Džejmi Kristina Lim je filipinska Karateka i šampionka zlatne medalje NA SEA igrama u ženskom kumitetu. Njeno nasleđe počelo je pre njenog rođenja kao ćerka legendarne legende PBA (Philippine Basketball Association) Samboja Lima. Sada pohađa Imperijal koledž u Londonu u potrazi za master diplomom, ona balansira treninge sa studijama u potrazi za akademskom izvrsnošću.
Crni pojas: Nema tajne da dolazite iz loza poznatih sportova u krvi pošto vam je otac legendarni košarkaš. Šta vas je inspirisalo da se bavite borilačkim veštinama, posebno karateom?
Džejmi Kristina Lim: Moji roditelji su bili ti koji su me upisali na иas karatea za leto. Bilo je imperativ da se svakog leta priključim sportskoj klinici tako da sam imao aktivnost a ne samo da ostanem kod kuće i gledam TV. Probao sam plivanje, gimnastiku, košarku i druge, ali su me treneri u karateu naterali da nastavim i posle tog leta i pridružim se takmičenjima.
Crni pojas: Biti još mlad i postići mnogo velikih stvari, kakve trenutne ciljeve imaš za svoju karijeru borilačkih veština?
Lim: Uvek je bio moj san da se takmičim za zemlju na međunarodnim takmičenjima, a posebno na SEA igrama, znajući koliko je to važno za zemlju, i kako se okupimo kao nacija da navijamo za sve naše sportiste. Samo nastavljam da dam sve od sebe kao član reprezentacije, i nadam se da ću inspirisati više ljudi da budu veliki i sanjaju velike snove, i da se ne plaše da krenu u svoje snove.
Crni pojas: Da li biste mogli da obrazložite pristup treningu povratka takmičarskom karateu posle četvorogodišnje pauze fokusirane na vaše studije?
Lim: Ovo mi je bilo tako teљko. Skok nazad na trening, sa 5 meseci do kraja sea utakmica je bilo tako intenzivno. Imali smo trening dva puta dnevno, 6 dana u nedelji. Imali smo treninge sa tegovima, trčanje i trening karatea. Sve mi je bilo tako teško, podigla sam najsvetliju težinu ali sam se najviše mučila, uvek sam bila poslednja u trčanju, a moja reakcija tokom sparinga je takođe bila tako loša. Morala sam da ostanem na kursu i prihvatim da moram da uložim dodatni posao samo da bih se vratila u formu i da bih zaista imala šansu. Saigrači su mi bili velika podrška dok su mi pomagali da prebrodim to, bili su partneri sa mnom kada mi je bio potreban dodatni trening, i pregledali su snimke mojih protivnika kako bih imao taktički plan. Sve je ispalo kako treba ali iza kulisa, to je zaista bila jedna od najtežih stvari koje sam morao da uradim, ne samo fizički već i emotivno i mentalno takođe, pokušavajući da se snađem sa svojim stresom da ne budem toliko dobar u startu, kao i da se pridružim veoma velikom takmičenju tako brzo posle moje pauze.
Crni pojas: Kako ste uspeli da izbalansirate svoj rigorozni karate trening sa svojim akademskim obavezama na univerzitetu u Londonu?
Lim: Takođe je bilo tako izazovno s obzirom da je moj MSc u Poslovnoj analitici na Imperijal koledžu bio veoma brz tempo i težak. Morao sam da odvojim dodatno vreme za treninge umesto da mnogo idem, a to me je podrazumevalo da ovo radim svaki dan do SEA utakmica u Kambodži. Znao sam da sam u nepovoljnom položaju jer nisam trenirao sa ekipom, što je bilo teže pošto su mi bili potrebni partneri za trening jer je moj događaj sparing. Srećom imao sam pristup karate teretani zahvaljujući vezama našeg trenera u Velikoj Britaniji, gde sam tamo išao jednom nedeljno. Znao sam da ovo nije dovoljno, pa sam to nadoknadio pokušavajući da svoje tehnike usavršim ispred torbe, i da radim na svojoj izdržljivosti i snazi, kao i da ponovo pregledam protivnike na video snimku.
Crni pojas: Kao ženska borilačka umetnica iz Azije, kako doživljavate svoju ulogu u promovisanju različitosti i zastupljenosti u zajednici borilačkih veština?
LimVolim da budem ћenska borilaиka umetnica. To nije bilo baš uobičajeno naročito kada sam bila mlada, ali se nadam da ću pokazati deci da žene mogu da rade šta god požele, čak i kada ljudi misle drugačije. Ћelim da ljudi znaju da nema granica ako ne odluиimo da postoje. Čast mi je da me nazivaju uzorom jer samo radim ono što volim da radim, ali zbog toga imam platformu i glas da podelim ljudima ono u šta verujem. Zato se nadam da ću jednostavno podeliti svoju priču i nadam se da ću moći da dotaknem nekoliko života.
Crni pojas: : Da li možete da podelite neke nezaboravne trenutke ili uspehe iz svoje takmičarske karijere u karateu?
Lim: SEA igre su mi uvek omiljena takmičenja, samo zato što su tako važne za zemlju i porodicu. Ja Pridruћio 3 SEA igre do sada, ill Puta Moja porodica je bila tamo da gleda. Prva je bila u Manili, tako da je bila veoma posebna. Uprkos šansama od kada sam se tek vratio, boreći se protiv tadašnjeg azijskog šampiona.
