„Tokom godina, više puta sam se pozivao na Bhagavad-Gita u ovoj kolumni. To je drevni indijski tekst koji direktno govori o centralnom problemu borilačkih veština – naime, kako neko može da se upusti u nasilje kada povređivanje ljudi greši. To čini vrednim pažljivog čitanja od svih nas. Ali, kao i svaki filozofski ili religiozni tekst, ono što nudi je mešovita kesa.“
Љta je Gita?
To je relativno kratak dijalog između heroja po imenu Arjuna i njegovog kočijaša, boga Krišne. Izvodi se iz hindu epske Mahabharate. U toj priči, Arjuna je šef armije braće i pristalica i upravo će voditi rat protiv svojih rođaka zbog zakonitog nasledstva kraljevstva. Scena dostiže krešendo kada Arjuna mora da napravi poslednji signal i započne rat.
Gita počinje kada pita Krišnu da istera kočije između dve vojske. Arjuna vidi svoje roрake spremne da umru u borbi i izgubi svoju reљenost. Izlazi iz koиije i odbija da zapoиne rat. Ono što sledi je 18 kratkih poglavlja u kojima Krišna pokušava da ubedi Arjunu da mora da vodi ovaj rat. U početku je kao razloge naveo odgovarajući karakter ratnika, njegovu čast i osećaj dužnosti i društvene odgovornosti. Ali ništa od toga ne znači mnogo u Arjuninom trenutku sumnje, i svakako ne znače mnogo nikome ko živi izvan hinduističkog kasti.
Univerzalna rezonanca knjige počinje kada Krišna tvrdi da su duhovna disciplina i mistični uvid ključevi prave akcije. Za mnoge, te prostorije definišu šta znači biti borilački umetnik. Zato ne čudi što Gita govori našim snovima i sumnjama. Ono što je iznenađujuće je koliko je knjiga efikasna uprkos činjenici da mnogi argumenti koje sadrži nisu sve to Ubedljiv. Jedan Krishna pokušava da insistira na tome da je društveni poredak kojim je Arjuna deo ključan za kosmički poredak stvari.
Drugim rečima, univerzum će strašno pogrešiti ako ratnici prestanu da obavljaju svoju dužnost. S obzirom na ono što znamo, nesumnjivo je da bilo ko sada veruje da su postupci jednog čoveka ključni za kosmos. Druga linija argumenta od Krišne je da ostanak mentalno odvojen od plodova delovanja otklanja sumnju. Ali ovo nije odgovor. Jednostavno insistiranje da se jedna predaja želja za pobedom i sumnje u njene posledice ne oslobađa tih sumnji.
Štaviše, Krišna nas više puta podseća da je on vrhovno božanstvo u ljudskom obliku i da Arjuna treba samo da mu posveti svoje postupke kako bi dobio oproštaj. Ono na šta se sve svodi je tvrdnja da je u redu ubijati ljude u ratu kada to radite iz Boga rezonujući da bi svima trebalo da bude neprijatno.
Knjiga postaje ubedljivija kada dođe do poetskog zaokreta. Kada Krišna opisuje neophodno odvajanje od želje ili prezira prema pobedi, on kaže: „Kako su planinske dubine okeana nepokolebljive kada voda uleti u njega, tako čovek nepokolebljiv kada želje uđu u njega dostiže mir koji izmiče čoveku mnogih želja.“
Metafora, jednom raspakovana, nudi više nego jednostavne apele božanskom autoritetu. Ali najpogoрeniji delovi Gite su centralne sekcije koje vode do Kriљninog teofanija. Knjiga gradi od priče o fragmentima njegovog božanstva do zahteva od Arjune da vidi Krišninu totalnost.
Kada mu se ispuni želja, to je poražavajuće i ponizno. Tek kada je video zbir svih kreacija, Arjunina sumnja je odagnana. Onda je podigao luk i ispunio svoju sudbinu. Za neke, uključujući i mene, lako je zamisliti da bi tako skromna vizija uniљtila svaku volju za glumom. Zašto se mučiti da radiš bilo šta nakon što vidiš svo vreme i prostor odjednom i gledaš na rođenje, život i smrt svega? Zar se ne bi osećala beskrajno malom i beznačajnom, povećavajući tako emocionalnu paralizu koja je pokrenula knjigu? Teško je reći.
Ono što možemo da kažemo je da je ova vrsta mistične vizije ono na čemu mnogi majstori borilačkih veština rade da bi dali smisao i svrhu svojim Radnje. Kao majstori borilačkih veština, nikada ne možemo izgubiti iz vida činjenicu da nasilje u Giti nije puka metafora.
Za razliku od književnih učenjaka, ne možemo umanjiti da se ova knjiga radi o pozivanju čoveka savesti koji je veoma vešt u povređivanju, sakaćenju i ubijanju da to uradi. Ako nam se knjiga uopšte obraća, to je zato što taj problem i mističnu viziju shvatamo ozbiljno. Prevodilac Barbara Stoler Miler verovatno je to najbolje rekla u uvodu svoje verzije klasika, The Bhagavad-Gita: Krišnin savetnik u vremenu Rat:
„Možda ne delimo Arjuninu razvijenu veru u Krišnin autoritet ili da budemo ubeđeni Krišnino insistiranje da se mora izvršiti neka sveta dužnost, čak i kada to zahteva nasilje. Ali ako pažljivo saslušamo ubedljive argumente i sliku dis-kursa, ne možemo da čujemo glas veće stvarnosti.“
