Lando Noris je samo tri boda iza Oskara Pisatrija u šampionatu vozača nakon što je osvojio Veliku nagradu Monaka; Noris je kritikovan pre evropskog trostrukog zaglavlja zbog toga kako se nosi sa pritiskom i upitan je o tome nakon pobede u Monaku
Lando Noris kaže da njegovi kritičari mogu da „pišu šta žele“ nakon „savršenog“ vikenda za Veliku nagradu Monaka, gde je pol poziciju pretvorio u pobedu.
Noris se vratio na pobedničke puteve po prvi put od otvaranja sezone u Australiji odbranom od Čarlsa Leklera i Oskara Pjastrija, koji je sada samo tri boda ispred svog timskog kolege iz Meklarena uoči Velike nagrade Španije sledećeg vikenda.
Britanski vozač je bio posebno ponosan na svoj nastup u kvalifikacijama nakon što se otvoreno borio sa formom od jednog kruga i došao pod lupu zbog toga što nije izvršio pod pritiskom.
„Ljudi mogu da pišu šta žele. To nije do mene. Ljudi imaju svoje mišljenje, oni mogu da urade sve te stvari „, rekao je Norris.
„Stvar je u tome što nijedan od njih nije istinit, 99 posto vremena. Dakle, sve je to c**p. Ne smeta mi šta ljudi pišu sve dok ja znam istinu i moj tim zna istinu, i to je u redu.
„Naporno sam radio u poslednjih nekoliko meseci da se vratim na taj zamah koji sam imao u Australiji, to samopouzdanje.“
Noris je prošle godine osvojio najviše pol pozicija i imao je jasnu prednost u odnosu na Piastrija u kvalifikacijama nakon što ga je pobedio 20-4.
24-godišnjak kaže „niko ne zna količinu posla“ koji je otišao u pronalaženju tog nivoa performansi ponovo ove sezone izvan svog tima.
„Ono što sam osetio ovog vikenda bio je mali korak napred, ali nije To je. Nije kao da sam ga sada zakucao i sve se vratilo“, dodao je on.
„Još uvek postoje stvari na kojima treba da radim, još uvek postoje stvari koje – kao tim – daju mi opremu – i ne mislim samo na pravljenje bržeg automobila, jer je automobil dovoljno brz – već mi daju stvari koje su mi potrebne od automobila kako bih se istaknuo i maksimizirao rezultate, i razlike od prošle do ove godine.
„Dakle, još uvek stvari sa obe strane, ali sam veoma ponosan na kvalifikacije. Srećniji sam sa rezultatom kvalifikacija nego što sam u nedelju. Bio sam emotivniji nakon kvalifikacija nego što sam bio u nedelju. Toliko mi je subota značila, da se vratim u kvalifikacije, jer je to nešto što sam imao ceo život.
„Uvek je bilo dobro, sve do ove godine. I morao sam da naporno radim da pokušam da ga vratim, ni iz kog drugog razloga, osim nekoliko stvari sa kojima sam se očigledno borio, a takođe sam imao i tešku konkurenciju.
„Imajući Oskara, Čarlsa, Maksa, Ja sam protiv najboljih momaka na svetu. A ako ne nastupate na najvišem nivou, nećete se takmičiti protiv njih. „
Noris je „ponosan“ što može reći deci jednog dana da je pobedio u Monaku
Monako ostaje događaj koji svaki F1 vozač želi da pobedi zbog svoje istorije i izazova vođenja automobila kroz uske zavoje, sa barijerama koje čekaju da kazne bilo kakve greške.
Noris postaje peti vozač na trenutnoj mreži koji je osvojio Veliku nagradu Monaka, sa Luisom Hamiltonom, Maksom Verstappenom, Fernandom Alonsom i Čarlsom Leklerom su druga imena koja su uzela kockastu zastavu.
„Mislim da je najbolje što će moja deca jednog dana moći da svima kažu da sam pobedio u Monaku. To je verovatno stvar na koju sam najviše ponosan“, rekao je on.
„Mislim da bi sigurno bilo gore, posebno zbog vikenda koji je bio – sa pol pozicijom i sa trkom. To nije bio samo pol ili samo trka.
„Bilo je oboje zajedno, i mislim da je to savršeno. Bez obzira na to, mislim da je to nešto na šta treba biti veoma ponosan do kraja života. Ali mislim da je to kul stvar za reći, takođe iz mog vremena kruga u kvalifikacijama – 1:09 – da je malo verovatno da će biti poražen za veoma dugo vremena osim ako se staza promeni, ili šta god.
„Automobili sledeće godine nisu ni blizu da bude tako brz kao ove godine. Nadam se, da je vreme kruga traje veoma, veoma dugo.
„Dakle, to je kul. To je definitivno samo izreka više od svega, ali i značenje, istorija, ljudi koji su ovde pobedili u prošlosti.
„Oni ne idu uvek na da budu šampioni, ali većina njih ima. I samo da znam za 30 godina, mogu da kažem, „Savladao sam Monako tu godinu dana“ – ili nadam se još nekoliko – ali ta jedna godina je nešto što se radujem da kažem.
