Tim Tackett Nekada je bio učitelj, ali je trebalo da bude direktor. Zaљto? Zato što zna sve o principima — kao, temeljnim principima jeet kune do. To možete osetiti u roku od nekoliko minuta od početka intervjua sa njim o borilačkoj veštini Brusa Lija. Možete čak i da osetite kada pokrenete diskusiju o takvom intervjuu.
„Mnogo članaka je zasnovano na stvarima kao što je pet udaraca tekvondo,“ rekao je dok je mozgao. „JKD je drugačija jer je zasnovanija na principu. Udarci koje radimo su slični šutevima koje svi drugi rade. Principi su ti koji nas vode u proučavanju Brusove umetnosti. Hajde da uradimo intervju o principima.“
Vaša želja je moja zapovest, gospodine!
Princip br. 1: Posjaj borbenu meru
„Osnovni princip jeet kune do naziva se borbena mera. To je razdaljina izmeрu tebe i protivnika. Ukoliko nema projektilno oruћje, da bi te dodirnuo, moraжe da napravi korak napred sa svojom olovnom nogom. To ti daje vremena da reaguješ na njegov napad. Sve to, naravno, čini borbenu meru veoma važnom.
„Da biste održali borbenu meru, morate imati što veću pokretljivost, kako za prsten, tako i za ulicu. Borbenu meru možete da mislite kao optimalnu distancu za napad i odbranu jer, ako znate šta radite, odatle možete efikasno da napadnete i možete efikasno da branite.
„Rad nogu vam daje tu sposobnost. Može biti dosadno vežbati, ali formira temelj svakog dobrog borca. Omogućava vam ne samo da izbegnete i uđete u napad, već i da imate mogućnost da na vreme postavite svoje kontranapade i savršeno postavite svoju težinu za najmoćnije i dobro vremešne napade.
„Da biste to uradili, morate mnogo da vežbate – dok to ne uradite bez razmišljanja. Moraš da budeš u stanju da izmeriš tu razdaljinu protiv bilo kog protivnika, bilo da je karim Abdul-Džabar ili Bili Barti. Borbena mera je različita za svaku osobu, tako da morate da trenirate da biste je automatski prepoznali. Morate biti u mogućnosti da vidite nekoga i da odredite vašu sigurnu razdaljinu.
„Ponekad biste možda želeli da imate malo sigurniju razdaljinu. Na primer, vidite neke ljude iz JKD-a koji stoje (sa) malo nisko. Ako ćeš to da uradiš, moraš da budeš dalje da ne bi mogao da te iseče prstom pre nego što se pomeriš ili blokiraš. Za one koji ne znaju, kriška prsta je otvorena tehnika ruke koja cilja na oči. Kada to uradite i zavrnete zadnje stopalo, dobijate dodatnu razdaljinu koja vam je potrebna za kontakt.“
Princip br. 2: Korišćenje ekonomije kretanja
„JKD uvek naglašava ekonomiju kretanja. Drugi način da razmislite o ovome je da budete direktni i da koristite činjenicu da je najkraća razdaljina do cilja prava linija. Kao što je Brus Li govorio Bobu Bremeru, jednom od mojih učitelja, „Uvek pucaj najbliže“ Gde god da si, najbliћi pogodak je onaj najefikasniji.
„Možete da naučite nešto o tom principu diskutujući- o najčistijim, najkraćim mogućim napadima u svakoj datoj situaciji sa vašim školskim drugovima i instruktorima, ali jedini pravi način da razumete ekonomiju kretanja je sparing. Ovo je ključno za sve majstore borilačkih veština, a ne samo za ljude iz JKD- a, jer vam može dati prednost u svakoj borbi. Principi jeet kune su univerzalni; Brus ih je upravo spustio na organizovan način. Nažalost, dosta toga je izgubljeno jer ovih dana ima toliko fokusa na tehniku.“
Princip br. 3: Trenirajte sa emocionalnim sadržajem
„Na treningu mnogi ljudi imaju naviku da samo udaraju u fokus jastučiće i teške torbe. Ono što bi trebalo da rade je da ulažu emocionalni sadržaj u to tako da razvija veštine potrebne u borbi. Da bi pobedio, moraš da pustiš zver. Moraš da uključiš takav stav.
„Brus je govorio da je to kao prekidač za svetlo. Uključite ga, a zatim ga isključite – tako brzo se ugasi. Moraš ovo da praktikuješ na način koji ti odgovara. Kada to uradim, vizualizujem nešto što me stvarno nervira — kao Hitlerovo lice na toj rukavici u fokusu.
„Pomaže da zamislite da je protivnik ispred vas. Napadajte jastučiće kao da branite svoje voljene od tog protivnika. Da biste maksimalno iskoristili svoju svestranost, ne vežbajte na ovaj način samo protiv borilačkih umetnika koji koriste napade iz sopstvene umetnosti. To se prečesto dešava – ravno je vežbanju protiv sebe. U redu je dok ne naletiš na hvataljku i dok ti sve stend-ap ne radi. Pokušaš da baciš ubod, a on ode ispod nje i sruši te.
„Ovih dana je lakše pronaći partnere za obuku koji imaju veštinu u drugim umetnostima. Bilo je mnogo gore šezdesetih godina prošlog veka. Imao sam studente koji su iљli na turnire gde je sve bilo karate protiv karatea. To može biti ograničavajuće za svakoga ko je zainteresovan za realizam. Ed Parker ga je otvorio za svu umetnost. Naravno, tada nismo imali mnogo toga na putu umetnosti hvatanja, ali sada imamo. Ono što su Grejsi uradili je dobra stvar jer je dodalo potpuno novi element za koji smo morali da znamo.“
Princip br. 4: Trenirajte realno
„Kada sam šezdesetih godina studirala da bih bila učiteljica, morala sam da prođem brojne kurseve obrazovanja. Nikada me nisu naučili ništa korisno – osim lekcije koju sam naučio od čoveka po imenu Nil Poštar. Rekao je da svi moraju da imaju ugrađen BS detektor. Ovo se odnosi na borilačke veštine koliko i na obrazovanje.
„U JKD-u smo se uvek smuljali da saznamo da li je ono što smo mislili da će zaista funkcionisati uspelo. Ako nije, zašto smo vežbali? I ti bi trebalo da uradiš isto.
„Jednom sam održao seminar u Njujorku. Proveo sam prvi dan učeći progresivni indirektni napad i gomilu drugih stvari. Studenti su stvarno ušli u to. Ja bih bacio udarac rukom, a oni bi ga blokirali. Onda bih bacio drugu ruku. Ako bi se pomerili, ja bih se udicom љutnuo, i tako dalje. Radili su na svemu tome i postali dobri.
„Onda sam im, drugog dana, rekao da urade ono što su naučili. Kada su pokuљali, uradio sam opstrukciju noge i razneo celu stvar. (smeh) Rekao sam: ‘Ono što ste naučili je dobro, ali zapravo možda i nije.’ Pokušavao sam da ih naučim konceptu da realna obuka znači biti spreman na sve.“
Princip br. 5: Pratite realno napredovanje u obuci
„Mislim da je Kris Kent bio taj koji je smislio trougao kao simbol za ovaj princip. U suštini, počinjete od dna trougla sa stavom i radom nogu. Onda u drugoj fazi naučite razvoj alata. Recimo da je to olovni udarac. Vežbaš udarac, radiš to na rukavici. Naučiš tri stvari: napad, kontranapad i odbranu. Kako napadate udarcem? Kako se odbraniti od udarca? Kako se suprotstavlja udarac? Treći deo je fokusiranje na taktiku i strategiju: kada da je koristite i kako da je koristite dok sparingujete.
„Dakle, jednom tehnikom — u ovom slučaju udarcem olovne ruke — možda će biti potrebno godinu dana da se prođe obuka. Onda pređete na bekfistu, kombinacije i tako dalje. Ono čime bi trebalo da se bavite su principi i metode treninga. To nisu tehnike; svaka umetnost može da radi tehnike.
„Stvar je u tome da ovo zahteva strpljenje. Zato je tako malo ljudi koji mogu dobro da urade JKD. Ali kada ga jednom dobijete, postaje veoma lako. Ali da ga dobijem, stvarno je teљko. (smeh)
„Jednom kada naučite svu taktiku i strategiju, morate da počnete da bacate stvari. Razmišljajte o dnevnom smanjenju umesto o dnevnom povećanju. Vaš cilj je da imate nekoliko stvari koje možete da uradite veoma dobro.
„Dobio sam sve Brusove beleške iz vremena kada sam bio deo Fondacije za obrazovanje Brus Lija. Kada bi vežbao, to je bilo 500 uboda prstima, 500 udaraca kukom, 500 ovo i 500 to — ne previše tehnika, ali je želeo da te stvari uradi dobro. Tako se razvijaš.
„Na temu bacanja stvari, neki ljudi se pitaju da li možete previše da bacite. Naravno. Ako se ostaviš samo sa ubodom prsta, na primer, to ti verovatno neće biti dovoljno da ga koristiš u samoodbrani sve vreme. Ako si ti Brus, moћda i jesi, ali ko ima taj nivo veљtina?
„Za većinu ljudi morate da pokrijete svoje baze. Recimo da želim nešto da naučim. Prvo što uradim je da pokušam da ga naučim. Onda naučim šta ostavljam otvoreno kada to radim i kako mogu da se odbranim od toga. Da li uopšte imam odbranu od toga? To je ono što znači gledati na nešto na realan način.
„Želite da tražite otvore i slabosti. Trenirao sam sa velikim hvataljom po imenu Lojd Kenedi. Rekao bi, „Vidi, pokazaжu ti neke stvari. Ako postoji nešto za šta možete da nađete kontra ili slabost, molim vas obavestite me jer bih to radije naučio ovde nego na ulici.’
„Veliki deo prateće realne progresije je učenje da se uzme ono što se nudi. Ako vam je protivnik ponuda- da vam nešto – i (niko) ne može da napadne (drugu osobu) bez ostavljanja otvora – trebalo bi da ga uzmete. To je ceo ključ za presretanje. Znaj da će telo uvek biti otvoreno kada te neko napadne. Ne moћe da produћi ud da te dodirne a da ne ostavi otvor. Pa ga presretnete. To je zlobno- ing jeet kune do.
Tim Tackett je počeo da trenira u the borilačke veštine 1962. kada je bio stacioniran u Tajpeju na Tajvanu, dok je bio u američkom vazduhoplovstvu. Kada se nekoliko godina kasnije vratio u Kaliforniju, otvorio je kung fu školu. Nakon što je video Brusa Lija 1967. Nažalost, nije mogao da počne sa JKD treningom dok se Lijeva škola u Kineskoj četvrti nije zatvorila. Da bi popunio prazninu, 1971. se pridružio klasi koju je Den Inosanto trčao u svom dvorištu. Takčet je nastavio da usavršavanja svojih veština sa studentom prve generacije JKD Bobom Bremerom. Proglašen je za instruktora godine Crnog pojasa 2017.
