U domenu borbe praznih ruku, prava ambideksternost je retka ptica. Čudesni Marvin Hagler je imao velike muke da razvije objekat i kao pravoslavni borac i kao jugozapad, ali smo lako mogli da vidimo gde je naslagao svoje čipove kada je vrućina bila velika.
TRAŽENJE AMBIDEKSTERITETA je dostojan cilj — ali onaj koji ima „troškove mogućnosti“. Odnosno, vreme koje moramo uložiti u razvoj off-hand (ili off-foot za šutiranje ili off-side za hvatanje) znači da se manje vremena može uložiti u približavanje ignela kompetencije majstorenju sa naše dobre strane.
Uvek treba da napravimo tu analizu troškova i koristi u našoj obuci jer ima samo toliko sati u danu i dragocenih nekoliko sati nedeljno koje možemo da posvetimo samoj obuci. Sa stvarnim vremenom treninga na premiji, da li želimo takozvane povratke ili bolje od prosečnog povratka?
Nikako ovo nije argument protiv ambideksteriteta praznih ruku. Pre će biti da je pitanje vremena, komunalne milicije i, pa, iznurenog oka ka stvarnosti.
AKO ŽELIMO DA POKUŠAMO PRAZNIH RUKU, bilo bi mudro da napadnemo ambideksternost i u carstvu koje nije na obuci. Smatrajte mudre reči Markusa Aurelija kao zabeležene u The Meditations Book XII:
„Vežbajte čak i na stvarima koje očajavate da postignete- ing. Čak i za levu ruku, koja je neefikasna za sve ostale stvari za vežbanje, drži uzde energičnije od desne ruke; jer je to praktikovano u ovome.“ Imperator misli na izgradnju kvaliteta koje očajavamo da dostignemo, ali njegov primer zaista pokazuje put. Pranje zuba van ruke, hranjenje- ing sami sebe van ruke, vezivanje cipela sa obrnutim ulogama ruku i tako dalje može da napreduje ka tome da zapuštenu ruku dovedemo na mrežu. Međutim, specifičnost zadatka je specifičnost zadatka, ovo nije garancija da će se facile off-hand ribanje zuba pretvoriti u udarac munjevito brzom rukom.
Mada, ne brini. Ambideksternost u igri praznih ruku može dugoročno biti od male vrednosti. Većina uličnih susreta je tako kratkog trajanja da jednak objekat između levice i desnice ne isplaćuje dividende. Kako- ikada, malo ambideksternosti može igrati ulogu u domenu naoružanja.
Kad god je oruћje ukljuиen, ulozi su veжi. Očigledno, to proizlazi iz činjenice da je stopa povreda veća i da su te povrede generalno kobnije. Potrebna je samo jedna od tih povreda, čak i ona koja nije toliko ozbiljna, da izvadimo našu dobru ruku iz igre.
Čak i ovde, troškovi mogućnosti za poslovanje moraju biti razmotreni. Naša ambidekst možda neće dostići 100 posto, ali umesto očajanja, mogli bismo da pomerimo naš cilj sa ambidekstrousa na „prefinjenost“.
U tom kontekstu, prevrtljivost se ne odnosi na beskrupuloznost u znaku. Odnosi se na to da imamo taman dovoljno postrojenja sa našom vanmudom da osiguramo da ona, iako možda nije kec u rupi, bude bar karta za lice.
Pričajmo o VIKINZIMA na trenutak. U sagama — koje su priznate kao legende, ali u mnogim slučajevima, ta legenda je strmoglava u stvarnosti — povremeno nailazimo na to da su ratnici „lukavi“. U tim starim pričama, lukavstvo ne ima isto značenje kao naša trenutna inkarnacija reči, koja je slična vickasto genijalnom. U glavama Vikinga, lukavstvo se odnosilo na sposobnost zamene ruku oruћjem. Na primer, čovek bi bio opisan kao lukav kada bi mogao da rukuje mačem ili da se dobro bori sa sekirom bilo kojom rukom.
U sagama, povremeno nalazimo tu osobinu koja se naziva premesna ili da imamo sposobnost da pomeramo ruke u borbi. Reč je postepeno mutila da bi značila „snalažljivo, ili puno manevara“; kako je završilo sa neuglednom zlom- ing znamo da je danas druga priča. Dovoljno je reći da su neki ljudi smatrali da nije fer plej zameniti ruke oružjem. (To mi zvuči kao kiselo grožđe.)
Postoje brojne reference u sagama lukavim i premcistim borcima. Podvizi žongliranja mačem i sekirom demonstrirani u slobodno vreme izgledali su kao deo sticanja sposobnosti da se bore bilo jednom rukom.
Pominju se i brojni ratnici koji gube udove u borbi. Tada i sada, biti u stanju da se pomeriš bila bi neophodnost nakon što si video svoju dobru ruku kako leži u blatu usred borbe.
BROJNE DRUGE RATNIČKE kulture stavile su premiju na objekat sa dve ruke, ali hajde da zasijamo reflektor na još samo jednu. Buš- udarači Misurija tokom doba građanskog rata neki su smatrali gerilima, kao heroje od strane drugih i kao nasilne zlikovce od strane mnogih sa obe strane. Ali ono što bi svi verovatno uradili slažu se oko njihove žestoke borbene sposobnosti.
Jedan aspekt ove sposobnosti je išao u bitku sa više od nekoliko pištolja vezanih za njihova tela. Nošene su najmanje dve, a u nekim slučajevima čak pet. Bushwhackersi su bili poznati po sposobnosti da pucaju brzo i dobro sa konja, što je uvek lako podvig čak i kada bitka nije krpa- ing. Mnogi su posedovali sposobnost da pucaju obema rukama naizmenično. Da bi nas zadržali u koralu da budemo prevrtajući, hajde da razbijemo njihov metod da postanu vešti u Graničnoj smeni. Oni bi:
1. Nacrtati oba pištolja, držeći uzde zubima ili van ruke.
2. Pucati i isprazniti pištolj koji je u njihovoj dobroj ruci.
3. Bacite ga u vazduh, puštajući ga bivšeg- sladak zaostali somersault.
4. Odmah prelijte pištolj koji je u of-handu u dobru ruku.
5. Uhvatite neko vatreno oružje van ruke.
6. Pucaj iz smene oružja koristeći dobru ruku.
Možda je teško poverovati, ali računi tvrde da je ovo postignuto tako brzo da posmatrač nije mogao da čuje bilo kakav prekid u frekvenciji vatre koja dolazi iz dva pištolja. (Da se zna’ vežbao sam Promenu granice tri meseca, i iako nisam Bushwhacker, mogu da kažem da je to veoma zadovoljavajuće kada se skine kako treba.)
Da biste vratili ovu musing u sadašnjost, savetovao bih vas da razmislite zašto su Vikinzi i Bušvakeri mislili da je ovaj poduhvat od takvog značaja da se garantuje investicija u vreme obuke. Tada i sada, moramo uvek imati na иemu da kad god je oruћje u igri, postoji velika verovatnoжa da жemo pretrpeti povredu. Kao takav, bilo bi mudro posvetiti malo vremena treningu da postaneš prevrtač.
Čak i ako nikada ne napravite sebi potpuno ambidekstrous, barem možete da utegnete igru u svoju korist koristeći oružje koje nosite ili za koje mislite da je u blizini ako izbije borba.
