Osu! Poreklo iza uzvika Karateke

Osu! Poreklo iza uzvika Karateke
Crni pojas plus

Povremeno pozdravljam ljude sa, „Ehh, howzit?“ Ti ljudi su mojih godina ili mlađi, ljudi koje dobro poznajem i koji imaju neku konverznost u havajskom pidginu.

SADA, PRETPOSTAVIMO da me neko, naročito neko za koga engleski nije maternji jezik, čuje kako kažem: „Ehh, howzit?“ prijatelju i odlučuje da je to način na koji razumno dobro obrazovana osoba više srednje klase pozdravlja druge. Na kraju svega, čuli su me da to kažem, i ja živim koristeći reči. Eto- fore, mora da je tačno.

Tako vide svog ministra u prodavnici, upoznaju baku svoje devojke po prvi put ili se upoznaju sa šefom firme u kojoj su konkurisali za posao. „Ehhh, howzit?“ možda nije najbolji način da se pozdraviš ni sa jednom od njih.

Osu je termin koji je većini poznat karateka. Način na koji se često u nekima zvoni Dodћo Tera me da ga spelujem „OSSSU!“

Izraz dobija dosta upotrebe. To moћe da znaиi „da“, „Razumem“ ili „Hoorah“. To takođe može biti način da se pozdravi dodžo-ortak.

Postoji nekoliko objašnjenja istorije termina. Većina se slaže da je „osu“ kontrakcija Ohayo gozaimasu (Dobro jutro) i postao čest pozdrav u japanskoj mornarici početkom 20. veka.

Navodno inspirativne priče o tome „šta znači osu znači“ popularne su u zapadnom dodžou. Jednom sam иuo japanskog instruktora karatea kako isporuиuje nekome ko je pitao objaљnjenje osua koje je patentno apsurdno. Kasnije sam to pomenuo instruktoru.

„Usrećio je momka, zar ne?“ bio je odgovor instruktora.

Kao što znate, budo je puna tih priča — šta boje kaiša ili plete u hakama simbolizuje, na primer. To su mitovi, priče koje navodno objašnjavaju ili dodaju neku vrstu značenja konvencijama koje su obično evoluirale iz potpuno drugačijih razloga od onih datih.

Prometej nije ukrao iskru od Zevsa da bi čoveku zadao vatru, mada je to kul priča. Crni pojas nije nastao kao posledica toga što je beli pojas postao obelodanjen znojem i prljavštinom napornog treninga. Oba su mitovi koji treba da objasne stvari koje sada postoje.

Ovde je problem u tome što su, kao i kod ambicioznih priča o „pravom“ značenju Osua, japanske borilačke veštine još uvek pomalo misteriozne u pogledu njihovog porekla i predanja, što znači da se ove priče shvataju ozbiljno. Još gore, zato što ljudi ne znaju stvarnu osnovu za mnogo toga što rade u dodžou, oni stvaraju ta objašnjenja.

KAKO JE POZDRAV OSU POSTAO UZREČICA Izraz u nekom dodžou ostaje misterija. Reč koriste drugi u nepovezanim segmentima japanskog društva: suši kuvari je ponekad koriste dok razgovaraju sa svojim vršnjacima. Mladići koji su čvrsti ili žele da se tako zaposle. U tom smislu, Osu je grub ekvivalent „Yo!“ ili „Dude!“ Žene ne kažu osu na konverzacionom japanskom — iako se taj jezik brzo menja, a uskoro bi moglo da postane uobičajeno da ga ženke koriste.

Trag pojavljivanja osua u karate dojo ima veze sa činjenicom da su mnogi od shotokan nastavnici 20. Iako je to dobra institucija, Takušoku ima reputaciju škole sportista. Atletika je oduvek bila veliki deo scene tamo. Tako da možete da vidite zašto bi mladići u školi, baveći se sportom, koristili sleng kao osu. Takođe možete da vidite zašto bi maturanti koji su krenuli da formiraju jezgro Japanskog udruženja karatea nastavili da ga koriste u svom dodžou. (Isto se može reći i za druge karate i budo dojo gde je većina maturanata došla iz škola sa sličnim atletskim akcentom.)

Imajte na kraju da u korišćenju pidgin pozdrava „Howzit?“ Takođe signaliziram osobi da delimo neka zajednička iskustva. To je način da uspostavimo našu vezu, podsetnik na kamaradriju koju imamo. Ne razlikuje se sve od razgovora između onih koji, po susretu, saznaju da su završili istu školu i koriste fraze koje su bile uobičajene u toj školi. Da vas upoznaju sa kolegom koji je diplomirao na Univerzitetu Templ, ne bi imalo mnogo smisla vikati: „Rol Plima!“ Takvi izrazi su ograničeni na kontekst.

Imajte na kraju, takođe, da će kod mnogih dojo, rekavši da će osu rezultirati ili podsmehom ili oštrim prekorom. Pošto se reč može odnositi i na mužjaka životinje, vikanje produhovljenog „Osu!“ može rezultirati time da vam neko uzvrati: „Mesu!“ što znači ženka. To je ne tako suptilan trag da ne bi trebalo da nastaviš da koristiš izraz u tom dodžou.

Na drugim mestima, bićeš grubo koreč.Ted. U tom dodžou, Osu se smatra grubim ili blesavim. Ponavljam, radi se o kontekstu. Iako je to upravo odgovor koji bi mornarički regrut mogao da napravi svom naredniku za bušenje, ako bi dirigent Bostonske simfonije rekao violini treće stolice da svira malo fortissimo, violinista prob- ne bi vrištao: „Gospodine, da, gospodine!“

Ništa od ovoga ne sugeriše da grešiš ako koristiš osu svako veče u svom dodžou. Ako je koristite među onima koji dele pozadinu vaše umetnosti ili organizacije, to je način da generišete energičan duh unutar grupe. Radije, samo predlažem da imate dve tačke na umu o Osu.

Prvo, nemojte misliti da kažete – ing bilo šta sa dubokim ili skrivenim značenjem. Mogao bi isto tako lako da vičeš, „Pravo nazad na tebe!“

Drugo, i još važnije, znaj da su okolnosti u kojima možeš da koristiš osu ograničene. Nećete impresionirati domaće japanske govornike tako što ćete baciti srdačno „Osu!“ u obične razgovore. I ne bi trebalo pogrešno da protumačite osu koju je izgovorio japanski nastavnik karatea u određenom kontekstu kao dokaz da je reč legitimna i prikladna za upotrebu u širem spektru interakcija sa drugima.

Dejv Lori je pisao Karate Way od 1986. Za više informacija o njegovim člancima i knjigama posetite blackbeltmag.com i upišite njegovo ime u polje za pretragu.

Ovaj članak se prvobitno pojavio u izdanju časopisa Black Belt za 2020. godinu.

Avatar photo
O autoru
Nikola Čavić
Nikola Čavić je priznati novinar i trenutni urednik sajta Super Sport. Rođen i odrastao u Srbiji, Nikola je svoju strast prema sportu pretvorio u uspešnu karijeru, sa višegodišnjim iskustvom u izveštavanju o nacionalnim i međunarodnim sportskim događajima. Poseduje izuzetno znanje o različitim sportovima, posebno o fudbalu, košarci i tenisu, što mu omogućava da pruži dubinske analize i originalne sportske priče. Kroz svoju ulogu na čelu redakcije Super Sport, Nikola nastoji da održi visok standard profesionalnosti i tačnosti u sportskom novinarstvu.