The Sword Behind the Smile: Samurai Poker Face

The Sword Behind the Smile: Samurai Poker Face
Crni pojas plus

U Karate Way-u, иesto sam diskutovao o mnogim japanskim idiomima i izrekama koje se odnose na maи. Ovaj aspekt kolokvijalnog japanskog podseća na to koliko su mač i ratnik duboko uticali na kulturu te zemlje.

RAZMIŠLJAJUĆI O OVIM figurama govora, setio sam se jedne koju sam čuo kao dete: umi no uchi no katana, „mač iza osmeha.“ Ovo je иudna izreka. Kako neko to treba da protumači? Osmeh iza mača bi izgledao očigledan u značenju. Spremni ste, čak i željni da upotrebite oružje i srećni ste što to radite. Ali obrnuto? Osmehe povezujemo sa učtivošću i ljubaznošću. Mač koji se krije iza toga izgleda nekompatibilan.

Mnogo toga je napisano o učtivosti japanskog naroda uopšte i posebno samuraja. U Japanu je akcenat navodno stavljen na manire toliko izražen da je to skoro karikatura. Stari crtaći su nekada pokazivali nasmejanog Japanca kako se klanja napadaču pre nego što je pustio džudo bacanje ili karate „seckanje“. Rani izveštaji borilačkih veština u Japanu de- pratili su konvencije i bonton koji je trebalo da bude od suštinskog značaja za ratnički duh. Borbe između samuraja su se smatrale pretencioznijim verzijama zapadnjačkih duela, sa svakakvim konvencijama i pravilima.

U stvarnosti, borba za samuraja na bojnom polju nije imala praktično nikakva pravila. Studije sprovedene na skeletnim ostacima poginulih u borbi otkrile su da je značajan procenat preminuo od udara kamenja. Druge smrtne slučajeve nanele su ivice šlemova koji su korišćeni za razbijanje lobanja.

U duelima, koji su postali popularni posle 600 među ratničkom klasom, principijelna briga nije bila pridržavanje protokola. To je bilo zadovoljavanje strogih propisa o mentalnim propisima o takvim stvarima. Samuraj je, na kraju svemu, bio chattel. Oni su bili vlasništvo njihovih lordova. Ubistvo jednog u dvoboju moglo bi da ostavi ubicu otvorenim za tužbu zbog lišavanja gospodara imovine mrtvog čoveka.

Zato ne bi trebalo previše da se ugojimo na celom „učtivosti“ aspekta ponašanja samuraja. Samuraj nije bio nužno udvaran jer je bilo lepo biti veoma. Bili su vaspinjeni, bar delimično, jer je to bila borilačka prednost da se to uradi.

Ako ste ikada gledali boksersko vaganje, znate da grdnja, grimasa i sjaj mogu igrati veliku ulogu u strategiji pre borbe. Slično tome, konfrontacioni prikazi kao čuveni Maori haka plesovi su nekada bili česti u mnogim društvima. Prikazi koji imaju za cilj zastrašivanje su centralni deo aktivnosti koje prethode konfliktu, bilo u baru u komšiluku ili u Ujedinjenim nacijama.

Samuraj se udovoljavao ovome, do izvesne mere. To se vidi u žestokim, razrađenim strahovitim ukrasima na njihovom oklopu. Međutim, veći deo pokušaja zastrašivanja imao je ograničenu efektivnost. Profesionalne ratnike nije lako uplašiti. Samuraj nije mnogo pozirao jer nisu želeli da oda bilo kakve tragove vezane za njihove namere. Što si ozbiljnije shvatio svog neprijatelja, manje informacija si želeo da mu daš o svom planu napada. To je ukljuиivalo i davanje bilo kakve ideje o tome koliko si jak.

Ima mnogo toga u filmu Toma Kruza iz 2003 godine Poslednji Samuraj to je pogrešno. (Na primer, ubice u srednjovekovnom Japanu nisu nosile Okinawan Sai. A seoski narod, kao oni prikazani u filmu, nije jeo čist beli pirinač. Činije su im bile prepune pirinča pomešanog sa prosom i drugim žitaricama jer je pirinač bio preskup da bi ga jeli sami niže klase.) Portret samurajskog vođe u filmu je, međutim, mrtav. Smeje se gotovo konstantno, bilo da je ljut ili srećan, kuje zaveru ili opuštanje. On ne daje nikakve tragove. On je nasmejan — sa mačem uvek spreman.

Pre nekoliko godina, naučnik u ponašanju je uradio studiju koja je otkrila da, iako Amerikanci imaju tendenciju da gledaju u usta neke osobe kada pokušavaju da mu pročitaju misli, Japanci češće gledaju u oči. Pojam u japanskoj kulturi je da je usta lakše kontrolisati; oči mogu da otkriju više. To je možda trag zašto osmeh — koji zapadnjaci često gledaju na jedan način – može da znači nešto potpuno drugačije na japanskom licu.

(Ne slučajno, to je dovelo do mnogih problema u poslovnim pregovorima između zapadnjaka i Japanaca. Zapadni biznismeni se žale gorko da je, s obzirom da su se njihove japanske kolege tokom razgovora angažovano smeškale, pretpostavljalo da je sve super — i iznenađeni su što su se oni nasmejani Japanci potpuno protivili predlozima na stolu.)

Svakako, ovo vidimo u ponašanju koje je ohrabreno u tradicionalnom Dodћo. Poziranje, preteći izrazi — ovo nisu deo voza- ing. Ionako nije ozbiljan trening. Umesto toga, fokus je na heijo-shin, „svakodnevni um“ koji ništa ne otkriva i ne daje protivniku nikakav trag o našim namerama. U stvari, zagonetski osmeh zapravo može biti zbunjujući za neprijatelja. „Zašto se smeje? Šta on zna da ja ne znam?“

Blistavo lice je lako pročitati u konfliktu. Osmeh? To je teže dešifrovati, a vreme i energija koju moj protivnik troši na to je u moju korist. Dakle, ono što neobavezni posmatrač može da protumači kao prijateljski osmeh može biti nešto sasvim drugačije.

Možda ne razmišljate o tome, ali vaš izraz lica je deo vašeg skupa tehničkih veština. U realnim situacijama ili u konkurenciji, obično postoji kontakt licem u lice pre početka akcije. Lice koje predstavljate protivniku ili neprijatelju može igrati ulogu u vašoj strategiji. Može li osmeh da sakrije sopstveni mač?

Dejv Lori je pisao Karate Way od 1986. Za više informacija o njegovim člancima i knjigama posetite blackbeltmag.com i upišite njegovo ime u polje za pretragu.

Avatar photo
O autoru
Nikola Čavić
Nikola Čavić je priznati novinar i trenutni urednik sajta Super Sport. Rođen i odrastao u Srbiji, Nikola je svoju strast prema sportu pretvorio u uspešnu karijeru, sa višegodišnjim iskustvom u izveštavanju o nacionalnim i međunarodnim sportskim događajima. Poseduje izuzetno znanje o različitim sportovima, posebno o fudbalu, košarci i tenisu, što mu omogućava da pruži dubinske analize i originalne sportske priče. Kroz svoju ulogu na čelu redakcije Super Sport, Nikola nastoji da održi visok standard profesionalnosti i tačnosti u sportskom novinarstvu.