i sa dojmljivim izgledom koji se izdvajao u ženskom džudo polju njene ere, izazivala je konvencionalna očekivanja o tome kako bi brazilska sportistkinja trebalo da izgleda. Što je još važnije, više puta je pokazivala da brazilske žene mogu da se takmiče sa najboljima Evropljankama, Azijkama i Kubankama na najvećim takmičenjima. U tom pogledu, postala je jedan od istinskih pionira programa koji će kasnije doneti mnogo olimpijskih i svetskih uspeha.
Četiri olimpijska nastupa i četiri borbe sa elitom
Njeno olimpijsko putovanje započelo je u Atlanti 1996. godine u starijoj kategoriji do 72 kg. Silva je odmah doživela značajan izazov protiv Japanke Noriko Anno, kojeg je pobedila, da bi zatim izgubila od Ruskinje Svetlane Gundarenko. Takmičenje iz repešaga dalo joj je još jednu priliku i pobedila je Évu Granicz iz Mađarske, ali Nemica Johanna Hagn prekinula je njene nade za medalju i Silva je završila na sedmom mestu na svom olimpijskom debiju.
Do Sydneja 2000. prešla je u kategoriju do 78 kg i stigla sa znatno više međunarodnog iskustva. Pobedama protiv Sandre Godinho iz Portugala i Australke Natalie Jenkinson prošla je u četvrtfinale, gde joj je put ka polufinalu zatvorila Kinez Tang Ling. Silva se oporavila i pobedila Mongolku Sambau Dashdulam u repešagu, ali Italijanka Emanuela Pierantozzi, sama jedna od istaknutijih džudistikinja te generacije, uskraćila je Brazilki mesto u borbi za bronzu. Opet je Silva završila na sedmom mestu.
Atina 2004. je obezbedila još jednu priliku. Pobedila je Tuniskanku Houda Ben Daya u prvom meču, ali je u četvrtfinalu naišla na francusku zvezdu Céline Lebrun. Silva je zatim pobedila Amerikanku Nicole Kubes u repešagu pre nego što je Italijanka Lucia Morico zaustavila njen napredak. Za treće uzastopno olimpijsko takmičenje, Silva se ponovo kvalifikovala kao sedma.
Beijing 2008 konačno joj je doneo najbližu priliku za postolje. Sa 31 godinu, u svom četvrtom nastupu, ponovo je pokazala dugovečnost koja je definisala njenu karijeru. Silva je pobedila Ruskinju Veru Moskalyuk, Italijanku Morico i Mongolku Lkhamdegd Purevjargal dok se borila ka medalji. Španska Esther San Miguel ju je pre toga poslala u repešag, a u borbi za bronzu Koreanka Gyeong-Mi Jeong postala je poslednja prepreka. Silva je završila na petom mestu, što je najbolji olimpijski rezultat u njenoj karijeri.
Četiri olimpijska nastupa između 1996. i 2008. učinila su je jednom od trajnih figura brazilskog džudoa, a napredak od tri sedma mesta do petog mesta u Pekingu ilustruje koliko je dugo ostala konkurentna najboljima sveta.
Svetske medalje od Pariza do Osake
Silvina karijera na Svetskim prvenstvima protegnula se tokom decenije, od Pariza 1997. do domaćih Svetskih prvenstava u Riju de Žaneiru 2007. godine. Njezin prvi nastup bio je odmah impresivan. Takmičeći se u kategoriji do 72 kg u Parizu, porazila je protivnice uključujući Karin Kienhuis iz Nizozemske i Esthu Essombe iz Francuske na putu do bronze.
Šest godina kasnije u Osaki, sada čvrsto uspostavljena u kategoriji do 78 kg, Silva je ponovo stala na pobedničko postolje. Pobedila je Portugalku Catarina Rodrigues i francusku zvezdu Céline Lebrun pre nego što je izgubila polufinale od Kubanke Yurisel Laborde. Pobeđivanje Holandeskinje Claudije Zwiers obezbedilo joj je drugu bronzanu medalju sa Svetskog prvenstva.
Takođe se takmičila u otvorenoj kategoriji u Osaki, naglašavajući fizičko poverenje koje je bila jedna od karakteristika njenog džuda.
Njeno poslednje Svetsko prvenstvo održalo se u Riju 2007, pruživši Silkvi priliku da se bori na najvišem nivou pred brazilskom publikom. Nije došla do postolja, ali je tada njeno mesto u istoriji nacionalnog ženskog tima bilo sigurno.
Panamerička dominacija i velike međunarodne pobede
Najveća dostignuća Silva nisu bila ograničena na olimpijske i svetske nastupe. Postala je šampion Panameričkih igara u Santo Domingo 2003, pobedivši kubansku rivalku Laborde u finalu, a isti uspeh ponovila je na domaćem terenu u Rio de Žaneiru 2007.
Ta druga titulа Panameričkih igara bila je posebno značajna. Silva je pobedila Gvatemalijku Mirlu Nolberto Labriel i Argentinku Lorenu Briceño pre nego što je savladala Kanadanku Marylise Lévesque u finalu, donoseći brazilskom narodu još jednu veliku domaću pobedu samo nekoliko nedelja pre Svetskog prvenstva u istom gradu.
Njen međunarodni rekord takođe sadrži pobede na nekim od najprestižnijih turnira tog perioda. Pobedila je Tournoi de Paris 2000, savladavši Japanku Mizuho Matsuzaki u finalu, a tačno sedam godina kasnije osvojila je Super World Cup u Hamburgu posle pobeda nad Lévesque, Nemačkom Jenny Karl, Japankom Kumiko Horie i Špankinjom Esther San Miguel.
Ovi turniri bili su prepuni svetskih i olimpijskih medallistkinja i pružili su dodatne dokaze da Silva nije bila samo kontinentalna specijalistkinja. U najboljem izdanju, mogla je pobediti svakoga.
Žena pre zlatne brazilske generacije
Brazil sada očekuje da njegove džudistkinje pariraju za medalje na Olimpijskim igrama i Svetskim prvenstvima. To nije uvek bio slučaj. Silva se takmičila u periodu kada su svaki značajan rezultat pomagao da se pojača kredibilitet programa koji se tek internacionalno uspostavljao.
Njena generacija pomogla je da se stavi temelj za ono što je usledilo. Ketleyn Quadros postala je prva Brazilka koja je osvojila olimpijsku medalju u džudu na Pekingu 2008, na istoj olimpijadi na kojoj je Silva završila na petom mestu. Sarah Menezes postala je olimpijski šampion u Londonu četiri godine kasnije, Rafaela Silva usledila je u Rio de Žaneiru 2016, a Beatriz Souza nastavila je tok zlatom u težinskoj kategoriji u Parizu 2024. Mayra Aguiar postala je trostruka svetska šampionka i osvojila tri olimpijske bronze medalje.
Silva spada na početak te priče.
Nije osvojila olimpijsku medalju koju je jurila kroz četiri Igre, ali je pokazala da brazilska žena može ostati među internacionalnom elitom više od decenije. Dve bronze na Svetskim prvenstvama, dve titule na Panameričkim igrama, pobede u Parizu i Hamburgu i ponovljeni nastupi duboko u olimpijskim turnirima dali su narednoj generaciji nešto na čemu da gradi.
Sa 50 godina, Edinansi Silva predstavlja više od same zbirke rezultata. Bila je prepoznatljiva, snažna i ponekad nekonvencionalna pojava koja je pomogla da se otvore vrata brazilskom džudou žena. Generacija koja je usledila prošetala je kroz ta vrata i na kraju je počela da osvaja olimpijske i svetske titule koje Brazil danas tako redovno slavi.
Polovinom veka nakon njenog rođenja i trideset godina nakon njenih prvih Olimpijskih igara, uloga Silva kao jednog od velikih prekretnica brazilskog džudoa žena postaje još jasnija.
