pi•e•ty (n): verovanje ili tačka gledišta koja je prihvaćena sa nepromišljenim konvencionalnim poštovanjem
Borbena veština je jedna od najnekonvencionalnijih sposobnosti za kvantifikaciju. Postoji toliko mnogo varijanti, toliko metrika i toliko stilskih razmatranja da je određivanje „šta funkcioniše“ ponekad poput komentara sudije Vrhovnog suda SAD Potera Stjuarta kada je od njega zatraženo da opiše svoj test praga za opscenost: „Znam to kad ga vidim.“ Zbog toga, nema mesta za pobožnost ili slepu odanost bilo kojoj školi mišljenja, sistemu, borilačkoj veštini — ili osobi ili grupi praktikanata.
Postaje zamorno kada ljudi govore u apsolutima i osuđuju dok nude svoje mišljenje o valjanosti tehnika ili stilova. To nije zato što su nužno u pravu, već zato što ne nude kontekstualnu ravnotežu svojim komentarima. Strpite se sa mnom.
Konvencionalno razmišljanje nam govori da držimo ruke u borbi iz očiglednih razloga kao što su održavanje čvrste odbrane i obezbeđivanje da su naše ruke u stanju da uzvrate vatru, zar ne?
Ipak, svetski šampioni Roj Džons Jr. i Flojd Mejveder, kao i drugi plodni borci, bi spustili ruke i zaposlili „Philly shell“ ili ramena-roll odbranu sa potpunom efikasnošću.
Gledanje tehnički vrhunskih boraca kao što su Majki Garsija ili Leo Santa Kruz bore nekonvencionalne, ali jednako „efikasne“ stilizovane boksere je u najmanju ruku zanimljivo. To će proširiti vašu perspektivu i pomoći vam da shvatite da efikasnost – „ono što funkcioniše“ – ima mnogo veze sa ličnim atributima onoga ko to radi.
Malo stvari polarizuje ljude toliko kao mišljenja o tome kako da se brane, kako da se bave borilačkim sportom najefikasnije, i koja borilačka veština vlada. Ako ste zainteresovani da zaista podižete svoju igru, ne možete sebi priuštiti da budete pobožni. Morate priznati da nijedan način, majstor, sensei, soke, osnivač, učitelj ili instruktor nije gorući grm.
Uz nekoliko izuzetaka, postoji legitiman sadržaj koji se može koristiti ili vredna zapažanja koja se mogu napraviti ispitivanjem bilo kog oblika borbe. U stvari, čak i negativni primeri su korisni kada se određuje šta je ispravno za vas lično.
Problem sa pobožnošću nije nužno ono što znate; to je ono što vas pobožnost sprečava da znate. Zatvorenost koja vas sprečava da pogledate druge načine postizanja svog cilja može biti ono što vas sprečava da postignete taj cilj.
Mnogo puta, to su ili najmanje iskusni koji su najpobožniji (brkajući potragu za stručnošću sa nelojalnošću prema svom učitelju ili umetnosti) ili najteže uloženi (osnivači individualno razvijenih sistema koji pogrešno tumače razvoj kao priznanje da ga uopšte nisu dobili u pravu). Niko ne može – ili ne bi trebalo – baciti senku na nešto što zapravo ne razume ili o čemu ne zna.
Kada zaista razmotrite širinu stilova i veština dostupnih za učenje, počinjete da dobijate glavu oko toga koliko su glupe teške i brze presude. U boksu postoji ogromna razlika između stilova boraca i načina na koji svaka osoba primenjuje veštine u ringu.
Pogledajte video „Princa“ Naseem Hameda, člana Međunarodne bokserske kuće slavnih i nosioca titule u nekoliko težinskih kategorija između 1995. i 2003. godine, i možda ćete pomisliti: „Kako se, dovraga, izvukao sa tim? Niko se ne bori tako!“
Ali jeste. I očigledno je bio efikasan u tome.
Roj Džons Jr., neverovatan šampion u nekoliko težinskih kategorija i dominantan u svakoj, koristio je stil koji je zbunjivao svoje protivnike, oslanjajući se na njegovu neverovatnu brzinu ruku i ekscentrične pokrete. Većina ljudi koji pokušavaju da oponašaju njegovu metodu ne mogu da ga izvedu i da će biti uništeni ako su pokušali, ali tu je bio, u borbi za borbom protiv vrhunskih protivnika, samo ih poseduje.
Poenta ove kolumne je da vas podstakne da izbegnete zamku pobožnosti i zaista budete „učenik zanata“. Naravno da bi trebalo da odbacite izuzetke, očigledno smešno i nepraktično. Takođe bi trebalo da izbegavate apsolutne društvene medije napravljene izdaleka, često od strane ljudi koji nemaju lično iskustvo u onome što osuđuju i nemaju iskustva u obuci sa nastavnikom kojeg uništavaju.
Zapamtite, pre svega, da što više učite, manje shvatate da znate. Pobožnost je mogla da spreči mnoge od najcenjenijih borilačkih veština i boraca da se ikada razviju u sposobne, kompetentne stručnjake kao koje ih prepoznajemo.
Valjanost tehnike, sistema, stila iliRT ne počiva na svojoj korisnosti svima; umesto toga, počiva na dokazanoj efikasnosti koju su pokazali oni koji mogu. Combatives, nasuprot tome, generalno se smatra zbirkom tehnika zasnovanih na korisnosti koje se manje oslanjaju na izvanredne atribute. Posebno je prilagođen kao „svaki“ pristup borbi. Pa ipak, savladavanje čak i pojednostavljenih tehnika može biti nedostižno za neke.
Suština je, ne postoji panaceja, ne jedna veličina za sve super sistem.
Duguješ to svomlf do imaju otvorenost u borbenoj obuci i Eksperiment. Ako ste nastavnik, trebalo bi da ohrabrite svoje učenike da učine isto. To je zaista veliki svet sa mnogo zaista teških ljudi u njemu. Zamislite samo šta možete naučiti ako ostavite pobožnost iza sebe.
