3 Reči koje svi instruktori treba da znaju: „Ne znam.“
Ako ste nastavnik borilačkih veština, ovo su neke od najvažnijih reči koje možete izgovoriti u svom dodžou. Zaљto? Jer kada učenik čuje da koristite ove reči, to može da postavi standard po kome on ili ona sude vama i vašoj ustanovi.
TO BI MOGLO DA IZGLEDA ИUDNO. Kao sensei, Na kraju sve, trebalo bi da znaљ. Zato si ti sensei, zar ne? Ako ste se prijavili na čas francuskog i prvog dana pitali učitelja kako da kaže „zdravo“ na francuskom, a on je rekao, „Ne znam,“ verovatno bi preduzmite korake da biste refundirali školarinu.
Dakle, da, ako ne znate osnove svoje umetnosti i kako da ih naučite, ne bi trebalo da vodite čas. Ako, međutim, imate studente koji su trenirali 10 ili 20 godina i podigli ste ih na visok nivo kompetentnosti, onda je „ne znam“ neka – stvar koju bi trebalo da čuju, bar s vremena na vreme. A ako je to odgovor na pitanje početnika, odgovoriteing sa „ne znam“ nije nužno loša stvar.
Čuo sam da nastavnici priznaju da će povremeno učenici — čak i početnici — postaviti pitanje i da će morati da kažu, samo njima- sel, „Nikada mi to nije palo na na kraj.“ Prirodno je da se osećaš posramljeno. Nemoj da se valjaš u tom osećanju. Umesto toga, koristite ga kao katalizator da otkrijete odgovor.
Tačan odgovor kada vam se postavi pitanje na koje ne znate odgovor je: „Ne znam; Moram to da istražim.“ Onda uradi to.
Možda je pitanje istorijsko ili tehničko. Nema veze. Vaš je zadatak kao nastavnika da pronađete odgovor i date ga učeniku. Kako bi trebalo to da uradiš? Jedan od najboljih načina je da pitate učitelja. Nemate nastavnika? Pa, to bi moglo da bude nešto što želiš da preispitaš. Da li ste zaista na mestu u potrazi za majstorstvom gde više ne mislite da vam je potreban vodič?
Možda je vaš učitelj umro ili je na drugi način nedostupan. U ovom slučaju, trebalo bi da imate kolege ili vršnjake koji mogu da budu konsultovani. Snaga vaše umetnosti znatno zavisi od bliskih odnosa sa drugim nastavnicima. Ovo je dobar primer zašto su te veze važne.
Čim otkrijete odgovor ili bar objašnjenje, vaša je odgovornost da se vratite na stu – udubljenje. Recite njemu ili njoj šta je odgovor – i kako ste ga otkrili. Ovo služi dobroj svrsi: Pokazuje učeniku da sve umetnosti podrazumevaju ele- ment saradnje i uzajamne napore. To takođe pokazuje učeniku da bez obzira koliko dugo jedan trenira, uvek će ih biti više za učenje i da je čak i za nastavnika skroman stav od suštinskog značaja.
AKO je STUDENT koji je postavio pitanje maturant, situacija je podesnija da bude složenija, izazovnija. U ovom trenutku, možda ćete želeti da promenite odgovor: „Ne znam; Smo treba da istraži.“
Svi maturanti treba da prihvate realnost da, iako će odnos učitelja/učenika uvek podrazumevati određeni poredak, taj odnos se i dalje vremenom menja. Učenik nikada ne može biti „jednak“ sa nastavnikom u društvenom smislu. Uticaji koje je Konfučijan mislio da ima na borilačke veštine su suviše duboko imbed- ded. Učenik uvek mora na neki način da se prikloni nastavniku — baš kao što bi trebalo našim roditeljima. Stariji i učitelj, ipak, kroz višegodišnju obuku postaju kao kolege. Učenik poštuje stav nastavnika, a nastavnik dolazi da poštuje znanje i veštinu učenika. Sve više i više zajedno istražuju put — zbog čega sam rekao da obe strane treba da istraže kako bi pronašle odgovor.
PRVI PUT kada učenik pita ques- tion ne možete da odgovorite i kažete: „Moramo da razmislimo o ovome i radimo na tome“, to bi trebalo da učini da se učenik oseća istovremeno ponosno i skromno. Trebalo bi da se oseća ponosnim jer to nagoveštava njegov napredak usput. Trebalo bi da se oseća ponizno jer to znači da sada ima veću odgovornost. Više ne očekuješ od njega da izigrava učenika. Shvata da je deo procesa i da mora da preuzme aktivniju ulogu u obuci.
Kada vi, kao nastavnik, zavisite od učenika koji će vam pomoći, proučavanje umetnosti postaje daleko uzbudljivije i nagrađujuće. Umesto da bude nešto što učenik radi, umetnost postaje nešto što je učenik.
DA LI DOBIJATE PITANJE OD RELATIVNOG POČETNIKA ILI NAPREDNOG STUDENTA, POSTOJI JOŠ JEDNA STVAR KOJU TREBA DA IMATE NA UMU: Vaš učenik ne očekuje da imate sve odgovore. On zna da je bilo koja borilačka veština slojevita i složena, poduhvat koji traje ceo život mas- ter. Ne gubi poštovanje prema tebi kada kažeš, „Ne znam.“
Priznanje da ne znaš ne umanjuje te u glavi tvojih studenata. U stvari, to može da podigne osećaj za sebe vaših učenika. Oni vide, u vašem priznanju, da model senseija nije neki fantastičan cilj, nedostižan od svih osim nekolicine čije su moći skoro nadljudske. Vide da se suočavate sa istim izazovima kao i kada dođu u dođoš.
Mnogo je ega uključeno u borbenu umetnost. Kao nastavnik, morate biti još osetljiviji na ovo nego vaši učenici. Jedan od načina da budete svesni tih problema — i da ih rešavate — jeste da s vremena na vreme upotrebite te jednostavne reči: „Ne znam“.
Ovaj članak se prvobitno pojavio u izdanju časopisa Black Belt za 2020. godinu.
