Intelektualizacija se definiše kao odbrambeni mehanizam koji podrazumeva korišćenje rezonovanja kako bi se izbegao nesvesni konflikt i njegov povezani emocionalni stres — gde se razmišljanje koristi da bi se izbeglo osećanje. Podrazumeva emocionalno uklanjanje sebe sa stresnog događaja.
Sve češće primećujem trend u borbenim i drugim „sistemima samoodbrane“ da se intelektualizuju — zapravo, da se preterano intelektualizuju. Definicija intelektualizacije koja se pojavljuje iznad savršeno hvata značenje koje se primenjuje na borbu.
U pokušaju da izbegnu bol, posledice, štetu i stres borbe — bilo u vozu- ingu ili stvarno — instruktori koriste konstruisani jezik da opišu nemoguće (ono što se očekuje u trenutku) i koriste pseudosciplinitet da opravdaju ono što propovedaju.
Vi koji ste čitali ovu kolumnu duže vreme čuli ste me kako iznova i iznova čujem da ako želite da naučite da letite, u nekom trenutku, morate da poletite i sletite. Isto važi i za borbu: Ako želite da naučite dobro da se borite, morate da provedete značajno vreme boreći se. Nema zamene za ovo.
Neki od škembićih Čuo sam detalje koji detaljno opisuju „kako se tuča dešava“ i šta treba da postignete u jednako preciznim detaljima. To je smešno. Bez obzira na obrazloženje koje stoji iza uputstva ili komentara — da se učenici uvere da mogu da se bore, a da ne budu pogođeni <saertnim smehom- ing emoji ovde>, da bi umanjili svoj strah, da bi umanjili svoj stres zbog strašnog događaja, bla, bla , bla — to više šteti studentima nego što im pomaže.
Jedan od primera toga je razbijanje video napada. (Zanimljivo, ovo je verovatno najbolji primer.) Ljudi! Hindsight je 20/20. Pregledanje video snimaka napada kako se dešavaju i video snimci našeg nastupa na treningu su, naravno, super poučni i otkrivaju. Video je alatka koja se ne može zanemariti ako tražimo naše najbolje nivoe performansi. Ali propovedanje odgovora iz udžbenika (posebno primena odgovora na tehniku) u retrospektivi nije impresivno. Ono što je impresivno je primena principa u iznenadnom napadu i prilagođavanje nasilnoj situaciji dok se razvija.
Pogodi šta? Droning nad bezbroj bušilica koje se odnose na jednu vrlo specifičnu vrstu napada ili događaja vas ne priprema ni za šta drugo osim za neuspeh.
Naprotiv, zapravo se upuštate u ličnu borbu u kojoj oba učesnika mogu slobodno da pokušaju da izvrše šta god žele da vas pripremaju upravo za takve situacije. Povezivanje vaših tehnika sa principima kroz dinamičnu i evoluirajuću situaciju čini vas daleko kompetentnijim i spremnijim da se suočite sa nasilnim ličnim napadom.
Problem je što intelektualizacija uzima ovu sirovost iz pripreme za borbu. Čini da je borba klinički događaj. Da, dobro je želeti da postaneš „tehničar“, ali ne možeš postati tehničar bez više puta izlaganja- ing sebe na opasnosti nepredvidivosti, neizvesnosti, posledica i fluidnosti koje čine stvarnu borbu.
Molim vas, nemojte pogrešno da razumete ovo. Ne kažem: „Ne razmišljaj!“ — ne uopšte. Moja poenta je da sva priča, sve te gluposti, sve izmišljene reči, sva namigušna nauka neće razviti tvoju sposobnost da se brzo prilagodiš onome što je pred tobom. Da, razumevanje fiziologije i psihologije je važno, ali njihove uloge su podrška – podrška onome što morate fizički izvršiti dok ste pod prinudom.
Zapitajte se ovo: Ako jedna osoba trenira po pregledu- ing video napadima, diskutujući o ad muzi stresorima koji učestvuju i izvode vežbe za vrlo specifične događaje, onda ih katalogizira i prateća „rešenja“ dok druga osoba trenira na isti način ali tegovi uveliko sparinguju na tom treningu dok se on ili ona fokusiraju na doslednu primenu principa protiv svih načina protivnika, Na koga bi stavio svoj novac?
Zar ne znači da vozač trkačkih automobila koji akumulira maksimalno vreme na stazi zapravo oseća šta njegov auto radi pod raznim uslovima i živi sa posledicama svog unosa ima prednost nad vozačem koji može da dobije samo trećinu vremena na stazi ali da li je svaka trkačka referenca napisana i neke sjajne trkačke igre koje redovno igra?
Ravnoteža kritičkog razmišljanja, cerebralne ukočenosti i mukotrpnog treninga sa posledicama je ono što nam je potrebno da postanemo vešti. Kvalitet sparinga je takođe važan, zbog čega je mešovite borilačke veštine savršen medijum sa svim prirodnim oružjem koje je dozvoljeno u stend-ap i kopnenim borbama.
Nedavno je jedan praktikant tradicionalnih borilačkih veština posetio našu borilačku teretanu. Rekao je da je zainteresovan da dobije neko „sparing vreme“. Nakon što je odsvirao tri umereno intenzivne sparing runde između nekih naših boraca, izvinio se i rekao: „Ovo je samo malo više nego što me je zanimalo“. I to su bile umerene runde!
Moja poenta ovde nije da omamim nego da obavestim. Sledeći put kada budete slušali nekog pontifikata o nadbubrežnom efektu ili bilo kojoj drugoj temi i shvatite da je narativ jednostavno previše, obrišite bale sa brade i rukavice. Bićete hap- pristanište – i mnogi koraci bliže tome da možete da se pobrinete za posao. < se smešiš emoji ovde>
Knjiga Kelly McCann Combatives for Street Survival: Hard-Core Countermeasures for High-Risk Situations is available at shop.blackbeltmag.com.
